27.9.2008 - Šta će meni ovaj dan ili Od Koze do Palačinke
Dan
Taksista br.1
Pljuštala je kiša. Opet neki zastoj u saobraćaju. Zadubljena u svoje misli, rasute u kapljicma kiše i nekako udobno sama sa sobom u njima, uspela je, na izgled nekom drugom, umorno, da izgovori "Do Terazija, molim." Sela je kraj taksiste, jer tako je bilo svejedno po tom danu, tako svejedno. U toj gužvi i koloni automoblila koji su mileli, nervozno, kao neki uspaničeni insekti, koji nemaju gde da pobegnu. Po kiši i mokirim ulicama, u toj gužvi, imala je još više prostora u sebi. Gledala je kroz prozor i samo posmatrala. Ljudi u kolima, nervozni, umorni, nasmejani..svakakvi. Svuda ih je bilo. Čudilo ju je zašto je to iznenađuje. Zar je važno ko su oni? Zar je važno ko je ona...Taj dan ne. U stvari uopšte nije važno. Odjednom ju je iz misli izvukao glas taksiste "Gospođo, zapalite vi slobodno, ako ste pušač, ionako smo se zaglavili u saboraćaju," širok osmeh i "zlatan zub". "Pa, mogla bih," osmehnula se koliko su joj mišići na licu dozvoljavali."Znate, ja baš pomislio da odem kući, šta ću po ovoj kiši bre, evo samo vas odvezem, pa ću da idem kući. Moja žena i ja imamo troje dece..."Ana je klimala glavom..."Zašto mi ovaj čovek ovo priča?"nije joj bilo jasno, ali osmehivala se i dalje, i slušala...."Ma, dobra mi je žena i deca su mi dobra......" i cela priča o familiji...."brinem se jedino za ovog starijeg sina, ja mu kažem, 'ajde da ti kupim neke original patike, on kaže neka tata neću, 'oću one jeftinije, mnogo je bre pažljiv, bojim se da nikada neće biti muškarac od njega...."Ana je htela da mu kaže da je dečko pažljiv možda samo zato što poštuje oca i razume da radi ceo dan, ali odustala je....Terazije. Ana je volela kako tamo pada kiša...
Taksista br.2
"Pa, ja Gospođice stvarno ne znam šta je ovo danas, ma uopšte ne znam šta je bre sa ovim narodom, ništa ja tu ne razumem. Danas , eto zatvorili Kneza Miloša(? - teško, pomisla je Ana i smejala se glasno u sebi, svojoj asocijaciji). ovi rezervisti traže neke pare. Ma ko i h je terao da idu tamo?" Čovek je bio ljut. Baš ljut. Ana je sedela na zadnjem sedištu i opet kilmala glavom. Bio je ljut na državu, na ratove, političare, bivše, sadašnje vlade, na dođoše, na starosedeoce, na one koji su otišli, na one koji su ostali. Tu i tamo Ana je promrmljala "Mhm, u pravu ste..." Počeo je da maše rukama, kao da do sada nije imao priliku nikome da se izjada ili je sav bes iz njega eskalirao na toj ruti. Već je počela da brine, da će da strada u nekom glupom saobraćaju zbog nečijeg besa. "Pa, u pravu ste, ali nekako moramo da se pomirimo sa svim tim, jer kako da nastavimo da živimo..." Pokušala je ona da ga smiri, bar do ulice. Platila je čoveku vožnju i njegovu ljutnju, onom prvom je platila generalno nerazumevanje prema pažljivim ljudima. Svašta se danas plaća...
Veče
To veče je pila neko fino vino. Osećala se odlično i udobno, Povremeno,ali samo na kratko se pitala da li je i njemu tako dobro kao njoj. Nije mogla ništa da mu vidi u očima sem umora, možda. Onda je dopustila sebi da uključi brisače na šoferšajbni svoje percepcije prema njemu.Ionako, nije mogla da mu pomogne, jer je nije ni tražio , a i kada jeste, nije bilo jasno za šta.Možda u stvari uopte ništa i nije bilo zamućeno...Ali je ipak uključila brisače.
Prolazili su kroz neki park, noću, pre vina.
"Gde su bre , ovde ljudi, danas toliko ljudi, ovde pustara!?" smejala dok se borila za vazduh."Nema bre ovde ljudi, svi normalni spavaju, a mi ćemo umreti," ponavljala je Tamara, već neki put to veče, Opet su se svi smejali. On se nadovezao..."Nema ovde ljudi Ana dušo, ovde žive samo šumske koze." "Kakve bre sada koze, šta lupaš?" "Jeste, jeste," nastavio je Zoran,"i hrani se šumskim jagodama!". "Ana, dušo da ti kažem, " zagrio ju je oko struka, "jeste, hrani se šumskim jagodama, a ono što ne pojede, pravi slatko i zimnicu!" Smeh. "Pa, za palačinke!" Ana se uhvatila za neko drvo, srce joj se smejalo. Oni su se zaustavili i gledali u nju. "Ništa, ništa, samo vi nastavite, ja samo pokušavam da dođem u kontakt sa prirodom," rekla je kroz smeh. "Moj prvi roman, evo obećavam, zvaće se - Od koze do plačinke-" Smeh se orio kroz park. Bar se njoj tako činilo, ili se orio u njoj. "Odlično!" uzviknula je Tamara.
Noć
Nestala je negde u vinu i razgovoru (sa uključenim brisačima).
i...
Taksista br.3
Vrhunac. Odremao je većinu rute. Džabe se Ana upinjala da gleda na put, kada nije imala volan i kočnice.Vino je popuštalo i bleda je stigla kući.
"Ujutro ću umiti ovaj dan sa lica i ostaviti sam ono što je dobro," razmišljala je u polusnu. "Ionako je svaki dan akutan, sam po sebi, bar za sada...." Tada su počele da joj je mešaju crvena, narandžasta i žuta boja. Slivale se jedna u drugu u nešto toplo. Toplo je kraj njega pomislila je.
Ujutro...On je uspaničeno primetio posle dva sata, da je modra i hladna. Samo kada bi znao da joj je bilo toplo kao nikada u životu....
|
