Zbunila me ova vest da je umro S.M. Imala sam potpune flashbackove na devedesete. A ovo ispod sam napisala nedavno, inspirisala me Lara nekim obrisanim postovima sa co.yu. Ima veze sa S.M., itekako.
kraj: ključne reči: prestanak opasnosti
I could have been someone,
Well so could anyone,
You took my dreams from me,
When I first found you.
I kept them with me babe,
I put them with my own,
Can’t make it all alone,
I’ve built my dreams around you.
(Fairytale of New York, The Pogues feat. Kirsty MacColl)
Godina je 1999. Sad sam se već i na bombardovanje navikla. Ostala bez posla, na fakultet ne idem, landram okolo, sa psom ili biciklom...
Na pola pešačkog prelaza me neko zove po imenu. Okrećem se i vidim - NJEGA! Kolena počinju da mi klecaju. Ipak, stižem do pešačkog ostrva. On za mnom. Zastajemo.
On: Zdravo. Tresu ti se kolena.
Ja: Naravno da mi se tresu kolena, vozila sam bicikl 30 kilometara, a nisam doručkovala.
Sva sreća pa treba da pređemo i drugi deo ulice. Ipak, čim se nađem sa druge strane, zastajem i zahvalna sam za podršku koju mi pruža bicikl. Eeej, 4 godine su prošle, a moja kolena još nisu ojačala!
On: Šta radiš?
Ja: Ništa. Evo, išla sam baki da kupim cigarete (prećutkujem da se sa svakom najavom bombardovanja mostova tresem da li će mi baka doživeti drugi infarkt i da me to plaši više od mogućnosti da me bomba tresne posred čela, mada je to misao koja bi bila pravi odgovor na pitanje).
On: Evo, imam ja. 'Oćeš da ti dam da joj odneseš?
Ja: Neee, našla sam da kupim.
On: (vadi crveno, meko pakovanje neke meni još uvek nepoznate krdže, koja se zove "Filter Jugoslavija" i pali jednu): Ja sam ovo dobio. I pogledam, i shvatim "Pa, ja pušim svoju zemlju". (pruža cigarete ka meni)
Ja: (vadim svoju paklu, pitaj boga čega, i palim i ja): Neka, imam. čuvaj to.
(u sebi: Pušiš svoju zemlju? Jbt, znam da si sklon metaforama, ali sad ga, vala, pretera).
On: Jesi li završila faks? Radiš?
Ja: Nisam. Ali završiću. Ne radim. Nema posla za vreme bombardovanja. Šta ima kod tebe?
On: Pa eto, oženio sam se.
Ja: (zamuknem, držim se za bicikl)
On: Možda je i znaš. Zove se xy i studira zw. Ali, sada nije tu. Ćale ju je poslao u inostranstvo za vreme bombardovanja.
Ja: (užasnuta, pitam se da li je on bio previše ponosan da ode, ili mu nisu ni ponudili, ali ne smem da pitam, ne znam da li bih crkla od sreće ili tuge što je on još uvek tu) Oooo, pa to su lepe vesti. Čestitam.
Stojimo u prašinčini, palimo jednu cigaretu za drugom, neke nevažne reči razvlačimo kao bajate žvake. Sirena za prestanak opasnosti. Konačno se rastajemo.
Tog trenutka, neki kosmički šaht se, naravno - uz tresak, zatvorio nad mojom glavom. Sledeće dve besane noći, tim mračnim, hladnim prostorom odjekivale su reči "Oženio sam se".