Dragi moji prijatelji, podeliću s Vama jednu moju pesmicu koju sam napisala nekome... Nadam se da će Vam se dopasti, bilo kako bilo, pišite.
Dani, kao dani, svaki nešto nosi.
U svakome novom mi tražimo sebe.
Pitamo se stalno: Kuda? Zašto? Ko si?
Odgovor sam tražila i taj dan
Kada sam videla Tebe.
Promašaji, patnje, lutanja i boli,
Neispunjene nade, slomljena krila ptice...
A onda, izmedju svih tih nepoznatih ljudi,
Ugledah tog dana Tvoje lepo lice.
Nije važno ime, nije važno ko je!
Važno je to lice i sve one boje
Što iz duše zrače.
Samo one znače!
Ljubav, kao i smrt, nepredvidiva je
Ako reši doći do svog odredišta.
I kao što uzima tako nam i daje
A mi nemoćni smo učiniti ništa.