Losa sam sa obecanjima, jer sam nestalna i sama sebi licim na neko amforno bice koje povremeno zasvetluca a ponekad se izgubi u tami. Cesto dozivim neki trenutak prosvecenja, kada shvatim da zaista postojim, za trenutak se izdignem iz ovog okeana melanholije koji zovem zivot, u tom trenutku sam sve a opet nista, osecanja se u velikim talasima uzdignu iznad razuma, i kada me preplavi cunami culne realnosti i ciste filozofske apstrakcije, potonem natrag, u tamu, u zivot koji se deli na stepenice uspesnosti.

Te trenutke treba zadrzati, okameniti ih, da bi zauvek mogli da uzivamo u secanju na osecaje koji su ti trenuci pobudili u nama. Slast. Uzivanje. Istancano culo dodira, mirisa, ukusa, sluha kao i ono famozno sesto, ,,macje" culo koje se pogresno pripisuje samo odredjenim osobama. I tako, dok sedim, osecam izuzetno erotican miris kafe, kasicicom skupljam penu sa rubova soljice i zelim da zaustavim vreme kako bi ovaj momenat postao vecnost, zajedno sa mnom. Secer. Jos secera. Mnogo, mnogo secera da zasladim gorak dan u kome cak vise uzivam nego u nekom obicnom, lisenog napetosti i stresa. Fokusiram se na unutrasnju zelju za vrelom noci, savrseno ljudski poriv da se samo dobro zabavim, bez nekih emocionalnih vezivanja, da obavim cistu fiziolosku potrebu i usput malo izguzvam carsave nekog nepoznatog kreveta. Hm, a i ne mora u krevetu, moze bilo gde, onako iz strasti, uzbudljivije i pojacano magicnom moci koju samo noc moze da izazove. Kafa, moj omiljeni parfem, lagana muzika, i bezobrazna mastanja. Catch the moment with me...

Prvi put u zivotu sam morala da naucim kakav je to osecaj biti ostavljen. Ne svidja mi se. Uvek sam ja bila ta koja je uglavnom vodila glavnu rec u vezi sto se tice njenog opstanka, ako je dolazilo da raskida ja sam bila kriva, ali sam zato ja i raskidala.

Taj muskarac me je opcinio od prvog trenutka. Sve na njemu je prosto vristalo da bude ukroceno, a ja sam volela da glumim krotiteljku. Od trenutka kada smo se upoznali, shvatila sam da mi on po temperamentru potpuno odgovara. Bio je zgodan, magnetican, harizmatican, obrazovan i ljubazan, a najvise mi se svidjalo to sto je bio svestan svog uticaja na zenski rod. Dok sam se kod ostalih muskaraca osecala kao zastitnica, sada sam uzivala u novom osecaju: biti zasticen. Cinilo mi se da se skoro nikada nisam osecala tako prijatno kao tokom te veze koja je bila prilicno vatrena i zanimljiva, u njoj su sve karte bile otvorene a opet se uvek desavalo nesto neocekivano. Bili smo lav i lavica, neobuzdani, divlji, poletni i uvek gladni jedno drugog. Medjutim, previse sam se uzivela. Previse uzivala. Postala sam cak i pomalo posesivna, jer sam se plasila da cu ga izgubiti. Upravo tako sam ga i izgubila. Ponasao se i previse kao ja, pa nije hteo da dozvoli da bude ostavljen time sto ce on prvi ostaviti. Tipicno. I tako sam nazalost ja bila ostavljena i naucila koliko boli kada ti se snovi rasprse kao balon od sapunice. Znala sam da nece trajati vecno, veza je bila isuvise dinamicna, ali jednostavno nisam mogla da prihvatim da je sve gotovo. Svidjao mi se. Mozda sam ga i volela. Ili sam zapravo volela sebe pored njega, bila samo naviknuta na njegov osmeh, poljubac i na osecanja koja mi je izazivao.

Nijedna bajka ne traje zauvek, pa cak ni onoliko koliko bismo mi to zeleli. Jedino sto je bilo vazno jeste da sam uspela da se brzo oporavim, uzdignem i delimicno ga zaboravim. Tako bi trebalo i sve devojke da pokusaju, da se razonode i da ne dozvole njemu da sazna da vam nije lako. Na kraju vam ostaje samo uspomena koja kasnije sve manje i manje boli, i jedna stranica vise iskustva....

On voli zadnjonepcane suglasnike, ,,k", ,,g" i ,,h". Uglavnom na neke moje predloge odgovara tako sto mu reci pocinju tim slovima, ,,kako god hoces". Slaze se. Povladjuje. Ne protivi se. To me nervira. Mrzim muskarce bez inicijative.

