Moraš da uzmeš pilulu. Jaku pilulu. Nešto što su upotrebljavali još indijanci papuanci i mohixanci. Za naj naj najteže otrovne strele piginejci i bordžijanci iz plemena italijahci. E tu pilulu natopljenu devičanskim sokom lekovitim popi pre nego što pipneš, podvlačim pre pipanja, ovo što ćeš sad pročitati. Nemoj da kažeš posle kako nisi upozoren. Još nešto. Ne uzimaj ovo štivo golim rukama. I nabavi specijalne naočare za zaštitu od iskrica koje će te zasuti iz svetlosti sa samog izvora. Sretno.

Zamačem pero u ovu mešavinu meda i žuči i laganim pokretom pravim pokret kojim počinjem. Blagi naklon poštovanja kao mačevalac koji pozdravlja suparnika. Nisam dovoljno trenirao i sad je sve stvar momenta i inspiracije. Nije ovo pripremljeno, ovo je ono što direktno teče niz ovaj mač natapajući vrh kojim ću te obeležiti i nećeš više biti isti. Zaboravićeš to, znam. Ali ja znam da će to biti moj poen, tuše. I ovo je sve igra u kojoj neko dobije a neko izgubi. Ali budi spokojan, kolo sreće se okreće i možda te posluži jednom ili više puta.

Misliš da si nešto posebno. Možda i jesi. I bolje su razapinjali, mučili i ubijali. Iskežene njuške gladne balave vrebaju. Navijeni mehanizmi praznoglavih bandoglavih bezdušnih zomboidnih kreatura koje te okružuju možeš videti na slikama jednog Hieronymus Bosch-a (1450 - 1516). Nisu nestale te spodobe sa njegovih platna i drvenih dokaza. Dolazi vreme njegovih slika, opet. U još gorim varijantama i sa još bogatijim paletama boja. Nije bio usamljen, još cela družina videla ih je veoma jasno. Kao pod mikroskopom, kao skenerom prenose nam jasne poruke gde smo i koje nam je okruženje. Nama.

A Vama?

A i nije tako strašno, a?