Caolina drugari, ja svratila samo u prolazu.

Kaktus mi se nešto ofucao, pa došla da ga vratim na njegov teren. Još meračim... koji i da li  drugi da uzmem...

Auuu, šta se sve ispodešavalo, dok me nije bilo. Bre, bre, ljudi, blogeri( i blogeri spadaju u ljude, familija sedečitisi,  podgrupa buljitisi, vrsta ... kako ko, uglavnom pipkitisi)

Ma, jurim dalje, ima neka rasprodaja na Sirijusu, a  Andromeda mi namiguje.

Nego, što mi ne rekoste?  Čula ja slučajno, kaže:pronašla rupu na saksiji. Odmah ja pitam, kao svaka poštena ženska, šta mu je to?

Objasniše mi, to je kad se nešto samo po sebi podrazumeva.

Auuuuu, pojma nisam  imala, ja onaj kaktus nabila u teglu od ajvara (uf, baš je dobar bio, ajvar, mislim, a ni kaktus nije bio loš) Jel’, mislila sam da ako ga što više zalivam, biće bolje, ali po svoj prilici sam tu omašila, jer je on, zbog viška vode počeo da zaliva okolo, šta da se radi, od prevelikog zalivanja, kaktusi   pobrljave, pa bodu sve okolo šta stignu... Napravi mi čudo na brodu. Eto i to sam naučila... Sledeći kaktus ima da stavim na bezvodnu dijetu...

Veliki poljubac    

Ode  vam Belladonna                  

Pronašla sam Slatkiša. Slučajno. Bila sam grogi sinoć, uzela jednu tableticu hrane. Kad sam je aktivirala, ovi moji uhvatili impulse.

Poletela sam iz stana, ja na ulicu, Slatkiš ide sa nekom ženskom. To mu je bilo poslednje, istrošila sam energiju da ga pretvorim u kaktus, ružu pored njega sam bacila, i sad me moji vode natrag kući.

Bilo je zabavno kod vas... žao mi što neću ludovati još malo sa vama, ali dosta je bilo. Sve što ima početak, mora da ima i kraj.

Podravljam sve, i AnuM, poručite joj da uvek može da dodje kod mene u posetu... i otkriću vam tajnu... ja umem da kuvam, neće umreti od gladi, a ni ostalo joj neće manjkati na mojoj planeti...

Veliki poljubac

Drugo veče sa AnoM          

Ijaaaoooo, sutra putujem, samo ako budem imala snage. Ljubim ti ja moj Svemir. Da me moli na kolenima ne bih ostala. Svi užasi svemira nisu ništa prema vašim busovima... a radnje??? Vodala me je gore-dole, ništa mi nije kupila, moji krediti ne vrede. Probala sam jednu slatku suknjicu u izlogu, sakupilo se dvadeset slatkiša da gleda, imala sam crni veš, na to se slatkiši pale, pojma nemam zašto, mene više pali ono što slatkiši imaju u vešu, čudni ovi Zemljani. Ona me je samo povukla iz radnje... slatkiši pošli za nama, jednog je šutnula... siroti čovek, ja bih ga pretvorila u kaktus... ona ni to ne ume. Zaboravila je da me odvede na ručak, kaže rano je još, a bilo 17h... uf uf...

Onda kaže idemo po slatkiše, ja od sreće izgubila pola energije koja mi je preostala. Ispostavilo se da su ti slatkiši neke pločice, ukusne, grickaju se, i posle ti pravi slatkiši i ne padaju na pamet, ona je to zvala čokolada... ja više volim one dvonožne slatkiše da grickam

Veliki poljubac

Glavno skoro da zaboravim, ta njena teretana. Udjosmo, prvo garderoba, AnaM brzinom munje se skinula i izletela, neka crna pripijena trenerka, i majica, sve joj se videlo. Ja sam se polako skidala, onako mazno,  i slagala odeću na policu, onda sam osetila neke ruke koje su me uhvatile oko struka, pa pomilovale moje grudi. Ja već da se rastopim, slatkiš. Ali nešto čudno,da se nije nešto pokvarilo u meni,  nisam reagovala, kad sam se okrenula, sva blažena, greska... neka ženskica. Kako je mislila da sam ja slatkiš, nije mi jasno. Ili je Nera imala neke viyije????

