Budi veseo, lud, mlad, budi srećan, budi jak
Čeka te faks, posao, veza, brak
Zapni, uči, bori se i radi
Savetuju nam oni što nisu više mladi
Ako ništa ne očekuješ ništa ćeš i dobiti
Mesto tebe neki kreten će se probiti
Završiće fakultet na bubanje, mišiće
Obući će odelo i mlatiti evriće
Promene su ovde potršena fraza
Lepo živi onaj kome glava je prazna
Ko može da se isključi i ne razmišlja o svemu
Otići ili ostati taj nema dilemu
A ti pljuješ po sistemu
Tražiš novu šemu
Svakog jutra pomisao ista je – čemu?
Čemu životarenje, šljakanje za siću
Iskidani nervi, preterivanje u piću
Čemu i studiranje, krediti u banci
Kad tražiš posao pitaju u kojoj si stranci
Ovde nema ideala, ciljeva ni želja
Nema pravih ljubavi, pravih prijatelja
Nema perspektive, nema putovanja
Svakog dana čekaju te uvek ista sranja
Zemlja čuda, zločina, krvava i bedna
Oko tebe prose deca gladna, žedna
Najjači je onaj koji podigne galamu
Pametni se povlače u samoću, tamu
Nakrcaću valjda za džoint i pivo
Narezaću filmove jer nemam za kino
Skupljamo se po gajbama mesto da putujemo svetom
Ubijamo mladost i kolenom i petom
Moji su na lekovima preko 10 dina
Lakše prođe dan s tablom bensedina
Tako ćemo i mi da potrošimo dane
Čekajući uzalud da već jednom svane
Samo što će naša deca biti mnogo gora
Bogatstvo će im biti hleba svaka kora
Ovde nema ideala, ciljeva ni želja
Nema pravih ljubavi, pravih prijatelja
Nema perspektive, nema putovanja
Svakog dana čekaju te uvek ista sranja
Da li se pitate zašto se drogiraju
Mladi ljudi koji bi trebalo da studiraju
Šta je razlog što omladina bleji
Posvetite pažnju njihovoj ideji
Poslušajte jednom nekog kome je stalo
Jer vama nije, osim da nabacite salo
Saslušajte jednom svog sina i ćerku
Da li bi ste smeli sa njima na ferku
Da iznesu argumente, prvo vi pa oni
Ko su gubitnici, a ko čiji pioni
Pogledajte u srce pre nego ekran
Dok gledate skupštinu sin kasiće dekra
Jer nema para da vodi na sladoled ribu
Zato što mu je ćale pušio kohibu
Jebe se nama za državu i veru
Ko je kriv predsedniku, a ko premijeru
Ko se s kime tali, ko koga juri
Dal su više krivi vojaci ili panduri
Neću večno da jedem tuđa govna
Da me retardirani naprave na klovna
Hoću život, šansu, perspektivu, sada
Neće ova glava biti večno mlada
Ovde nema ideala, ciljeva ni želja
Nema pravih ljubavi, pravih prijatelja
Nema perspektive, nema putovanja
Svakog dana čekaju te uvek ista sranja