U ekologiji, predacija opisuje biološku interakciju gde se predatorski organizam hrani drugim živim organizmom znanim kao plen. Predatori mogu ali ne moraju ubijati svoj plen prvenstveno zbog ishrane. Druga glavna kategorija potrošnje je detritivor, konzumiranje mrtve organske materije (detritus). S vremena na vreme je veoma teško odvojiti ova dva načina ishrane. Na primer, kad parazitska vrsta zaposedne organizam i izleže svoja jaja unutar populacije plena. S druge strane, detritivori jednostavno jedu ono što im je dostupno i nemaju direktnog impakta u donorske organizme.

Klasifikacija predatora
Unificirana tema u svim klasifikacijama predacije je ta da predator snižava fitnes svog plena, ili na drugi način, on redukuje šanse preživljavanja, reprodukcije ili oboje. Pregled klasifikacije predacija uključuje grupisanje po tropik nivoima (Trophic levels ) vezanim za ekosistem, po specijalizaciji i po prirodi interakcije sa plenom.

Funkcionalna klasifikacija.
Pravi predato je onaj koji ubije i pojede drugi organizam.
Paša.
Parazitizam.
Stepen specijalizacije.
Mnogi predatori specijalizovani su isključivo za jednu vrstu plena.
Drugi su prilagodljiviji i mogu ubiti i jesti skoro sve (primer: humani i psi).
Ekvilibrijum.
Ekološka pravila.
Adaptacija i ponašanje.
Kamuflaža.
Uspešna predacija rezultuje dobitkom energije.
ANTI-predator adaptacija.
Ponašanje predatora i plena.
Održanje.
Postoji matematički model za cikluse populacija predatora i plena (Lotka-Volterra jednačine).

gde: