Caolina drugari, ja svratila samo u prolazu.

Kaktus mi se nešto ofucao, pa došla da ga vratim na njegov teren. Još meračim... koji i da li  drugi da uzmem...

Auuu, šta se sve ispodešavalo, dok me nije bilo. Bre, bre, ljudi, blogeri( i blogeri spadaju u ljude, familija sedečitisi,  podgrupa buljitisi, vrsta ... kako ko, uglavnom pipkitisi)

Ma, jurim dalje, ima neka rasprodaja na Sirijusu, a  Andromeda mi namiguje.

Nego, što mi ne rekoste?  Čula ja slučajno, kaže:pronašla rupu na saksiji. Odmah ja pitam, kao svaka poštena ženska, šta mu je to?

Objasniše mi, to je kad se nešto samo po sebi podrazumeva.

Auuuuu, pojma nisam  imala, ja onaj kaktus nabila u teglu od ajvara (uf, baš je dobar bio, ajvar, mislim, a ni kaktus nije bio loš) Jel’, mislila sam da ako ga što više zalivam, biće bolje, ali po svoj prilici sam tu omašila, jer je on, zbog viška vode počeo da zaliva okolo, šta da se radi, od prevelikog zalivanja, kaktusi   pobrljave, pa bodu sve okolo šta stignu... Napravi mi čudo na brodu. Eto i to sam naučila... Sledeći kaktus ima da stavim na bezvodnu dijetu...

Veliki poljubac    

Ode  vam Belladonna                  

Pronašla sam Slatkiša. Slučajno. Bila sam grogi sinoć, uzela jednu tableticu hrane. Kad sam je aktivirala, ovi moji uhvatili impulse.

Poletela sam iz stana, ja na ulicu, Slatkiš ide sa nekom ženskom. To mu je bilo poslednje, istrošila sam energiju da ga pretvorim u kaktus, ružu pored njega sam bacila, i sad me moji vode natrag kući.

Bilo je zabavno kod vas... žao mi što neću ludovati još malo sa vama, ali dosta je bilo. Sve što ima početak, mora da ima i kraj.

Podravljam sve, i AnuM, poručite joj da uvek može da dodje kod mene u posetu... i otkriću vam tajnu... ja umem da kuvam, neće umreti od gladi, a ni ostalo joj neće manjkati na mojoj planeti...

Veliki poljubac

Drugo veče sa AnoM          

Ijaaaoooo, sutra putujem, samo ako budem imala snage. Ljubim ti ja moj Svemir. Da me moli na kolenima ne bih ostala. Svi užasi svemira nisu ništa prema vašim busovima... a radnje??? Vodala me je gore-dole, ništa mi nije kupila, moji krediti ne vrede. Probala sam jednu slatku suknjicu u izlogu, sakupilo se dvadeset slatkiša da gleda, imala sam crni veš, na to se slatkiši pale, pojma nemam zašto, mene više pali ono što slatkiši imaju u vešu, čudni ovi Zemljani. Ona me je samo povukla iz radnje... slatkiši pošli za nama, jednog je šutnula... siroti čovek, ja bih ga pretvorila u kaktus... ona ni to ne ume. Zaboravila je da me odvede na ručak, kaže rano je još, a bilo 17h... uf uf...

Onda kaže idemo po slatkiše, ja od sreće izgubila pola energije koja mi je preostala. Ispostavilo se da su ti slatkiši neke pločice, ukusne, grickaju se, i posle ti pravi slatkiši i ne padaju na pamet, ona je to zvala čokolada... ja više volim one dvonožne slatkiše da grickam

Veliki poljubac

Glavno skoro da zaboravim, ta njena teretana. Udjosmo, prvo garderoba, AnaM brzinom munje se skinula i izletela, neka crna pripijena trenerka, i majica, sve joj se videlo. Ja sam se polako skidala, onako mazno,  i slagala odeću na policu, onda sam osetila neke ruke koje su me uhvatile oko struka, pa pomilovale moje grudi. Ja već da se rastopim, slatkiš. Ali nešto čudno,da se nije nešto pokvarilo u meni,  nisam reagovala, kad sam se okrenula, sva blažena, greska... neka ženskica. Kako je mislila da sam ja slatkiš, nije mi jasno. Ili je Nera imala neke viyije????