Onda sam ušla u salu, AnaM se lomatala ... i puno... puno... slatkiša... i svi oko AneM, kao nešto joj pokazuju, ona prava glupača, hvata se za pogrešne drške. Ja sam se odmah bacila na jednog slatkiša... ijaaaooo kako je izgledao kao da nema kožu, sve igraju oni mišići, uf, pa četvrtasta brada, ledja kao trokrilni ormar... pipnula sam ga, bicepse sam i vidjala, ali triceps, ijaaao, svemira mi, mogla sam da ga rasturim,  kao čelik... on ništa, zvao AnuM na sok, ona se smeje, kaže kad uradi 30, pojma nemam čega, i još mu rekla da takvi kao on sigurno nisu nešo naročito za sklekove....

Istrošila sam skoro svu energiju, ne hrani me, ne kuva, samo nešto sprčka, slatkiši iz teretane vole neke lomataljke, a ne nežne, svemirke...

AnaM kaže da se slatkiši u teretani drugačije gledaju, kao drugari...šta li mu je sad to???

Drugo jutro  sa AnoM                   

Ova AnaM kad se naspava je totalno nenormalna, kao da ima neki propeller u sebi, pa juri, ne mogu je stići. Poludim na ono njeno juriš pešadija, izuje se, bosa juri po kući, jednom rukom gura posteljinu, otvara plin, tura lonče za kafu, pali kompić, što li ga i gasi?,  laktom zatvara ormare, kolenom šutira fijoke... kroz tuš proleti i našminka se za deset minuta, obuče se za dva....uf...

Eno je sad čita poštu... ko li joj je već pisao?.... smeška se kao da je dobila na lutriji, a sad se mršti, uf što se namrštila... ko li je pisao??? Već odgovara... neko važan... hmmmm...

Sad ću da joj isključim telefon...

Idemo u radnje, pa na ručak... pa... sigurno da tražimo slatkiše...

Drugi dan sa AnoM

Jao, što ova dugo spava.. Jedva sam je probudila, htela sam da je polijem hladnom vodom, da se digne i ode po doručak. Zaboravila je da mi kupi paštete. Smandrljla sam neki bedan doručak i otišla, dok ona spremi kuću. Ne podnosim šum vaših primitivnih usisavača.

Kad sam se vratila neki slatkis mi je doneo cveće, predivno.

 AnaM se mrštila, a kad je otišla u kuhinju ja sam slatkišu stavila ruku na butinu, i šapnula sam mu šta ću da radim.... Zabezeknuo se, bilo mu je malo neprijatno,  ali kad sam pomerila ruku, nije ni disao. Poželela sam da  napravim takvog klona, ali ne znam šta bi radila sa dvojicom.

Ovaj slatkiš je bio mek kao pamuk, sve je pristajao, ali kad ga je ona pogledala... onako... baš.. baš...tužno oborio pogled i rekao da mora da ide....Gde će mučenik, pa bar njega mogu da stignem, ako ne mogu da nadjem mog Slatkiša... U hodniku sam mu rekla gde da me čeka večeras i ....

Veliki poljubac

Zemljani, vi ste nemogući!

Sad bih otputovala sa te vaše dosadne planete, ali ne smem da udjem u letilicu, moji bi me odmah regitrovali gde sam. I vratili bi me...a ja jos nisam našla Slatkiša.

Gazdarica me izbacila iz stana, zbog neke gluposti. Kao bunio se ceo komšiluk na moju žurkicu. A ja, ništa, malo smo pevušili, onako ispod glasa, svirkali, malo jače, i onda se onaj popeo na banderu, i počeo da razbija stakla na prozorima nekog očito važnog tipusa, jer je odmah doletela policija.Gde li nadje samo onoliko kamenja po džepovima, a ja mislila od tih ispupčenja da je nešto drugo.

Sad ću da se uvalim kod AneM, sva je dušebrižna. Ko je ne zna skupo bi je platio.Već znam kako ću. Torbu u ruke, suze niz obraze, pa u kafić gde ide danas. Da li da čekam da mi pridje? Može da omane to! Najbolje da se sapletem, ha ha ha , i kao slučajno joj saspem kafu u krilo

Veliki poljubac

Našla  Slatkiša stop dao obrazloženje za nestanak stop udaram mu čvrge non-stop

Pazi sad ovo

Krenemo mi kao za vikend na planinu, da se izmirimo. Ne znam od čega se  on odmara, ali... Dodjosmo u hotel, odosmo na večeru i tu se dobro opet posvadjasmo, on je hteo ribu, a ja kobasice. Rekao je da neće više da me vidi. Prodje pola sata i ja krenem, ma, ne peške u Beograd, krenem u sobu.

