Ћопава Звер,
Што се храни
Живим месом,
Чији глас тутњи
Под облаком свести,
И чује се само
На граници уснулости;
Као тихи зов векова,
Као одјек импулса,
Инстинкта;
У сумрачно доба.
У пустој соби.
У мојој глави;
Губитак људскости,
Ниске жеље,
Тренутак слабости,
Као данак, крвави,
Зверској прошлости.
Одргизи главу
Ближњег свога.
Дај блата деци
Да играју се.
И семенке да једу.
Тескоба у ваздуху.
Оставите наду
Пред вратима.
Беда шири руке.
Загрљај.