Onda sam ušla u salu, AnaM se lomatala ... i puno... puno... slatkiša... i svi oko AneM, kao nešto joj pokazuju, ona prava glupača, hvata se za pogrešne drške. Ja sam se odmah bacila na jednog slatkiša... ijaaaooo kako je izgledao kao da nema kožu, sve igraju oni mišići, uf, pa četvrtasta brada, ledja kao trokrilni ormar... pipnula sam ga, bicepse sam i vidjala, ali triceps, ijaaao, svemira mi, mogla sam da ga rasturim,  kao čelik... on ništa, zvao AnuM na sok, ona se smeje, kaže kad uradi 30, pojma nemam čega, i još mu rekla da takvi kao on sigurno nisu nešo naročito za sklekove....

Istrošila sam skoro svu energiju, ne hrani me, ne kuva, samo nešto sprčka, slatkiši iz teretane vole neke lomataljke, a ne nežne, svemirke...

AnaM kaže da se slatkiši u teretani drugačije gledaju, kao drugari...šta li mu je sad to???

Drugo jutro  sa AnoM                   

Ova AnaM kad se naspava je totalno nenormalna, kao da ima neki propeller u sebi, pa juri, ne mogu je stići. Poludim na ono njeno juriš pešadija, izuje se, bosa juri po kući, jednom rukom gura posteljinu, otvara plin, tura lonče za kafu, pali kompić, što li ga i gasi?,  laktom zatvara ormare, kolenom šutira fijoke... kroz tuš proleti i našminka se za deset minuta, obuče se za dva....uf...

Eno je sad čita poštu... ko li joj je već pisao?.... smeška se kao da je dobila na lutriji, a sad se mršti, uf što se namrštila... ko li je pisao??? Već odgovara... neko važan... hmmmm...

Sad ću da joj isključim telefon...

Idemo u radnje, pa na ručak... pa... sigurno da tražimo slatkiše...

Drugi dan sa AnoM

Jao, što ova dugo spava.. Jedva sam je probudila, htela sam da je polijem hladnom vodom, da se digne i ode po doručak. Zaboravila je da mi kupi paštete. Smandrljla sam neki bedan doručak i otišla, dok ona spremi kuću. Ne podnosim šum vaših primitivnih usisavača.

Kad sam se vratila neki slatkis mi je doneo cveće, predivno.

 AnaM se mrštila, a kad je otišla u kuhinju ja sam slatkišu stavila ruku na butinu, i šapnula sam mu šta ću da radim.... Zabezeknuo se, bilo mu je malo neprijatno,  ali kad sam pomerila ruku, nije ni disao. Poželela sam da  napravim takvog klona, ali ne znam šta bi radila sa dvojicom.

Ovaj slatkiš je bio mek kao pamuk, sve je pristajao, ali kad ga je ona pogledala... onako... baš.. baš...tužno oborio pogled i rekao da mora da ide....Gde će mučenik, pa bar njega mogu da stignem, ako ne mogu da nadjem mog Slatkiša... U hodniku sam mu rekla gde da me čeka večeras i ....

Veliki poljubac

Zemljani, vi ste nemogući!

Sad bih otputovala sa te vaše dosadne planete, ali ne smem da udjem u letilicu, moji bi me odmah regitrovali gde sam. I vratili bi me...a ja jos nisam našla Slatkiša.

Gazdarica me izbacila iz stana, zbog neke gluposti. Kao bunio se ceo komšiluk na moju žurkicu. A ja, ništa, malo smo pevušili, onako ispod glasa, svirkali, malo jače, i onda se onaj popeo na banderu, i počeo da razbija stakla na prozorima nekog očito važnog tipusa, jer je odmah doletela policija.Gde li nadje samo onoliko kamenja po džepovima, a ja mislila od tih ispupčenja da je nešto drugo.