Mrak.

Slatkiš spava.

Skinem se ja na brzinu, tušnem, i uvučem se u krevet, mrtva umorna. Ijaaaooo, kad me je šćapio u onom mraku, cela mi se vasiona okrenula... ijaaaooo,  prvo uhvatio....  pa.....

CENZURISANO

I šapnu mi slatkiš, posle dva-tri sata

-Idi nam donesi nešto iz bara.

Na brzinu se obučem, sjurim u bar... i vratim sa pićem. Super ženska... slatkiš nije imao više snage... i krenem ja u sobu. Zagledam se u vrata. Naša soba bila broj 9... a ja sinoć otišla u 6... ono ekserče što drži broj otpalo..... Ijaaaoooo šta ću sad? Da li da ovom odnesem piće, ili da idem na još jedno mirenje u sobu 9.....

Veliki poljubac

Sinoć sam jurila, nisam mogla da se zadržavam. Samo sam pogledala da slučajno Slatkiš tu ne zavodi neku.

Nije!

Bar se nadam da nije opet pokušao da pobegne u drugi nick. A mnogo je smešan, sva su mu imena slična, ma, ista u neku ruku. I sad misli, što sa se dobro sakrio.  A i ti nickovi... govore... govore mnogo o njemu... šta da se radi... ipak je slatkiš...

Elem. Skoknem na sekund i.....  ijao što je dobro društvo.

Izgubih i sebe, a ne samo Slatkiša. Zemljani, oduševljavate me. Vi sve nešto čoporativno, ne dodje jedan da ispita teren, nego dodje celo društvo. Baš je zabavno.

A slatkiša... lele... svi se trude , jel` da se pokažu u najboljoj formi. Neki me iz cuga osvojiše, a drugi... pa šta da se radi.... biće bolje... jo[ pate ya straim ljubavima... `oće to...

Joj slatkiši, osećala sam se kao u poslastičarnici. Ne znam koga prvo da gricnem. Dobre su baklave, a ni ona torta nije loša... šlag ćemo da stavimo na kraju...

Pitate se šta je sa mojim Slatkišem?

Molim, recite, slobodno, ništa vam neću. Ako sam dosla iz Svemira, razumem ja vas.... donekle... granice ipak postoje....

E...dobro...

Da li se neko digao sa stola punog hrane, pa išao da traži šta da jede???

Ali ima ipak, ima da ga polomim kad ga nadjem...

Kako? He..he..he...

Veliki poljubac

Sinoć sam doputovala. Svemir! Ne pitajte gde sam bila, šta sam radila....

Strava! U svemiru je takav haos, skoro kao kod vas na Zemlji.

Sad sam tu.

A vi, šta to uradiste?

Što mi ga ne sačuvaste od gluposti?

Onaj moj Slatkiš koiji je pretedovao da postane važan....ma...

Ne može čovek da ga ostavi ni nekoliko meseci. Zar stvarno vaši muškarci ne mogu bez  ženske 2-3 meseca? A koliko mogu??? Slatkiš se tajno  zaljubio u onu... onu... ne mogu ni ime da joj pomenem. Ma, sve ću sad da sredim. Prvo ću da je otmem od vas, nećete vi meni nju da čitate, samo mene.

Onda je Slatkiš na redu...on će meni da se zaljubljuje, dok mene nema. Neka se zaljubi sad, kad sam tu! Ako mi drugačije ne podje, upotrebiću svoje moći... šta mi mogu... pa neka me opet kazne... sladje je ono što je zabranjeno. Samo kad pročitam njen post, smuči mi se... a i vama će... otpisana je... sva onako... uf...

 Na splavovima, kao da je neko umro, sede neki tipovi, kao nešto piju i kao važno pričaju. Smor. Obučeni kao da su krenuli na skijanje, a na nogama patike kao da je +40... sigurno su im to jedne jedine.... firmirane...

A piće? Piju pivo... i to neko mlako... kao izigravaju dase... Muzika... pa ne moment mi se učinilo da sam greškom u vremeplovu...

