BLOGBLOGOVA

Branićemo telima ono što nam pripada, čulo se na zboru u Kremnima povodom proširenja „Parka prirode Mokra gora”.

Odluka države da se „Parku prirode Mokra gora” pripoji novih 5.500 hektara na području Tare izazvala je burnu reakciju stanovnika Kremana koji su preksinoć održali protestni zbor. Dve do tri stotine meštana ovog i susednih sela, koji imaju posede u Ljutom i Dobrom polju na Tari, negodovalo je protiv vladine uredbe, direktora „Parka prirode” Emira Kusturice, rendžera...
– Ja sam rendžer svoje imovine od Dobrog polja do Aćimovića, uz traktor uvek nosim pištolj ili budak. Dok na mom posedu piše broj parcele, moje je to. Ne priznajem nikakvu zaštitu, ne znam kako država može privatne posede bez dozvole vlasnika da zauzme – vikao je, praćen povicima odobravanja iz stotina grla, u sali doma kulture u Kremnima, meštanin obližnjeg sela Vrutci Tomislav Lazić.
– Da li ova uredba znači da ćemo sada plaćati prolaz kroz naša imanja? Povređeni smo kao ljudi, ali nećemo rat ni sa vladom ni sa Kusturicom, hoćemo da se znaju pravila igre – dodao je nastavnik iz Kremana Milomir Đurđić.
Mada je Emir Kusturica prethodno u izjavi „Politici” objasnio da odlukom o zaštiti nikom ništa nije uzeto, nego da je ušlo u sferu zakonitosti, zarad reda, brige o prirodi i sprečavanja da se imanja olako i masovno prodaju zbog gradnje divljih vikendica – pominjući primer zaštite Mokre gore kao upečatljiv dokaz razvoja – okupljeni su se na taj napis pozivali, ali na svoj način sve tumačili. Neko je u toj opštoj vici kazao da ih je reditelj u tekstu nazvao „pijani Kremanci” (a on je ustvari rekao „pojedini kafanski stratezi”, ne pominjući Kremna), pa se masa, ne razmišljajući da li je tako, odmah ustalasala.
– Kad je pre dve godine država zaštitila područje Mokre gore, tada nije zahvaćen veći deo privatnih poseda, već uglavnom ono što je u vlasništvu „Srbijašuma” – nadjačavao je glasove okupljenih Ljubinko Đurđić, član saveta MZ Kremna. – Ovog puta, kod odluke o zaštiti Tare obuhvaćeni su naši privatni posedi, očevina i dedovina, a bez bilo kakve javne rasprave i obaveštavanja nas vlasnika. Mi kao građani sposobni smo da upravljamo onim što su generacije pre nas stvarale. Nemamo ništa lično protiv Kusturice, ali nećemo dozvoliti da se „Park prirode” proširi na te naše posede, tako misli 80 odsto stanovnika sela Kremna, Bioska, Stapari, Vrutci.
Okupljeni su, jedan po jedan izlazeći pred masu, pričali: mnogi od njih na imanjima u Dobrom i Ljutom polju čuvaju stoku, obrađuju zemlju, seku pokoje drvo da se ogreju i decu odškoluju, egzistenciju obezbeđuju, a to se, kažu, ne može uz rendžere i zabrane. Ne tražimo tuđe, hoćemo da zaštitimo svoje, govorili su.

Na skupu je bio i predstavnik Lovačkog udruženja Užice Boško Đurović, koji je, rekavši da govori u ime 800 lovaca, podržao učesnike zbora i pitao zašto na teritoriji „Parka prirode” neko može da gradi, a neko ne. Ako hoćemo potpuno zaštićen „Park prirode'' onda na njemu ne treba da bude ni hotela ni žičara za skijanje, kazao je ovaj lovac.
– Mi ne pretendujemo na Drvengrad, ali pitamo šta su Kremna bez Tare. I kakvo je to imanje ako naoružani ljudi po njemu vrnčaju? Od koga štite to područje, od nas vlasnika imanja? Da li se lepota oplemenjuje uskraćivanjem naših prava? Obratićemo se Vladi Srbije i reći da se ne slažemo sa tom odlukom o zaštiti – govorio je Kremanac Vlade Moljković.
Po rečima Milomira Stanojčića, stanovnici Kremana i okolnih sela nastojaće demokratskim sredstvima da odbrane ono što im pripada, a ako ne vredi, onda će i svojim telima. Neki su išli dotle pa najavili „živi štit” i blokadu na magistrali između Mokre gore i Kremana, drugi su negodovali što se „Kusturica osilio, pa leti preko njihovog sela helikopterom i plaši decu i stoku”, treći pominjali uzurpaciju, ekološku drumarinu i slično.

Prozivana je u opštoj galami i užička lokalna vlast, pa se okupljenima obratio Branislav Marić, član gradske vlade, rekavši:
– Ova gradska vlada nije dobila nikakvu odluku, ni saglasnost na proširenje „Parka prirode”. Proverićemo da li je možda prethodna gradska vlast znala za tu odluku o proširenju teritorije pod zaštitom.

Zbor u kremanskom Domu kulture završen je kasno uveče, da bi potom bila određena grupa meštana koji će se obratiti državnim organima sa zahtevima izrečenim na ovom zboru.
– Ljudi koje ja znam iz Kremana, plemeniti su i značajni. Izuzetak su samo nekoliko pijanica. Ovo uopšte nije nikakav pokušaj da se s njima vodi rat, naprotiv, ova ideja će pomoći njima i njihovoj deci, kao što je to u Mokroj gori „Park prirode” učinio, od nataliteta do standarda – rekao je za „Politiku” Emir Kusturica.
On je juče, povodom ovog protesta, odgovorio da su reči protiv njega u stvari izlivi besa onih koji misle da se stvari sekirom mogu rešavati.
– Čini mi se da se iza reči tih ljudi u stvari krije namera da prodaju, a ne da brane svoju dedovinu. Teritorija koja se stavlja pod zaštitu je dobro treće kategorije. To znači da je gradnja dozvoljena u skladu sa propisima. Jedino nije dozvoljena divlja gradnja. Seča šuma je stvar „Srbijašuma”. Uostalom, Mokra gora je ogledalo dobre zaštite, područje gde nije zabranjeno da se gradi, a broj životinja u lovačkom području je u stalnom porastu. Onima što se bune izgleda ne smeta kad se na području Tare napravi 500 septičkih jama. Ne znam zašto im smeta zakon – smatra direktor „Parka prirode”.