Sad ću da se uvalim kod AneM, sva je dušebrižna. Ko je ne zna skupo bi je platio.Već znam kako ću. Torbu u ruke, suze niz obraze, pa u kafić gde ide danas. Da li da čekam da mi pridje? Može da omane to! Najbolje da se sapletem, ha ha ha , i kao slučajno joj saspem kafu u krilo

Veliki poljubac

Našla  Slatkiša stop dao obrazloženje za nestanak stop udaram mu čvrge non-stop

Pazi sad ovo

Krenemo mi kao za vikend na planinu, da se izmirimo. Ne znam od čega se  on odmara, ali... Dodjosmo u hotel, odosmo na večeru i tu se dobro opet posvadjasmo, on je hteo ribu, a ja kobasice. Rekao je da neće više da me vidi. Prodje pola sata i ja krenem, ma, ne peške u Beograd, krenem u sobu.

Mrak.

Slatkiš spava.

Skinem se ja na brzinu, tušnem, i uvučem se u krevet, mrtva umorna. Ijaaaooo, kad me je šćapio u onom mraku, cela mi se vasiona okrenula... ijaaaooo,  prvo uhvatio....  pa.....

CENZURISANO

I šapnu mi slatkiš, posle dva-tri sata

-Idi nam donesi nešto iz bara.

Na brzinu se obučem, sjurim u bar... i vratim sa pićem. Super ženska... slatkiš nije imao više snage... i krenem ja u sobu. Zagledam se u vrata. Naša soba bila broj 9... a ja sinoć otišla u 6... ono ekserče što drži broj otpalo..... Ijaaaoooo šta ću sad? Da li da ovom odnesem piće, ili da idem na još jedno mirenje u sobu 9.....

Veliki poljubac

Sinoć sam jurila, nisam mogla da se zadržavam. Samo sam pogledala da slučajno Slatkiš tu ne zavodi neku.

Nije!

Bar se nadam da nije opet pokušao da pobegne u drugi nick. A mnogo je smešan, sva su mu imena slična, ma, ista u neku ruku. I sad misli, što sa se dobro sakrio.  A i ti nickovi... govore... govore mnogo o njemu... šta da se radi... ipak je slatkiš...

Elem. Skoknem na sekund i.....  ijao što je dobro društvo.

Izgubih i sebe, a ne samo Slatkiša. Zemljani, oduševljavate me. Vi sve nešto čoporativno, ne dodje jedan da ispita teren, nego dodje celo društvo. Baš je zabavno.

A slatkiša... lele... svi se trude , jel` da se pokažu u najboljoj formi. Neki me iz cuga osvojiše, a drugi... pa šta da se radi.... biće bolje... jo[ pate ya straim ljubavima... `oće to...

Joj slatkiši, osećala sam se kao u poslastičarnici. Ne znam koga prvo da gricnem. Dobre su baklave, a ni ona torta nije loša... šlag ćemo da stavimo na kraju...

Pitate se šta je sa mojim Slatkišem?

Molim, recite, slobodno, ništa vam neću. Ako sam dosla iz Svemira, razumem ja vas.... donekle... granice ipak postoje....

E...dobro...

Da li se neko digao sa stola punog hrane, pa išao da traži šta da jede???

Ali ima ipak, ima da ga polomim kad ga nadjem...

Kako? He..he..he...

Veliki poljubac

Sinoć sam doputovala. Svemir! Ne pitajte gde sam bila, šta sam radila....

Strava! U svemiru je takav haos, skoro kao kod vas na Zemlji.

Sad sam tu.

A vi, šta to uradiste?

Što mi ga ne sačuvaste od gluposti?

Onaj moj Slatkiš koiji je pretedovao da postane važan....ma...

Ne može čovek da ga ostavi ni nekoliko meseci. Zar stvarno vaši muškarci ne mogu bez  ženske 2-3 meseca? A koliko mogu??? Slatkiš se tajno  zaljubio u onu... onu... ne mogu ni ime da joj pomenem. Ma, sve ću sad da sredim. Prvo ću da je otmem od vas, nećete vi meni nju da čitate, samo mene.

Onda je Slatkiš na redu...on će meni da se zaljubljuje, dok mene nema. Neka se zaljubi sad, kad sam tu! Ako mi drugačije ne podje, upotrebiću svoje moći... šta mi mogu... pa neka me opet kazne... sladje je ono što je zabranjeno. Samo kad pročitam njen post, smuči mi se... a i vama će... otpisana je... sva onako... uf...

 Na splavovima, kao da je neko umro, sede neki tipovi, kao nešto piju i kao važno pričaju. Smor. Obučeni kao da su krenuli na skijanje, a na nogama patike kao da je +40... sigurno su im to jedne jedine.... firmirane...

