Nemoć

…Sve je već vidjeno ili je dosadno. Ljudi se raduju, ljudi su tužni, zabrinuti su, siromašni, bogati, euforični... Cigareta u ruci, lagano se spuštam i nežno me okružuje belo.

Otvaram oči, promiče belo drveće, na staklu razmazani odsjaj šarenih lampica se upija u mene. Lakše je belo.

Otvaram oči, bele mi ruke mirno leže kraj tela. Pokušavam da ostanem budna i pažljivo posmatram bela odškrinuta vrata. