Sinoć sam doputovala. Svemir! Ne pitajte gde sam bila, šta sam radila....

Strava! U svemiru je takav haos, skoro kao kod vas na Zemlji.

Sad sam tu.

A vi, šta to uradiste?

Što mi ga ne sačuvaste od gluposti?

Onaj moj Slatkiš koiji je pretedovao da postane važan....ma...

Ne može čovek da ga ostavi ni nekoliko meseci. Zar stvarno vaši muškarci ne mogu bez  ženske 2-3 meseca? A koliko mogu??? Slatkiš se tajno  zaljubio u onu... onu... ne mogu ni ime da joj pomenem. Ma, sve ću sad da sredim. Prvo ću da je otmem od vas, nećete vi meni nju da čitate, samo mene.

Onda je Slatkiš na redu...on će meni da se zaljubljuje, dok mene nema. Neka se zaljubi sad, kad sam tu! Ako mi drugačije ne podje, upotrebiću svoje moći... šta mi mogu... pa neka me opet kazne... sladje je ono što je zabranjeno. Samo kad pročitam njen post, smuči mi se... a i vama će... otpisana je... sva onako... uf...

 Na splavovima, kao da je neko umro, sede neki tipovi, kao nešto piju i kao važno pričaju. Smor. Obučeni kao da su krenuli na skijanje, a na nogama patike kao da je +40... sigurno su im to jedne jedine.... firmirane...

A piće? Piju pivo... i to neko mlako... kao izigravaju dase... Muzika... pa ne moment mi se učinilo da sam greškom u vremeplovu...

Odoh da se raspakujem... I ako se vreme menja... ne brinite, ja sam spakovala, greškom, i maglu i zvezde i ljubav, i neka vaša glupa osećanja, sad ne znam gde je šta, sve moram da prepakujem, a neki prtljag mi ostao ne jednoj drugoj planeti.

Veliki poljubac