U kupatilu. Na trenutak sam pomislio da sam sam. He. Nečujno je udarao u ogledalo, uporno. Gledam i ne mogu da verujem. Koliko puta može da udari u ogledalo, a da ne shvati. I da li može uopšte da shvati ili im je za to potrebna evolucija od milion godina. Hm. Opet i opet, baš je smešan ovaj komarac.

Češ, češ. Izlazim iz kupatila i opet melodija koja me probudila jutros. On njemu dživ, a onaj drugi mu odgovara dživ. I tako milion puta. Naravno da se gugutke malo umešaju u ovu konverzaciju sa svojim čuvenim gu gu gu gu ggu gggguuu gu gu gu...

I onda izađem na terasu, protegnem se i pogledam okolinu, kad ono... Spavajuća besna glista kerefekasto se drži za kaiševe koji su vezani kučićima oko vrata i ide za njima. Oni stanu, stane i ona. Oni krenu, cimnu je, krene i ona. Oni levo, ona levo. Oni desno, ona desno. Ha, ha, ha.

Sunčan dan. Ufff što je dobrooooo.

Vreme je za jedan sladoled.