Odoh da se raspakujem... I ako se vreme menja... ne brinite, ja sam spakovala, greškom, i maglu i zvezde i ljubav, i neka vaša glupa osećanja, sad ne znam gde je šta, sve moram da prepakujem, a neki prtljag mi ostao ne jednoj drugoj planeti.

Veliki poljubac

Došla je na Zemlju, lagano se spustila na Kalemegdan i sakrila brod. Oči joj plamte, prodiru  kroz Zemljinu tamu. Stala je u mokar sneg i zgrozila se dodira vode. Uvek je mrzela vodu, ne šalju je na planete koju imaju okeane.Voda joj oduzima moć. Ovo je bio poseban slučaj. Tražila je nekog.

Nekog ko  je bio zarobljen na ovoj primitivnoj planeti trebalo ga je pronaći i primorati da se vrati. Oružje joj je bilo u prstenu i u šnalama u kosi, skriveno od pogleda. Na silu.

Nikad nije pretrpela neuspeh, zato su je i poslali ovde, da završi započeto i da vrati prekršitelja.

Izlazi na neku ulicu. Piše Knez Mihajlova, koji primitivizam, zašto ne obeležavaju brojevima?

Kreće se lagano, njoj je dozvoljeno, koristi sve instrumente svoje planete,  nalazi prekršitelja:

Belladonna, sedi u Moskvi, jede neki kolač, i pije neku crnu tečnost. Voda blokira njene moći, ne vidi ko je sa Belladonnom. Možda neko opasan, neki rodjak iz Svemira, ili samo neki Zemljanin?

Kreće se kroz kafić.

 Belladonna je vidi, da li da se oda pred? Slatkiš je tako dobar dečko, ali on ne shvata njene moći, ako je upozna uplašiće se i pobeći. Nikad mu se ne sme odati do kraja. Zemljani su dobri samo za jednu stvar, za sve ostalo su slabići. Treba ih iskoristiti za to što rade najbolje u celom Svemiru i ne tražiti nemoguće. Ali kakva šteta što se brzo troše.... treba uzimati mladje primerke... ali ne suviše, ispod sto zemaljskih godina je najbolje, kasnije nisu nizašta....

Svemirka okreće ruku ka Belladonni, Bella je brža gadja  je nesom, svemirka pada na kolena, Bella je udara pikslom, hvataju se u koštac. Zemljanin gleda Svemirku, Bellu....  ne zna šta da radi, oni nikad ne znaju šta treba da rade.

 Bella i Svemirka se bore, stolice se prevrću, haljina Svemirke se cepa, Donnina bluza je već u krpicama, ako nastave neće ostati samo u vešu. Svemirka ne nosi ništa ispod haljine, a Donna? Nećete saznati, jer tog trenutka Svemirka pada, opija je dim cigarete, njene oči se gase, disanje postaje sve nečujnije, srce, ako ga ima zaustavlja se.

Belladonna, gleda svog klona iz Svemira, posipa ga vodom, klon se topi i nestaje, Donna ljubi Slatkiša poljupcem koji ga, kao i uvek baca u zaborav....

 Pušenje je opasno.... piše.... Slatkiš odlazi sa Belladonnom....

Kraj?...

   Ko bi ga znao kad, i kakav će biti jer Bella kaže

Veliki poljubac

Ljubav…na Zemlji....hmmm

Neko je rekao, ljubav je davanje, a ne uzimanje.

Da li to znači da je u mene zaljubljen poštar??? Zasipa me računima.

Ili možda komšija koji mi svakog petka donosi za ručak ribe da bih postila??

Ili klinac od tri godine koji me zasipa poljupcima kad god me vidi, i nudi bonbon iz ručice koji prvo otvori, lizne da vidi da li je dobar, na užas svoje mame.

Ili možda neko ko mi ustrajno nudi mučenicu da donese da probam ranom zorom...ali onu pravu...

Ili sam ja zaljubljena u one bankare kojima stalno dajem pare, a oni ni da trepnu

Ili možda u nekog kome stalno pišem službena pisma

Ili sam u onog što mi popravlja kola, a uvek kaže, neka sutra ćete platiti, mora da se pomažemo.

Ili možda u nekog ko me juri da radim kod njega zato što umem da zaradim za drugog pare.

Ili neko ko dobro radi sklekove, ne nije to je strast

Ili neko ko je bolestan pa treba hladnu ruku na čelo

Ja to nisam tako zamišljala. Ja ne volim da sedim u kući i da kuvam, spremam, uf... peglam, ne, ne, ta mi se ljubav ništa ne dopada...izem ti ljubav,...na vasoj planeti...

