9.4.2008 - Ćutanje je sivo
She sells sanctuary
Ona radi to najbolje što ume. Razumeće svaku vašu najtrivijalniju misao do one koja naslućuje dimenzije van svake poznate kategorije. Vidi drugim očima i onim pravim. Po potrebi ili zahtevu. Nekada prva progovori, nekada čeka odobrenje, a nekada i sa odobrenjem progovara tišinu. Ali onu tišinu, koja nešto znači. Silence is grey. Za nju. Za druge je zlato. Upija sve opipljivo i ono neuhvatljivo. Razlaže na komponente i note na osmine i šesnaestine ili slaže po bojama i ritmovima. Boje slaže kao Rubikovu kocku. Idite kod nje sa vašim blagom ili praznih ruku i srca. Dobićete uvek odgovor, koji ne želite da čujete. Sreću će dovesti do mrvice sumnje, a tugu pretvoriti u neku prepoznatljivu melodiju, podnošljivo za uho. Do ravnoteže...od potpunog haosa do apsolutne ekstaze, do momenta ravnoteže. Ako ona to ne uradi urušiće se univerzum, sam u sebe. Opet će postati samo nejasna pulsirajuća lopta. Uzeće tu loptu i jedan sunčan dan i otići na igralište. Čuće se veseli dečiji glasovi i njen pritajeni osmeh u očima...a lopta...lopta će postati predmet jednokratne sreće.
Vratiće loptu, kada joj se vratite i vi i ona će ponovo eksplodirati i težiti kao beskonačnoj ekspanziji. Daće vam ljubav, ali je nećete dugo zadržati. Igraćete igru - šalji dalje. Kada ostane sama, a ti momenti dolaze nenajavljeno, nađe se sama sa sobom u nekom skrivenom i udaljenom uglu, klupku misli, emocija, percepcije...reciklira tuđe i svoje smeće. Vrlo bolan proces, verujem. Ali samo kratak proces. Onda se opet vrati, trgne se. Zaigra joj levo rame, gde ste spuštali svoju umornu glavu.
Rame se smiri, rašire joj se alveole, nozdrve i zenice u kojima se ogleda život. Tada dođe vreme za drugi proces inspirijuma i laganog ekspirijuma. Ta dva kruga sinapsi u kićmenoj moždini imaju jedini pravi smisao. Uzdisaj, izdisaj. Toliko toga može da udahne, a još više da izdahne. Svaki izdisaj je mala smrt u apnei. Ona prodaje utočište. Ali ne za pare. Prodaje ga za sitnice. Sve dok od tih sitnica ne napravi svoje.
|