A piće? Piju pivo... i to neko mlako... kao izigravaju dase... Muzika... pa ne moment mi se učinilo da sam greškom u vremeplovu...

Odoh da se raspakujem... I ako se vreme menja... ne brinite, ja sam spakovala, greškom, i maglu i zvezde i ljubav, i neka vaša glupa osećanja, sad ne znam gde je šta, sve moram da prepakujem, a neki prtljag mi ostao ne jednoj drugoj planeti.

Veliki poljubac

Došla je na Zemlju, lagano se spustila na Kalemegdan i sakrila brod. Oči joj plamte, prodiru  kroz Zemljinu tamu. Stala je u mokar sneg i zgrozila se dodira vode. Uvek je mrzela vodu, ne šalju je na planete koju imaju okeane.Voda joj oduzima moć. Ovo je bio poseban slučaj. Tražila je nekog.

Nekog ko  je bio zarobljen na ovoj primitivnoj planeti trebalo ga je pronaći i primorati da se vrati. Oružje joj je bilo u prstenu i u šnalama u kosi, skriveno od pogleda. Na silu.

Nikad nije pretrpela neuspeh, zato su je i poslali ovde, da završi započeto i da vrati prekršitelja.

Izlazi na neku ulicu. Piše Knez Mihajlova, koji primitivizam, zašto ne obeležavaju brojevima?

Kreće se lagano, njoj je dozvoljeno, koristi sve instrumente svoje planete,  nalazi prekršitelja:

Belladonna, sedi u Moskvi, jede neki kolač, i pije neku crnu tečnost. Voda blokira njene moći, ne vidi ko je sa Belladonnom. Možda neko opasan, neki rodjak iz Svemira, ili samo neki Zemljanin?

Kreće se kroz kafić.

 Belladonna je vidi, da li da se oda pred? Slatkiš je tako dobar dečko, ali on ne shvata njene moći, ako je upozna uplašiće se i pobeći. Nikad mu se ne sme odati do kraja. Zemljani su dobri samo za jednu stvar, za sve ostalo su slabići. Treba ih iskoristiti za to što rade najbolje u celom Svemiru i ne tražiti nemoguće. Ali kakva šteta što se brzo troše.... treba uzimati mladje primerke... ali ne suviše, ispod sto zemaljskih godina je najbolje, kasnije nisu nizašta....

Svemirka okreće ruku ka Belladonni, Bella je brža gadja  je nesom, svemirka pada na kolena, Bella je udara pikslom, hvataju se u koštac. Zemljanin gleda Svemirku, Bellu....  ne zna šta da radi, oni nikad ne znaju šta treba da rade.

 Bella i Svemirka se bore, stolice se prevrću, haljina Svemirke se cepa, Donnina bluza je već u krpicama, ako nastave neće ostati samo u vešu. Svemirka ne nosi ništa ispod haljine, a Donna? Nećete saznati, jer tog trenutka Svemirka pada, opija je dim cigarete, njene oči se gase, disanje postaje sve nečujnije, srce, ako ga ima zaustavlja se.

Belladonna, gleda svog klona iz Svemira, posipa ga vodom, klon se topi i nestaje, Donna ljubi Slatkiša poljupcem koji ga, kao i uvek baca u zaborav....

 Pušenje je opasno.... piše.... Slatkiš odlazi sa Belladonnom....

Kraj?...

   Ko bi ga znao kad, i kakav će biti jer Bella kaže

Veliki poljubac

Uvek sam mislila da treba napisati jedan paćenički post.

Mislila … kao da je to tek tako, naručiš deset s lukom… moraš da patiš, bre… pa onda da mrziš ceo svet, i muški i ženski, jel`, inače koja je to patnja kad mrziš samo jednu osobu, izem ti patnju.

I danas, u sred bela dana, kad mu vreme nije, eto mi teme za moj post

Lepo, što će reći iz čista mira, šutnu ti mene dragi, ne baš bukvalno, jer da je bukvalno šutnula bih ja njega drugom nogom, sve bi zvezde video... ne, nije bilo tako....