A kad nešto pomislim, i ne može da život bude tra la la ...mora malo i da se gnjaviš...odoh ja... gde li mu je sad ta ljubav?...aha tu je...

Na našoj planeti....sve je drugačije....

Da, naravno, umirem od ljubomore i na vetar što ga dodiruje.... na pogled... na dodir... na misao.... i nije zrnce peska.... veće je od najveće pustinje.... jača od najjače ljubavi.... šire od mora.... dublje od okeana.... više od planina... sjajnije od zvezda... bolnije od bola...   volim ga više nego sebe....

Veliki poljubac

Orione, ovo je naredjenje: daj mi svoju indifikacionu karticu, prekršio si pravilo 7 o Zemljanima. Oduzeto ti je pravo 2, bićeš običan Zemljanin naših 24sata. Ti znaš šta to znači, sad ja moram da se otkrijem.

Tajna svemira, tajna svega, leži na Zemlji.

Galaksije se sudaraju, nestaju, nastaju nove planete, i u pravu su oni koji govore da postoji život i na drugim planetama. Bio bi apsurd i pomisliti da je jedna jedina planeta stvorila život.

Ali, nešto postoji samo na vašoj planeti

Osećanja.

Pokušali smo sve, roboti, dobili smo samo automate, mutanti, u najboljem slučaju dobili smo jedno ograničeno osećanje. Zato ste vi u izolaciji. Posedujete neverovatnu moć. Ne mogu ni da pomislim šta bi se dogodilo da se to raširi po svim planetama.

Na svakoj planeti postoje dve mogućnosti:crno ili belo, kod vas postoji sivo, ni tamo ni vamo, i stotinu varijanta za svaki osećaj.To je tako teško i komplikovano.

Htela sam da odem, ali dobila sam novi zadatak. Treba da doživim vaša osećanja. Srećom mogu da biram kojim ću redom. Već  se radujem. Odmah počinjem

Veliki poljubac

Zemljani i Svemirci

Danas sam saznala da ste vi Zemljani drugačiji od nas.Vama se često dešavaju iste stvari. Verovatno  onda ne pravite iste greške??

Kod nas je drugačije. Ja svaku stvar doživljavam iz početka, zato je tako interesantno ovde. Nikad mi se ne ponavlja doživljaj, jednostavno ne tražim sličnosti nego različitosti.

Vidim vi i kad učite satima okrećete olovku u ruci, razmišljate o nečem drugom, ja nisam volela da učim, ali morala sam da završim te dosadne škole..... i jednostavno sve sam čitala samo jedan put, maksimalno sam se koncentrisala, šta je ušlo u glavu, ušlo, šta nije...pa šta da mu radim....ne volim nikakva ponavljanja.

Svako ko prodje kroz moj život ostavi neki trag, imala sam sreću, nailazila sam samo na interesantne ljude, ali nikad ni dva nisu bila ista, ni slična.

Zato volim ovu planetu, kao baštu prepunu cveća svih boja i mirisa, zato volim da upoznajem ljude, puni su interesantnosti iz svojih života, predloga, kao bezbroj knjiga u kojima ni jedna stranica nije slična drugoj....

Slatkiši? Oni su tek različiti.... mada... kad bolje razmislim... ne nema šanse... potpuno su različiti... za njih ne važi ono pravilo što su slatkiši napisali za žene: Sve je to isto samo različita pakovanja

Veliki poljubac

Svasta ima na vašoj planeti.

Našla sam jednu kutijicu. U njoj neka drvca sa crvenim glavicama. Okretala sam je zagledala, bacala, čemu li to služi??

Onda sam jednog dana uzela jedno drvce, slomila ga, ništa se nije desilo. Drugi put sam ga bacila u vodu, zaplivalo je. Nosila sam tu kutijicu  u tašni, ne znajući šta krije.

 Jednog dana igrala sam se sa drvcem iz kutije.... ne znam zašto, ne znam kako , ali prevukla sam ga brzo preko djona cipele....

Plamen....

Uplašila sam se...

Ponovo sam prevukla, ništa se nije desilo.

Uzela sam drugo drvce, igra mi se dopala. Ponovo sam prevukla glavicom, buknula je vatra. Naučila sam da ga držim i plamen je bio jači. Još jedno drvce... još jači plamen. Da ga prinesem nečemu? Hoće li buknuti?

