“Прва је и вечна потреба сваком човеку да стече што више знања о здрављу човека, марве и биља, и о срећоносном уређењу и школовању друштва, јер без тог живеће у страху и опасности и богаташи и сиротиња. 

Ништа толико не сатире умно и телесно здравље, моралну јачину и материјално благостање човеково, као неразумијевање оних узрока, због којих то потиче, и непознавање начина којим се ти узроци отклонити могу.

Обавјестити народ о томе, треба да је најпречи задатак наставника и управљача, доктора и законодавца, књиге и друштва. Јер природна смрт долази по неодољивим и вјечним законима моћне природе, а болест и сиротиња по незнању и невјештини, по немарности и непажњи.”

Васа је био веома веома пре свега велики филантроп.

Направио је једно велико Јеванђеље за добробит свих људи.

Можда данас неки делови овог јеванђеља звуче мало комично, али примењиво је и дан данас скоро све што је написао са апгрејдом на верзију III миленијум. 

Ево шта каже за вежбе тела:

"Трчање, пливање и бацање кугле или камена здраво је и лековито.

Тоциљање по леду крепи и осигурава здравље.

Поштапање, тестерисање и цепање дрва је лек.

Отворене собе јесу многоструки лек.

Поздравити зору у шетњи и у неком пословању врло је здраво и лековито.

Посао оздравља и лечи.

Трљање мокрим и хладним чарапама или чаршавима здраво је и лековито.

Суво трљање тела такође је здраво и лековито.

Ради здравља треба да се свуда по селима и варошима оснивају забавни састанци и зборови, јер то развија свест, здравље и енергију, радост и братску узајамност.

Ради здравља треба имати на пољским њивама добре бунаре и хладнике.

За умне раднике, ђаке и раднике уопште,  што седећи радити морају, кретање, шетња, гимнастика, путовање, одмор, у полним односима умерен бити, јести храну пуну фосфора...

Ради здравља нужно је познавање главних или основних темперамената: 1. Колеричан темперамент, 2. Флегматичан темперамент, 3. Сангвиничан темперамент, 4. Меланхонличан темперамент.”

[Јеванђеље здравља, јеванђеље лечења, домаће јеванђеље, привредни одељак, привредне мудролије, благодатник и умовање здравог разума.]