Kaže on meni... pazi sad ovo... ti si mnogo fina i dobra, teško je naći nekog tako dobrog kao ti, ja te ne zaslužujem, ti treba da imaš nekog puno boljeg.

Htedoh da mu kažem da mi ne treba bolji, ali...

Čekam ja šta će još da nalupeta, a znam da se sigurno  već ustoličio kod neke druge... koja nije tako fina kao ja.... ma nije nego... i naravno on ga zapečati: želim da ostanemo prijatelji... čuj, prijatelji. Jel` to misli da mu ja pričam kako patim za njim, ili možda kako sam promenila frizuru, ili kako mi se dopada oduvek njegov prijatelj, ili možda neko na nekom blogu, ili da treba da kupim one cipelice, ili.... E, baš da ispričam”prijatelju” sigurno bi bio oduševljen što se rešio bede, to jest mene.

E, sad ja da patim...  znam zvezde ne trepere više sjajno, plaču samnom zajedno, sad da plaču možda i plaču jer se baš neka kiša stuštila.... a i Mesec... nigde ga nema... morence, to već nije ni bilo , više neka reka, a i ona nešto muljava.... ništa od moje patnje, da čoveku bude milo što pati,  jok, kod mene i patnja nešto uvrnuta, pa deluje blesavo, više smešno. E, neće vala, ima da patim za obožavaocem više nego kad mi zagori šerpa pa moram da je ribam... videćete, ja to ozbiljno, stvarno...

Veliki poljubac

Da samo znate gde sam bila! ! !

Prvo su me doveli u jednu divnu veliku kuću, ogromna vrata, prozori do neba, a unutra sve sjajno, okićeno, neke predivne slike zalepljene na zidove, sve je bilo tiho, pa smo šaputali, nekako je delovalo tajanstveno i svečano.

Onda je došao jedan mladić u svetlom odelu sa ljubičastom košuljom, a onda mu je prišla neka devojka, obučena kao iz bajke,u nekoj smešnoj haljini do poda, sa kosom nekako podignutom u vazduh i sa puno šminke. Pružila mu je ruku. Smeškali su se, malo kiselo, čini mi se. Onda je došao jedan čovek, isto čudno obučen, prvo im je nešto šaputao, a onda ih je grdio što nemaju decu.

Onda su svi pljeskali i vikali, muzika je svirala.

Onda smo seli u kola i pojurili, svi su išli na crveno, ali nismo platili kaznu, nego su nam mahali, a vozači su trubili.

Onda smo otišli u neki kafić, tamo je bila neka buka. Svi su ustali i klatili se po taktu.

Onda je došao jedan po mene, da se i ja klatim. Probala sam, nije teško, ali on je(posle su mi rekli da je pravi baletan)počeo da izvodi neke besne gliste, ja sam se naljutila, pa sam i ja počela da se tako bacakam.

Onda je muzika postala lagana, a mene je šćapio neki što nije znao da se klati, nego se zalepio za mene, valjda da ne padne, svu me je izbo kajšem, njega sam, kao slučajno, nagazila.Otišao je šepajući da pije.

Onda je počela neka čudna muzika da svira. Svi mladi su frknuli nosem, rekli, ijao, ko je to dozvolio, a ja nisam znala šta da radim. Onda su se neki uvatili za ruke i počeli da cupkaju, povukli su i mene, kažu dva napred, jedan pozadi, valjda korak, pojma nemam. Prvo su me izgazili, pa ja njih, a onda sam naučila da izbegavam one sa velikom nogom, pa je bilo zgodno.

Na kraju su doneli jednu ogrooomnuuu tortu, to je bilo najlepše, na vrhu torte su bili neki zec i zečica obučeni u ista ona smešna odela...sekli su tortu i svima dali samo po jedno parče. Bila sam malo razočarana i čekala još torte, kažu nema...gotovo, može da se rasturamo...nisam razumela kako, a nisam ponela ni oružje , pa sam otišla kući da spavam...zora se primicala...

Ljubav…na Zemlji....hmmm

Neko je rekao, ljubav je davanje, a ne uzimanje.

Da li to znači da je u mene zaljubljen poštar??? Zasipa me računima.

Ili možda komšija koji mi svakog petka donosi za ručak ribe da bih postila??