Čudno, kao munja u olujnoj noći... .kao žar vulkana.... lava koja se izliva... Ako zapalim dve, ili tri hoće li jače goreti? A ako nekim slučajem zapalim sve iz kutije? A ako ih večno čuvam, hoće li goreti kad poželim?? Da li svi znaju magiju kutijice? Čudna je... tako lepi plamen.... a skriven.... i nešto hladno prostruja mojim telom.... kakva li je to tajna?.... tajna jedne obične šibice.... ili....

Veliki poljubac

Malo sam se preforsirala….žurila sam da se vratim na vašu planetu…šta mogu simpatični ste mi , naročito neki i neke....

I tako ja pritisnuh dugmence sa leve strane, čvrknuh desno,umesto obratno, i odoh u vašu prošlost...jedva se iskobeljah , stalno se nešto bunite, svadjate, ratujete....i opet ja pritisnuh, sad malo jače..odoh u budućnost. Samo da znate šta će se desiti ...polako sam okretala točkić, pa i ja sam radoznala, i za neke sam videla svašta...e, neću vam reći šta....mogu samo da vam kažem da će blogoye postojati i dalje i da će ...psssst, ne smem više...i da će neki od vas... ih... ma, znala sam ....ali....psssst to tek ne smem.....a što je interesantno, nikad ne bi rekla da će....

I spustih se nekako u ovo vreme, ali i tu sam nešto zabrljala...nikako da nadjem taj Balkan, i taj grad....setih se ...i brzo ukucah tu ćirilicu...i sad mi nešto čudno, mora da sam stigla gde treba, ali piše.....porsche... morut blue...nacrtana neka vaša kola, pa piše leasing....pa neki avion, a na njemu piše airport city....malo sam i ogladnila, šta li je to caffe pizzeria?... ima i sokova, a na njima enjoy joy????  Piše i osmeh, pa crtice smile...auuuuu gde li ovo dodjoh??? Kako reče ono Tay??...aha...evo nešto poznato pa piše снецк бар ушће..... ФАССТ ФООД......Auuuuu, gde li sam zalutala??? Koja je ovo zemlja?  Izgleda da sam baš zabrljala....

Veliki poljubac

Na putovanju, do vas, svratila sam na jednu planetu. Imala je život sličan vašem, ali  životinje su se drugačije ponašale. Gledala sam košutu kako pase na samom obranku šume, zastala bi s vremena na vreme, podigla glavu, oslušnula pa nastavila šumom. Tražila je sočnije delove, i bilo je čudno da nije izašla na livadu punu zelene trave, obasjanu čak sa dva sunca.

U jednom trenutku je zastala, pomirisala vazduh i pojurila...iza nje se odnekud stvorio sabljasti tigar, zubi su mu bili oštri, dva prednja sekutica dugačka kao u slona, a zavinuta na gore, oči su bljeskale,divlja mačka u naponu snage, spremao se da skoči na plen.

Košuta je sakupila svu snagu, jurnula brzinom munje, vijugala izmedju drveća, ako udje u šumu, nema šanse, stići će je dok preskače neki žbun.Zastade na ivici šume, spas je bio preko livade, ali, ona je oklevala, tigar je je već skoro stigao.

 I ona se odluči, zalete se preko livade, sunca, zalete se da spasi život.

Tigar zastade na istom mestu, samo jedan skok ga je delio od plena, i ostade u šumi.

Gledala sam sa nerazumevanjem

Onda sam izvadila svoj dozimetar, zračenje sunca bilo je tako jako da bi duže izlaganje suncu sigurno izazvalo genetske promene,a krace? Ko zna.

Na ivici druge šume, košuta je umorno dahtala, pokleknula je na prednje noge, glavu spustila na zemlju, hoće li preživeti?

Mesožder sa druge strane livade, gledao ju je neko vreme, a onda samo frknuo, protresao glavom i otišao u sigurnost dubine svoje šume.

Kako li su samo životinje znale?

Da li je i nama instinkt tako jak?

Veliki poljubac

Danas mi se ništa, bas ništa nije dogodilo.

Uzela sam kola od Slatkiša, pa ako sam mogla da dodjem iz  ko zna koje galaksije, valjda mogu da prodjem kroz Beograd, tim kolima, da se parkiram u centru i da kupim neke krpice.

