Losa sam sa obecanjima, jer sam nestalna i sama sebi licim na neko amforno bice koje povremeno zasvetluca a ponekad se izgubi u tami. Cesto dozivim neki trenutak prosvecenja, kada shvatim da zaista postojim, za trenutak se izdignem iz ovog okeana melanholije koji zovem zivot, u tom trenutku sam sve a opet nista, osecanja se u velikim talasima uzdignu iznad razuma, i kada me preplavi cunami culne realnosti i ciste filozofske apstrakcije, potonem natrag, u tamu, u zivot koji se deli na stepenice uspesnosti.

Te trenutke treba zadrzati, okameniti ih, da bi zauvek mogli da uzivamo u secanju na osecaje koji su ti trenuci pobudili u nama. Slast. Uzivanje. Istancano culo dodira, mirisa, ukusa, sluha kao i ono famozno sesto, ,,macje" culo koje se pogresno pripisuje samo odredjenim osobama. I tako, dok sedim, osecam izuzetno erotican miris kafe, kasicicom skupljam penu sa rubova soljice i zelim da zaustavim vreme kako bi ovaj momenat postao vecnost, zajedno sa mnom. Secer. Jos secera. Mnogo, mnogo secera da zasladim gorak dan u kome cak vise uzivam nego u nekom obicnom, lisenog napetosti i stresa. Fokusiram se na unutrasnju zelju za vrelom noci, savrseno ljudski poriv da se samo dobro zabavim, bez nekih emocionalnih vezivanja, da obavim cistu fiziolosku potrebu i usput malo izguzvam carsave nekog nepoznatog kreveta. Hm, a i ne mora u krevetu, moze bilo gde, onako iz strasti, uzbudljivije i pojacano magicnom moci koju samo noc moze da izazove. Kafa, moj omiljeni parfem, lagana muzika, i bezobrazna mastanja. Catch the moment with me...