To se u pocetku manifestuje pri muvanju, da ne kazem ,,barenju" devojaka. Vecito pitanje: ko ce prvi prici, ne mora da pravi problem ako osoba ima dovoljno samopouzdanja. Pravila bontona nalazu da to bude muskarac, dzentlmen, da on prvi pridje devojci, da bi na njoj bio izbor. Jednostavno, zar ne? Ali kako kazu, u ljubavi nema pravila, pa tako ni u zavodjenju. U danasnje vreme se situacija drasticno menja, za 360 stepeni. Muskarci su postali isuvise uzurbani, zauzeti, poslovni ljudi koji nemaju vremena za neke tamo slatke ljubavne igrice. Devojke prave prvi korak kada vide da od druge polovine uglavnom nema vajde. Kazem uglavnom, jer na srecu postoji i manji broj ,,prezivelih", odnosno onih pripadnika muskog pola koji i dalje vole da budu kavaljeri. Medjutim, nije devojkama potrebno ljubljenje u ruku i slicno da bi se prijatno osecale u drustvu takvog muskarca. Pravi dzentlmen mora da bude sarmantan, da blago laska dami, da bude ljubazan, da damu obasipa paznjom, ali da ne preteruje. Nekoliko sitnih gestova su sasvim u redu. I da ne zaboravim, bez svalerisanja. Muskarac svaler nije musko. To je samo egoisticna osoba koja uziva popularnost medju zenama i to sebicno iskoriscava.

Medjutim, muskarce bez inicijative ne treba odbacivati jer se i oni mogu vremenom promeniti i nauciti da ponekad iskazu svoje misljenje glasno i jasno. Dame ne vole kada im se stalno povladjuje nesto, onda nema motiva za interesantne razgovore sa sukobima misljenja i sl. Samo treba malo hrabrosti. Tu se vidi ko je pravi muskarac.

Tako jednostavno, osluskujuci zubor sopstvenih misli i posmatrajuci trag zivota svuda oko mene, utonula u slobodne asocijacije culnih dozivljaja i secanja, ja sam srecna osoba. Individualac. Trudim se da misli ne sputavam glupostima i laznim osecanjima, nema svrhe u pretvaranju, tada samo nisi sposoban da primetis ono bitno sto ni drugi ne primecuju. Nisi sposoban da shvatis smisao postojanja, razumes prirodu sveta i ugledas istinu iza velike lazi. Kako mi se to ne desava, zbog tog uvida, zbog samog shvatanja sustine, ja sam slobodna, a sa obzirom na to da sam slobodna uvek sam i srecna.

Priroda sveta se svodi na cula. Strujanje u okeanu culnih stimulansa: kretanje, boje, teksture, oblik, toplina, hladnoca, prirodne simfonije zvukova, beskonacni broj mirisa, ukusa koji prevazilaze ljudsku mogucnost katalogizovanja. Nista osim osecaja ne traje. Sve sto je zivo umire. Ni veliki gradovi ne traju vecno. Celik rdja, a kamen se mrvi. Kroz eone kontinenti menjaju oblik; nestaju citavi planinski lanci, a mora presusuju. Kada Sunce samo sebe unisti, i sama nasa planeta ce se pretvoriti u paru. Ali cak i u praznini dubokog svemira, izmedju zvezdanih sistema, u tom predubokom vakumu koji ne prenosi zvuk, ipak postoje svetlost i tama, hladnoca, kretanje, oblik i ta strasna panorama vecnosti. Postoji smisao.

Jedno od smisla postojanja je otvoriti se prema culima i zadovoljiti sve svoje apetite. Ne postoje dobri ili losi osecaji, vec samo sirovi, kao i to da je svako iskustvo vredno truda. Ukoliko postoji to nesto u nama sto se zove ,,dusa" to se sigurno ne radja onako kako se sa covekom radjaju oci ili usi. To raste, sa smislom, raste kao sto koralni grebeni rastu iz taloga bezbrojnih miliona krecnjackih ostataka, koje ostavljaju morski polipi. Ljudi, medjutim, koralni greben duse ne grade iz mrtvih polipa, vec iz sopstvenih osecanja koja se taloze kroz ceo nas zivot. Ljubav, sreca, nada, tuga, seta, vera... to su najbolji materijali za izgradjivanje najzamrsenije, najrazradjenije i najintrigantnije duse koja je ikada transcendencirala ovaj nivo postojanja. Izgraditi svoju dusu i svoju licnost, je dostici smisao. Ja pocinjem vec danas. A vi?

Rekao mi je da ne postoje musko-zenska prijateljstva, jer sve vremenom ili izbledi, sto znaci da nije bilo ono pravo, ili se magicno konvertuje u ljubav. Ima istine, ali je netacno. Naravno da prijateljstvo postoji, to nije jednosmerna ulica, kao sto ljubav zna da bude, vec normalna, ponekad uzurbana a ponekad mirna ulica, sa visokim stanovima u kojima se gomilaju iskustva i osecanja i sopstvenom parking zonom.

