Dugo sam se batrgala i odolevala naporima mojih sestara da me uvuku u ovaj svet, u kome sam sada i u kome se , uzgred budi receno, osecam sasvim prijatno. Da napomenem da su sve moje sestre vec odavno "doktorirale" na forumima, blogovima i svim tim internet varijantama i varijacijama, a ja jedina, iako najstarija od sve dece u familiji, ostadoh u "predskolskom" na tu temu.

Meni je, bre brate, internet sluzio iskljucivo za primanje i slanje poste, za EVENTUALNO upotpunjavanje informacije vezano za moj posao i NIZASTA VISE ! Ali, bukvalno !

Medutim, ne lezi vraze, sestre smislile paklen plan !!!

Elem, instalirale one meni MSN i kad ja bezazleno upitah sta je to i sta ce to u mom kompu, one rekose da je to meni VRRRLO potrebno da bi bila u stalnoj komunikaciji sa rodbinom koja je u drugim gradovima. Aha! – pomislih ja – nasle one mene da zajebavaju !

Zaboravih da vam kazem vrlo vazan podatak ! Sve moje sestre su plavuse, ja sam jedina crnka, pa se verovatno zbog toga osecam kao crna ovca u familiji. Ali, ove moje plavuse su od onih pametnih.

Slusam svoje drugare kad ogovaraju zenski svet. Volim sto mi dopustaju da slusam te njihove MUSKE price i volim sto zaborave da sam i ja ZENSKO (  zamislite tu moju privilegiju ) STRASHNO !!!

Dakle, muskarci dele plavuse na klasicne plavuse i pametne plavuse. Klasicne plavuse su one tipicne , ko iz viceva o plavusama ( svima nam dooobro poznati ti vicevi - jel da ? ) , a pametne plavuse su one od kojih se oni plase, a flesiravaju za njima. Ja naivno upitah ( ko i svaka crna ovca ) , kakve su to pametne plavuse i zasto su toliko STRASHNE, a oni tj, moji drugari muskarci, pogledase me kao da sam s' Marsa pala i to bas te sekunde. Majke mi!

Objasnjenje je sledece : Pametna plavusa ima sve ...

Ajde ?! – rekoh. „Sta ima sto druge nemaju ? Ima ruke, noge ..." - htedoh ja da nastavim da nabrajam , ali me oni, zblanuti od mog nerazumevanja, prekidose izjavom, ( zbog koje sam se ja tri dana smejala, ko blesava, a i dan danas mi je smesno ) PAMETNE PLAVUSE, EM STO DOBRO IZGLEDAJU, ONE BRE IMAJU MOZAK !!!

Sokirani sto ih ne razumem, otkulirase oni mene i zajebase da pricaju o plavusama !

No, da se vratim ja na sustinu ovog mog razglabanja. I tako ti one mene PRVO navukose na MSN. Nije da nisu bile u pravu ! Priznajem ! Slatko se opricavam s' familijom, a i s drugaricama i onim mojim drugarima. I jes' da sam hronicno neispavana, jer kao sto znate ( a znam da vam nije strano ) ti razgovoti traju po celu noc ili ako vam je draze - dok ne svane rujna zora ... ali nekako prija bre brate ...

Sledeci korak paklenog plana pametnih plavusa, po nazivom „Kako navuci crnu ovcu na internet" , bio je blog, pa zatim forum ... i eto mene i ovde na blogoye- u !

Drago mi je sto sam tu... Prija mi... Svidja mi se...

Sta da radim sto su mi sve sestre plavuse i to od one sorte pametnih ?!

J

Secam se kada sam prvi put uzela cetkicu u ruke. Bilo je leto i imala sam na sebi zutu haljinicu sa vezom. Znala sam da moram paziti da je ne isprljam, ali prve boje na papiru bloka broj 5, odnesose u zaborav sva majcina upozorenja. Secam se da sam se osecala kao da radim nesto jako vazno, kao da stvaram, kao da svakom bojom i oblikom, otvaram jedan sasvim novi svet.

Secam se kada sam prvi put pocela da pisem price. Naravno, to je bio Dnevnik, taj cuveni najbolji i najbolje cuvani drug. Svaku svoju tajnu sam oblikovala pricama koje su otkrivale divne forme mojih osecanja. Svakodnevno sam od obicnog trenutka u dnevniku pravila zivotnu pricu. Kasnije, kada sam prevazisla pisanje dnevnika, pocela sam da pisem price zrelim umom i decijim srcem, naivne, obicne, proste price bazirane na memorisanim trenucima mladosti. Ljubavnih prica je, naravno, bilo najvise - i sve su bile tragicne.

Secam se kada sam prvi put govorila u mikrofon. Gledala sam ga kao najvece cudo i imala tremu pred njim, kratku ali ipak tremu. Plasila sam se da nece reprezentovati dobro moj glas kojim sam prenosila poruke i vesti. Gledala sam ga plaseci se da ce odati neki moj drhtaj ili osuseno grlo. Ali sam se osecala sigurno kada mi je bio blizu usana ili srca. Zdruzili smo se. Ja sam njemu obecala da ga necu izludjivati mikrofonijom, on je meni obecao da ce me sluziti dobro. I oboje smo odrzali obecanje.

Secam se kada sam prvi put sela ispred kamera. "Idemo uzivo" - savrsena defloracija moje inkognitosti. Secam se da sam sa setrom pre pocetka emisije, na njeno insistiranje, drmnula dzin tonik - i dan danas sam joj zahvalna na istrajnosti u svojoj tvrdoglavosti.

I jednog dana, verovatno cu pisati kako se secam svog prvog teksta na ovom parcetu weba, opet zasluga moje blondine. Nadam se da je necu razocarati, jer ona zna granice mojih mogucnosti.

Dobar dan.

Moja draga sestrica je uspela da me doseca i ovde. Medjutim, sada se malo bolje snalazim u ovom "njenom" svetu i imam puno vise vremena da pisem, tako da cu verovatno na njeno odusevljenje, a vasu zalost ili srecu, pisati sve ono sto nikome ne bih pricala uz kafu, jer ima dosta toga u mojoj glavi sto nije za izgovaranje, a mora se izbaciti iz sistema. Vidim neke drage likove ovde koje znam sa sestricinog foruma i onog prethodnog bloga odakle me je ladno izbrisala i prebacila ovde - kaze, ovde je bolje. A ja njoj verujem. Ispostavilo se da je plavusa u pravu za mnoge stvari.

Pozdravljam vas :)

Tako da - dobro vam dosla ja i bolje me nasli.