Akutno...

20.5.2008 - Tri priče

Kategorija posta magnovenja

Orao

Nije mu bilo jasno zbog čega mu se ta devojčica stalno pojavljivala u snovima. Zašto bi on sanjao neko ljudsko biće? Živela je negde tamo. Daleko, valjda... On u planini, odavno odletevši iz roditeljskog gnezda, a ona...daleko, u roditeljskom stanu...negde zaista daleko, valjda. Čim bi on sklopio oči, kada bi našao udobno mesto u planini za spavanje, već umoran, uvek ozbiljan, naviknuti usamljenik i ona bi tamo daleko, u svom krevetu sklapala oči, na svom donjem krevetu, dok joj je stariji brat sa gornjeg kreveta odvlačio pažnju, svakakvim besmislenim pričama, ne bi li uspaovao samog sebe i napokon počeo da hrče. Onda je ona postajala ozbiljna, umorna, naviknuti usamljenik...Odjednom bi se našli u snu, iznad planinskih vrhova. Orao je imao utisak da je nosi u kandžama ili mu se bar tako činilo, pošto je bila isuviše laka i da je uči da leti, a ona da je našla prijatelja, koji joj pokazuje svet...svet potpuno drugačiji od njenog i da pričaju na nekom nemuštom jeziku, ali se savršeno razumeju. Nekada su samo ćutali. Onu udobnu tišinu. Svako sa svojim mislima, bar im se tako činilo. Sve dok jednog sunčanog dana, iznad neke planine nisu obratili panju na svoje senke na stenama. Bila je to samo senka orla. Spoznaja se u deliću sekunde ralzlila po jednom umu. Bili '(- bio - bila ) su prestravljeni. "Bolje da se probudim," reče orao, reče devojčica. Otvorila je oči. Suze su joj se slivale ni lice.
"Mama, šta sam ja?"
"Molim? Kako šta si ti? Pa, dete. Idi nastavi da spavaš i ćuti!"
"Ne mama. Ko sam ja?"
"Šta ti je? Ti si Mihaela. Odlazi u krevet!"
Nije bilo odgovora. Taj dan je provela napolju, gledajući u nebo. Počela je oluja. I dalje je gledala u nebo. Nije htela da se penje gore. Ionako je uvek bila neprimetna. "Kako ću leteti?" Jedva je čekala noć i da joj brat utone u san. Sklopila je oči i brzo uletela u san. U zoru se probudila, tiho jecajući. Orla nije bilo. Nestao je. Nestao je i jedan deo nje. Više ga nije spominjala, ali ga i dalje lovi po snovima ... orla - devojčicu. Godinama vraća slike planina, šuma i one senke, onog osećaja. Nema ih.

Putnik

Stajala je sa nekim veoma dragim osobama na autobuskoj okretnici. Rastanak - posle par zaista nezaboravnih dana. Apsolutno oslobađajućih, ispunjavajućih trenutaka, u kojima se osećala baš kao ONA. Golo ona. Rastanak...ali svi su znali da nije kraj, kraja nema, nastaviće se, kadagod. Odjednom je na stanicu stigao autobus sa čudnim brojem. Prvo ju je privukao broj, a onda...nije bilo putnika. Iz autobusa je izašao samo jedan starac. Sa štapom, koji je pridržavao njegovo oronulo, drhtavo telo i torba u naboranoj ruci, kao kora drveta, sa flekama, koje broje godine. Imao je izgubljen pogled. Pogledao je levo, pa desno, pa u tablu. Nije znao gde se nalazi. Ovu agoniju gledanja, prekinula joj je prijateljica, pogledavši u nju. Ali i u njenim očima je bio isti pogled...Shvatila je onda, u tom momentu...sakupljaj lepe momente kao najdragocenije dijamante. Od njih napraviš, kada ti se ruke naboraju i zaboraviš sve, kulu lepih trenutaka, prepoznatljive osećaje...i kada se izgubiš u autobusu sa čudnim brojem, negde u tebi će lebdeti osmeh, sve dok ne sklopiš oči, ali zauvek.

Dan

Probudila se ranije tog dana. Dugo nije mogla da razluči san i javu. Dnevna rutina po mehanizmu i automatizmu. Kiša. Ali ne ona unemirujuća, nego ona što te podseća, ona što miriše na neke trenutke, milon, bezbroj malih trenutaka. Rasula se u tim trenucima. Kao kada maslačak sazri i čeka da krene svoje novo putovanje. Onda je dunuo blag vetar...deo po deo nje je počeo da pluta vazduhom. Kohezija se raspala. Biće se raspalo u milion pufnastih, mekanih, plutajućih zrna, iz kojih će nešto izniknuti.
Rekoh - nije ni to loše - dok sam u linearnom vremenu hranila mladunce. Šta više, osećaj je potpuni fenomen...rekoh to uz osmeh.
Zar ne?

Pošalji komentar!

20.5.2008 - 21:18

Poslao/la yin

pa da:)
bice mi se rasulo.
svuda sam a nigde me nema.
lutacu tako rasuta dok me jednom ne zaborave putnici sa stanica, dok me jednom moj sesir od slame i stap za teske dane ne odnesu visoko do belih oblaka.
tamo gde lete orlovi.

Akutno...

20.5.2008 - Tri priče

20.5.2008 - 21:18

20.5.2008 - 21:21

20.5.2008 - 21:38

20.5.2008 - 22:15

20.5.2008 - 23:10

21.5.2008 - 02:45

21.5.2008 - 14:45

21.5.2008 - 14:56

21.5.2008 - 16:16

21.5.2008 - 18:09

21.5.2008 - 19:55

21.5.2008 - 20:55

22.5.2008 - 16:20

22.5.2008 - 16:57

22.5.2008 - 17:56

22.5.2008 - 17:58

22.5.2008 - 19:02

O blogu

Meni

Novo objavljeno

Kategorije postova

Blog Prijatelji

Ostali linkovi

Blog Hosting