Mojoj drugarici N.J.
zbog onog kupinovog vina
Jednom sam sanjala pomešani realni osećaj kako mazim Avine svilene, ptičarske uši i zamišljeni osećaj kako me D. drži za ruku. Obe znamo šta bi mi neprikosnoveni Ivan rekao za to. Ja se tanke niti tog osećaja i osećanja ponekad uhvatim, da ne odletim kao helijumski balon u neki zatvoreni svet.
Sinoć sam u snu čula duboki muški glas koji je rekao "Sutra će biti kao da su svi golubovi odleteli". I to mi je bilo nekako tužno. Vidi, da je pas, tuga bi mu se razlivala u očima, telo bi mu bilo iskrivljeno od gladi, a ipak bi uspeo da dva-tri puta mahne patrljkom od repa. I sigurna sam da ne bih izdržala, pokupila bih ga, odnela kući i brinula o njemu sve dok ne vrati poverenje u ljudski dodir, iako ljudi danas na svetu nema baš mnogo. I pažljivo, vrlo brižljivo bih ga udomljavala, planetu bih prevrnula da nađem nekog ko bi umeo da pomiluje naježenu dlaku na njegovoj raščerupanoj duši. Jer iz bola i straha, drugima je dao sve.
Meni je takav uspeo da pokaže osećaj da sam zaštićena. Što nisam ni znala da je moguće. .
Ali nije pas. I mogu samo da gledam za njim i divim se, što ima onu, skoro opipljivu, nit ljudskog dostojanstva, koja bi, sigurna sam, srebrno svetlela u mraku.
zbog onog kupinovog vina
Jednom sam sanjala pomešani realni osećaj kako mazim Avine svilene, ptičarske uši i zamišljeni osećaj kako me D. drži za ruku. Obe znamo šta bi mi neprikosnoveni Ivan rekao za to. Ja se tanke niti tog osećaja i osećanja ponekad uhvatim, da ne odletim kao helijumski balon u neki zatvoreni svet.
Sinoć sam u snu čula duboki muški glas koji je rekao "Sutra će biti kao da su svi golubovi odleteli". I to mi je bilo nekako tužno. Vidi, da je pas, tuga bi mu se razlivala u očima, telo bi mu bilo iskrivljeno od gladi, a ipak bi uspeo da dva-tri puta mahne patrljkom od repa. I sigurna sam da ne bih izdržala, pokupila bih ga, odnela kući i brinula o njemu sve dok ne vrati poverenje u ljudski dodir, iako ljudi danas na svetu nema baš mnogo. I pažljivo, vrlo brižljivo bih ga udomljavala, planetu bih prevrnula da nađem nekog ko bi umeo da pomiluje naježenu dlaku na njegovoj raščerupanoj duši. Jer iz bola i straha, drugima je dao sve.
Meni je takav uspeo da pokaže osećaj da sam zaštićena. Što nisam ni znala da je moguće. .
Ali nije pas. I mogu samo da gledam za njim i divim se, što ima onu, skoro opipljivu, nit ljudskog dostojanstva, koja bi, sigurna sam, srebrno svetlela u mraku.