Ili klinac od tri godine koji me zasipa poljupcima kad god me vidi, i nudi bonbon iz ručice koji prvo otvori, lizne da vidi da li je dobar, na užas svoje mame.

Ili možda neko ko mi ustrajno nudi mučenicu da donese da probam ranom zorom...ali onu pravu...

Ili sam ja zaljubljena u one bankare kojima stalno dajem pare, a oni ni da trepnu

Ili možda u nekog kome stalno pišem službena pisma

Ili sam u onog što mi popravlja kola, a uvek kaže, neka sutra ćete platiti, mora da se pomažemo.

Ili možda u nekog ko me juri da radim kod njega zato što umem da zaradim za drugog pare.

Ili neko ko dobro radi sklekove, ne nije to je strast

Ili neko ko je bolestan pa treba hladnu ruku na čelo

Ja to nisam tako zamišljala. Ja ne volim da sedim u kući i da kuvam, spremam, uf... peglam, ne, ne, ta mi se ljubav ništa ne dopada...izem ti ljubav,...na vasoj planeti...

A kad nešto pomislim, i ne može da život bude tra la la ...mora malo i da se gnjaviš...odoh ja... gde li mu je sad ta ljubav?...aha tu je...

Na našoj planeti....sve je drugačije....

Da, naravno, umirem od ljubomore i na vetar što ga dodiruje.... na pogled... na dodir... na misao.... i nije zrnce peska.... veće je od najveće pustinje.... jača od najjače ljubavi.... šire od mora.... dublje od okeana.... više od planina... sjajnije od zvezda... bolnije od bola...   volim ga više nego sebe....

Veliki poljubac

Fisch-kush me je doveo malo u nezgodnu poziciju. Mi  ne smemo da se previše otkrivamo, a osećanja su mi strana, tek ih proučavam,pa možda pogrešim, možda za nešto mislim da je osećanje, a ono ustvari osobina

I probaću da budem iskrena...i to je neko osećanje???

Volim

1.More u noći- kad blista pod sjajem Meseca i zvezda.... Naročito u Opatiji:)

2.Putovanja- upoznavanje novih planeta , posete Kvarnerskom zalivu:)

3.Odanost, vernost, istinu-neophodna mi je u svakom kontaktu sa ljudima

4.Nekog ko to i ne sluti

5.To ću upisati u onoj rubrici sram me je

Ne volim

1.Laž-smatram da je nepotrebna (osim u slučaju bolesti)

2.Bolest-jer  uzima i ono što nikad nikom ne bi dali

3.Rasizam bilo koje vrste

4.Što ne mogu da uzmem sve sto želim...to bi bio spisak....

5.neke, što me ustrajno zafrkavaju u zdrav mozak, a misleda  ja ne primećujem

Ne znam, a volela bih znati

1.Kako izgleda prvi plač bebe u naručju majke(na našoj planeti se ne radjaju)

2.Kako izgleda potpuno iskren muškarac...da li ga to boli???.....ma, i ne bi to volela

3.kako izgleda bar delimično iskrena žena...bljak, to ne bi bila žena

4.kretati se po blogoyu kao po svemiru

5.šta ću odgovoriti nekom za nekoliko dana na jedno pitanje

Fascinira me

1.Suza- plačete od radosti, sreće, tuge, zebnje....da nešto dobijete, kad izgubite, stalno plačete.

2.Snaga ljubavi- u stanju ste da uradite i nemoguće u ime ljubavi

3.Vulkan-prividno miran, a onda lava sukne i....fascinantno....

4.Kako sam ošišala kosu ogromnim makazama i ogledalom, nekako unazad, cik-cak

5.Fascinira me trogodisnji klinac koji mi kaže:pojma ti nemaš, i bude u pravu...

Kojih me je sram

1. Jednog skoka u vodu, posle kog više nikad nisam skakala

2.Ne umem da popravljam vaša kola...i plačem kad mi pukne guma....

3.Što se zaljubljujem smrtno.... u pogrešne ljude

4.Što spremam kuću u stilu:juriš pešadija

5.Što mislim da je pegla izum koji nije stigao na vašu planetu

Koje želim učiniti

1.Da nekom pokažem šta su sklekovi

2.da nekom kažem da ga obožavam a da pri tom ne prsnem u smeh

3.da napravim tortu na šest spratova(ili bar tri) a da se sve ne sruči na jednu stranu

4.da u januaru otputujem tamo gde sam pozvana bez problema( šteta želje-nemoguća misija)

5.da dobijem na lotu dva puta uzastopno, (pa to su samo želje)i sve pare smandrljam

6.Ima pravo jos jednu, 4 je nemoguća, da me večeras neko pozove telefonom i sat priča o.....