E nije tako bilo.

Prvo svi su mi pokazivali neki prst, ne znam šta im to znači? Onaj srednji, na kome ja nosim onaj ogroman prsten, oni nisu imali prsten.....znači nisu mi prsten pokazivali.

 Lepo sam vozila po sred puta, pažljivo, polako, niko me nije preticao....samo da ste videli kolika je kolona iza mene bila...sporaći...posle mi je Slatkiš rekao, kad sam ga pozvala da je trebalo da se opredelim za samo jednu traku. Svašta! !

Ne znam šta je sa Slatkišem u zadnje vreme, stalno se ljuti.

Nije se ljutio kad me je onaj bezobrazni kamion gurnuo, i celu stranu, ...pa može da se ispegla ...valjda...i šta mu sad to znači prvenstvo prolaza???? Pa ja sam žensko, to se odmah vidi, i nije me propustio, kad vam kažem

Slatkiš se naljutio kad sam parkirala, a lepo sam mu objasnila, nije bilo mesta pred tom radnjom, ja izašla i kola sama samcata iz čistog mira uletela u neku fontanu, bar su se rashladila...da prethodno su malkice, ali stvarno samo malkice uletela u neku glupu radnju koja se ne znam kako našla tu....

Verujete, u svemiru nema gužve, važim za najboljeg vozača...znam da mi verujete...

Veliki poljubac

Koja burna noć. I sad vi mislite Slatkiš, koji, Slatkiš, ljubim ga u oko, nešto drugo.

Juče ja, po običaju, jurim kao muva bez glave, trč na jedan kraj, trč na drugi, trč na blog, pa ovaj post, pa onaj, što je lepa sličica, jaaao što je ovo simpatično…I trč tamo, trč vamo, ne vidim da je neko pero na putu.

A za nas svemirce je opasno paunovo pero, zbog plave boje koja nam uzima snagu.

Tras-bum, i ne vidim ja gde se motam i šta radim.

Ne vidim ja, ali Peruška vidi, i šta da vam kažem otkri moju tajnu. Sekund je bio u pitanju, skoro sam se spasila, ali ne, morao je baš tad da naidje...

Sva sam se preznojila, koji Slatkiš, ovo je bilo, uf, baš....

Smešno Peruški., znala sam da ću biti otkrivena i da ću morati napustiti vašu planetu, zaklela se Zemlja Raju, da se tajne sve odaju.....ali sam htela jos malkice....

Taman sam naučila da kad se naredjaju one male reči što bockaju srce, to je pesma.

Prevrćem se noćas po krevetu i sve sanjam Perušku, a on šapuće: Kako misliš da će neko drugi čuvati tvoju tajnu, kad ni ti nisi mogla, pa onda opet, Bella, ja sam te već zaboravio...ih zaboravio...i sve tako...

Peruška, evo ti jedno moje srce na dlanu, i bolje što si bio to ti .

Šta mislite da li je Peruška zaboravio na mene, nije me do sad uopste primećivao, ili je uz jutarnju kaficu moja tajna krenula u svet?

E da sam smotanica, baš sam smotanica

Sad mi se jos sve iskljucilo...Jedva sam se učantrala koliko sam se zbunila:)

Veliki poljubac

Danas me je Slatkiš vodio u posetu njegovim prijateljima. Taman sam mislila da sam nešto naučila o zemljanima, a ono....

Na vratima dve špijunke, Slatkiš objašnjava, jedna da vide ko dolazi, a druga šta donosi. Stegoh onu flašu prepečenice. Na vratima stoji njihova komšinica, vratla jaja koja je pozajmila, a domaćica ih stavlja na vagu

-Još si mi ostala dužna deset grama.

Udjosmo, a domaćin će

-Kafe nemamo, a drugo nećete.

Onu našu flašu odnesoše negde, kažu nemaju vadičep.

Za ručak su kuvali riblju čorbu, čini mi se da je u akvarijumu ostala samo jedna ribica...a i vode je nešto bilo malo.

Priča domaćin kako mu se brat oženio i otputovao na bračno putovanje u Veneciju.

-Divno, uskliknuh ja , mora da je mlada presrećna

-Mlada? Ona nije išla, već je bila u Veneciji

Dodje veče, ne pale svetla, ja se primakoh Slatkišu...bar nešto da ućarim....e  zemljani, zemljani....

Veliki poljubac