Zaista  pored svega, sto se u ovoj veceri desavalo ne mogu a da 

ne dodam mali a veliki detalj za ljude..o onome kakvi smo i gde to idemo!

  slika 1.Reka ljudi koja ide  preko Brankovog mosta i stanica gsp.      

  slika 2.Mladic cucnuo i stavlja tronozac za fotoaparat.

  slika 3.Prosut keks pored psa terijercica koji lezi.

  slika 4.Cudno, spava pored toliko ljudi!

             NA ULICI ISUTIRAN LEZI MRTAV PAS !!!

   To osecajnio, ne duzno zivo bice platilo je zivotom jer se sticajem nesrecnih okolnosti naslo  nekim bolesnim umovima na putu njihovog bezumlja !

    Kakvi smo to mi ? 

    Gde to idemo ??

Gracanice,kada bar ne bi bila od kamena

Kada bi se mogala na nebesa vaznet

ko Bogorodice Mileseve i Sopocana,

da druga ruka kraj tebe travu ne plevi

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili da tvoja zvona da bar ne tuku

kao srca predaka, Gracanice,

da bar svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju nasih neimara ruku,

ni andjeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same,

da se nismo privikli u tebe kleti,

Gracanice,kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla u visine uzneti.

Gracanice, da si nam bar jabuka,

da te mozemo staviti u nedra

i zagrejati studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar mozemo podici na Taru

u Kalenicku portu te preneti,

zaboraviti likove na tvom oltaru.

Gracanice , kada bar ne bi bila od kamena,

kada bi se mogla na nebesa vazneti.

                                                                    1968. D.Maksimovic