Kojima sam zahvalan

1.Stvoritelju na zdravlju

2.Sudbini koja mi je podarila ono što mi je dala

3.Prijateljima što podnose moje bubice

4.Blogerima što me ne grde ...previše

5.Ljubavi što se sakrila od mene kad je trebalo

Mišići lica se grče, grimasa, i neki čudan zvuk. Smeh? Zašto to radite?

Dete, smejalo se zvečki koja ga je udarila po glavi.

Devojka, nasmešila se mladiću primajući cvet.

Mlada žena, zanosno se smejala igrajući i okrećući se po parketu.

Mladić, smejao se grohotom, njegov tim je pobedio.

Smeh.

Ali što sam se ja nasmejala, onoj trapavici AniM. Da ste je samo videle kako nije umela da udje u apartman...a kad je ušla...strava.

Počela da otvara sve fijoke u kuhinji, kad je ispala pegla i daska, brzo je zalupila i pobegla.

Onda ušla u kupatilo, a ono kao svemirski brod...i još više dugmića. Pridje ti ona WC šolji(kako se to kaže otmeno?:), kad ti ona šolja poče da se koprca, poče da štrca neka voda, da izlaze neki parfemi...cupka ti ona, a šolja nikako da se smiri... na kraju ispade i neki papir...ona ti zbrisa na drugi kraj kupatila.

Sad bi kao da se tušira, tu je tek bio cirkus... pritisne jedno dugme, štrcne joj u oko,i pokvasi joj svu kosu, ona na drugo, poče kada da se trese, da peva, da pušta neku penu, stoji ona onako golišava, ogledala na sve strane... a bočice...neke kremice, šampončiči, gelovi,... i ne zna šta će...vrti se na sve strane je gleda AnaM, ali ne može da joj pomogne, istušira se nekako više čučeći nego stojeći, sve pazeći da ne pritisne neko dugme pride... e, sad se obriši.... nigde peškira, već je htela da se obriše o svoje tange, i ne bi joj bilo neko brisanje, kad ti dunu neki topli vetar.... vrti se ona pod tim vetrom,macka se onim kremicama,  ispade i fen odnekud... izletela iz onog kupatila jedva su joj pokazali šta za šta služi...  posle je uvek nepoverljivo ulazila u kupatilo, stalno se osvrčući....umrla sam od smeha dok sam čitala taj njen post... izbrisa ga ... šteta... trapadžoza pravi.... a prodaje se za svetskog putnika.... možda do Prnjavora.

Veliki poljubac

Orione, ovo je naredjenje: daj mi svoju indifikacionu karticu, prekršio si pravilo 7 o Zemljanima. Oduzeto ti je pravo 2, bićeš običan Zemljanin naših 24sata. Ti znaš šta to znači, sad ja moram da se otkrijem.

Tajna svemira, tajna svega, leži na Zemlji.

Galaksije se sudaraju, nestaju, nastaju nove planete, i u pravu su oni koji govore da postoji život i na drugim planetama. Bio bi apsurd i pomisliti da je jedna jedina planeta stvorila život.

Ali, nešto postoji samo na vašoj planeti

Osećanja.

Pokušali smo sve, roboti, dobili smo samo automate, mutanti, u najboljem slučaju dobili smo jedno ograničeno osećanje. Zato ste vi u izolaciji. Posedujete neverovatnu moć. Ne mogu ni da pomislim šta bi se dogodilo da se to raširi po svim planetama.

Na svakoj planeti postoje dve mogućnosti:crno ili belo, kod vas postoji sivo, ni tamo ni vamo, i stotinu varijanta za svaki osećaj.To je tako teško i komplikovano.

Htela sam da odem, ali dobila sam novi zadatak. Treba da doživim vaša osećanja. Srećom mogu da biram kojim ću redom. Već  se radujem. Odmah počinjem

Veliki poljubac

Zemljani i Svemirci

Danas sam saznala da ste vi Zemljani drugačiji od nas.Vama se često dešavaju iste stvari. Verovatno  onda ne pravite iste greške??

