Akutno...

18.7.2008 - Glas i odsjaj

"Tišina", odjeknuo je oštar glas u sudnici i prekinuo komešanje i sudarenje glasova i uzvika. Sudija je bio, već, vidno besan, nepristojnošću "publike". Ponašali su se kao gladne, razularene zveri, čekajući na plen.
Konačno je nastao tajac.
"Više sam vas puta zamolio za mir u mojoj sudnici! Bude li još ovakvih ispada, bićete isterani iz sale," rekao je sudija, opet ljutito, ali sada već smirenije.
"Gospodine tužioče, imate reč. Svedok je vaš."
Svedok, ujedno i krivac (već su ga svi posmatrali tako, bezobzira na onu floskulu - svi su nevini, dok se ne dokaže suprotno...ima li uopšte nevinih?), sedeo je na klupi. Skrušen, sam pred masom. Dlanovi su mi bili oznojani, srce mu je lupalo ritmom ludila, a u glavi..u glavi mu je bila praznina, beskrajna praznina, koja je morala da nastane od siline i stampeda misli. Od mnogobrojnih pokušaja, da shvati zašto baš sedi tu, sada, pred ovom masom. Njegove plave oči su bile mutne i dobijale nijasnu sive. Sivilo mu je obuzelo celo lice i telo.
"Gospodine Glasniću, izjasnili ste se, pred ovim sudom, nevinim. Tačno?" pitao je tužilac, uvežbanim tonom i gestikulacijom, ali opet nekako vrlo lično, što je svedoka na trenutak zbunilo.
"Da, jesam," odgovorio je "krivac", prilično nesigurno.
"Možete li nam objasniti, kako to, onda svi dokazi govore protiv vas? Kako objašnjavate svoju nevinost?" prodorno je tužilac gledao u njegove oči. Pogled je odjednom promenio smer. Sive oči "krivca" su sada gledale u oči tužioca, ne bi li nešto videle tamo...ali tamo nije bilo ničega. Prešao je pogledom po sudnici. Ni u jednom pogledu nije ništa video niti pronašao, sem nekakvog slatkog isčekivanja čina linčovanja. Kao da je posmatrao gomilu strvinara.
"Gospodine Glasniću! Nestrpljivo čekamo vaše objašnjenje," prodrao se tužilac, sa velikom dozom sarkazma u glasu. Tu i tamo se čulo odobravanje u "publici", ali je gomila još uvek bila pod utiskom poslednje sudijine opomene.
"Tako je. Smatram da sam nevin za ono za šta me optužujete, bezobzira na svedoke i dokaze. Tačno je, nemam ništa da kažem u svoju korist. I, da, tačno je, plakao sam nad mrtvim telom beskućnika na sred ulice i tačno je da su me mnogi videli, nagnutim nad lešom, ali ja ga nisam ubio. Rekao sam mu samo ono što je želeo da čuje, ono na čemu je insistirao. Posle toga, on je jednostavno legao....i umro."
Opet se čulo smejanje i bes iz "publike".
"Pa to što vi nama pričate je nečuveno! Neke bajke. Smatrate li da smo toliko glupi ili nas hladnokrvno ismejavate? Ako je tako, kao što uporno tvrdite, da li biste onda, konačno, hteli sa nama da podelite, to tako bitno, što ste rekli tom jadnom čoveku," rekao je tužilac, sarkastično, razmetljivo pokazujući rukom na "publiku" i porotu.
"Ja bih možda i hteo...ali ne mogu. Moglo bi i vama nešto da se desi...kao onom čoveku... da umrete."
U sudnici je odjekivao smeh, uzvici negodovanja, čak se čulo i par "Na smrt!"
"Zahtevam od časnog i uvaženog sudije, da svedok ispoštuje moje pitanje!" opet je arogantni tužilac podviknuo.
"Mir u sudnici!" sudija je opet udario drveni čekićem. Konačno, opet mir. Sudija se lagano okrenuo prema svedoku. U sudijinm crnim, sjanim očima videla se iskra u obliku polu - prstena. Osmehnuo se svedoku - krivcu. "Molio bih vas da odgovorite na pitanje tužioca....slobodno," ovo "slobodno" je izgovorio nekako potpuno mirno i sa odobravanjem.
"Dobro," uzdahnuo je gospodin Glasnić i počeo da izgovara rečenice, one koje je onog dana na sred ulice rekao nesrećnom beskućniku.

.......................

Naslov u dnevnim novinama
"Neobjašnjiva smrt desetine ljudi u gradskom sudu"

"Neobjašnjiva smrt, svih prisutnih jučerašnjem suđenju gospodinu Glasniću, osumnjičenom za ubistvo beskućnika u ulici Kneza Miloša. će i dalje ostati misterija. jedini preživeli - sudija i sam gospodin Glasnić, su u pritvoru i apsolutno ne daju nikakve izjave, čak i samoj odbrani. Ne izgovaraju ni jednu jedinu reč, ni za javnost, niti bilo kakvim organima vlasti. Kakva veza, postoji između renomiranog sudije i okrivljenog i dalje ostaje nerazjašnjeno."

19.7.2008 - 00:16

Poslao/la gulanfer

Dobro , i šta je on to rekao ?

.............................................................
Najnovija vest :
Sve masovniji slučajevi misterioznih smrti internet zavisnika , zajednička osobina svih je članstvo u mestu zvanom Blogoye .............

opaska : budite sigurni da me na ovom postu više ne vidite :-)))

Permanent Link