- I sta onda time hoces da mi kazes?

- Da to jednostavno ne postoji. Neizvodljivo je. - odgovara mi on.

- Znaci muskarci ne osecaju prijateljstvo prema devojkama, vec samo zele jedno, jel to hoces da mi saopstis?

On se ceska po glavi.

- Pa... ne zele samo to, ali to nikada ne moze biti prijateljstvo, jer je skoro po pravilu bazirano na privlacnosti. Fizickoj, psihickoj...itd. - vrda on. - Ne moze biti potpuno iskreno, kada se uglavnom jedna strana zaljubi u drugu, jer se tako dobro slazu.

- Znaci mi smo ljubavnici, tako dakle?

Tisina.

- Hmmm?

- Ma daaaj - odjednom ce on, - mi smo nesto poput brata i sestre, to ti je sasvim drugacije!

- Aha.... Zasto onda crvenis?

- Jesi li primetila kako je danas strasno oblacno, izgleda da ce kisa, tako je bilo najavljeno......

......

Upoznala sam i previse muskaraca koji misle da su centar zenske orbite. U sumiranju tih utisaka sam dosta vremena izgubila (a vreme je novac, zar ne?) i to je otprilike razlog zasto je toliko vremena proslo od posta No. 1 do posta No. 2.  

Nedavno smo par drugarica, moja draga Specificna i ja, razgovarale o poverenju i naivnosti kod devojaka. Shvatila sam da nisu sve devojke toliko naivne kako moze da se ucini na prvi pogled. One samo zele da nekome veruju, jer u ovom iskvarenom svetu gde niko nikome ne misli ,,sve najbolje", treba naci onog pravog koji ce te sa blagim osmehom punim ljubavi i razumevanja saslusati i pomoci ti kroz zivot. Njihova jedina greska, ujedno ona zbog koje ih svi tako osudjuju, jeste to da prebrzo otkrivaju svoje sitne delice proslosti i zivota, odaju tajne koje ni sebi ne zele tako lako da priznaju, jer se nadaju da ce tim otvorenim i prirodnim putem ubrzati proces ,,traganja". A njega je prosto nemoguce ubrzati jer dela po nekoj visoj instanci, koja se ne da biti kontrolisana.

Rec naivnost i sama zvuci glupo i naivno. Kome to jos treba? Niko ne priznaje da negde u dubini duse potajno zudi da jednom i sam bude naivan i kaze sve sto mu je u tom trenutku na pameti bez bojazni da ce sve biti pogresno protumaceno i iskorisceno u neke bezvezne svrhe. Da veruje ljudima bez zadnjih misli. Da se deli bez ostatka. Takav pridev se najcesce zalepi kao neka sramna etiketa za pojedine devojke, koje kasnije imaju problema sa sopstvenom licnoscu i odnosu sa drugim ljudima, narocito muskarcima, koji tada sa te etikete glasno i jasno procitaju i rezonuju da je devojka ,,naivna". Tada smatraju da ce ona, sta god da joj se prica, gledati u govornika sa punim poverenjem i da njen blagoteleci pogled nece ni posumnjati da je ta osoba koja joj prica zapravo pravi shmeker, sto bi se reklo ,,dzek": gospodin koji moze da je slobodno laze i da ostane sasvim cool.

Ubedjena sam da vecina takvih devojaka zapravo zna sve sta se desava ali ne zeli da se umesa. To im je mana. Ne naivnost. Nesigurnost u sebe i potiskivanje instinkta koji bi preuzeo inicijativu. Kada bi one imale samo delic celicne volje da shvate da zivot nije nimalo blag, da u njemu svako mora voditi glavnu rec za sebe i da se postavi na lidersku poziciju, sve bi bilo drugacije. Mnogo drugacije. Ali, nazalost, neke stvari se jednostavno ne menjaju. Dokle god bude bilo shmekera pod navodnicama, bice i devojaka sa nalepnicama naivnosti....

Vase cenjeno drustvo se uvecalo za jos jednu zensku osobu, zar to nije divno? Na ovaj blog me je uputila vasa draga blogerka Specificna (sada bih rado stavila link do njenog profila, ali nazalost za taj manevar jos nisam sposobna), inace moja prijateljica sa izuzetnim talentom za ubedjivanje. Pa red je da vam sad kazem nesto i o sebi:

Od mog ostrog jezika pale su mnoge naduvene i arogantne muske licnosti, tako da vas upozoravam na vreme. Lav sam u horoskopu, odnosno Lavica ako budemo malo feministicki nastrojeni, mada ne verujem u horoskop. Crna duga kosa, zelene oci, barsunast glas, macka ukratko receno. 

To je sve za sada od mene, mada sam sigurna da cete me bolje upoznati kako postovi budu odmicali. I za kraj, mjau....