Smešno okovani zglobovi mi otiču i cimam, ledjima, ramenima, preteške lance nečije gluposti i bolesnog opterećenja.

Još mi samo vrhovi prstiju pipaju po tami, i iskrzali nokti grebu površinu običnog života. A ispod noktiju se skupila samo prljavština; crnilo izmišljenog problema.

I šta sad? Ostaje mi samo jedan dobar manikir- da se očistim od tudjih gluposti, i jednostavno, čistih ruku, uzmem sebi to što tražim. Zgrabim i uživam.

Ostalima? Pa... mogu da im nacrtam, ali im to neće pomoći, jer će se svaka tanka linija izgubiti u  bljesku zlovolje.

BREME RAZLIČITOSTI