Potreba. Čudna je to potreba. Ponekad se zapitam odakle taj impuls? Da li je to primarni impuls? Prenos informacije. Koji je cilj tog prenosa?

Zapisi su bili od pećinskih do savremenih, kodirani svaki na svoj način. Hijeroglifi su dešifrovani dugo.

Da li je za napredak neophodan zapis? Da li bi to rešili i samo DNK zapisima?

Da li je to još primitivna komunikacija ili smo na visokom nivou?

Šarenilo i velika gužva na sajmu knjiga u Beogradu, svedoče o popularnosti štampanih zapisa. Pišu ljudi, a ljudi i čitaju. Otkrivaju, uče, igraju se. Lepe reči, lepe korice, nove ideje, stare ideje u novom pakovanju.

Tačka tačkica

Crta crtica

Gotova je glavica

Vrat kao štap

Telo kao sat

Ruke kao slamke

Noge kao sanke

Kosa mu je prava

Uši ko u miša

Gotov ČIČA GLIŠA

Књиге, овакве какве су данас, појавиле су се тек у средњем веку. Најближи њима били су свитуљци папируса. Листови папируса лепљени су један за другим, и тако се добијао дугачак свитуљак. Средином 5. века, пергамент је заменио папирус. Пергамент се прави од овчије или козије коже. Листови од тог материјала, исписани су на једној страни, сечени да буду исте величине, а потом су на једном крају спајани кожним копчама и повезани у књиге. Међутим, књиге налик на данашње први пут су направљене, у средњем веку. Четири комада велина савијена су тако да је сваки творио по два листа. Ти комади су онда стављени један у други, па се добијало 8 спојених листова, који се називају свезак. Они су се затим слали писару који ће исписати текст. Писар је раздвајао листове и писао страницу по страницу. Велин је био дебео, тако да се могло писати са обе стране.