Kod nas je drugačije. Ja svaku stvar doživljavam iz početka, zato je tako interesantno ovde. Nikad mi se ne ponavlja doživljaj, jednostavno ne tražim sličnosti nego različitosti.

Vidim vi i kad učite satima okrećete olovku u ruci, razmišljate o nečem drugom, ja nisam volela da učim, ali morala sam da završim te dosadne škole..... i jednostavno sve sam čitala samo jedan put, maksimalno sam se koncentrisala, šta je ušlo u glavu, ušlo, šta nije...pa šta da mu radim....ne volim nikakva ponavljanja.

Svako ko prodje kroz moj život ostavi neki trag, imala sam sreću, nailazila sam samo na interesantne ljude, ali nikad ni dva nisu bila ista, ni slična.

Zato volim ovu planetu, kao baštu prepunu cveća svih boja i mirisa, zato volim da upoznajem ljude, puni su interesantnosti iz svojih života, predloga, kao bezbroj knjiga u kojima ni jedna stranica nije slična drugoj....

Slatkiši? Oni su tek različiti.... mada... kad bolje razmislim... ne nema šanse... potpuno su različiti... za njih ne važi ono pravilo što su slatkiši napisali za žene: Sve je to isto samo različita pakovanja

Veliki poljubac

Svasta ima na vašoj planeti.

Našla sam jednu kutijicu. U njoj neka drvca sa crvenim glavicama. Okretala sam je zagledala, bacala, čemu li to služi??

Onda sam jednog dana uzela jedno drvce, slomila ga, ništa se nije desilo. Drugi put sam ga bacila u vodu, zaplivalo je. Nosila sam tu kutijicu  u tašni, ne znajući šta krije.

 Jednog dana igrala sam se sa drvcem iz kutije.... ne znam zašto, ne znam kako , ali prevukla sam ga brzo preko djona cipele....

Plamen....

Uplašila sam se...

Ponovo sam prevukla, ništa se nije desilo.

Uzela sam drugo drvce, igra mi se dopala. Ponovo sam prevukla glavicom, buknula je vatra. Naučila sam da ga držim i plamen je bio jači. Još jedno drvce... još jači plamen. Da ga prinesem nečemu? Hoće li buknuti?

Čudno, kao munja u olujnoj noći... .kao žar vulkana.... lava koja se izliva... Ako zapalim dve, ili tri hoće li jače goreti? A ako nekim slučajem zapalim sve iz kutije? A ako ih večno čuvam, hoće li goreti kad poželim?? Da li svi znaju magiju kutijice? Čudna je... tako lepi plamen.... a skriven.... i nešto hladno prostruja mojim telom.... kakva li je to tajna?.... tajna jedne obične šibice.... ili....

Veliki poljubac

Izgubila sam trenutak.

Čula sam melodiju, negde duboko u sebi...tihu...tihu...i onda je sve nestalo...

Ponekad zagrabim rukom vodu, mislim zauvek će ostati na dlanu, prinesem je licu, dodirnem usnama, osetim njenu hladnoću i svežinu. Poverujem da će zauvek ostati tako... a ona nestaje, klizi mi kroz prste, curi niz dlanove, sliva se na laktove, kaplje na moje bokove, uvija se niz noge, žar tela je ispari...

Ponekad uberem cvet, zanese me miris, lepota, nežnost, zagnjurim se u latice, udahnem opojne mirise, htela bih da ih zauvek osetim, stavim ga u vaznu, a cvet savije glavicu, izgubi miris, uvene....

Ponekad ležim u travi zagledana u oblake, bele, paperjaste, mekane, pomislim da bih mogla  da ih dotaknem, da legnem u njihovu baršunatost, da me svu objume, da poletem sa njima u neizvesnost, da mi satkaju haljinu uzdaha, a onda, dašak vetrića i oni nestaju, a ja ostajem naga, sama na travi...

Zašto sve što zavolim na vašoj planeti isklizne, kao voda na dlanu, uvene kao cvet, razveje se daškom vetra....tako lepa planeta, a tako okrutna....

Veliki poljubac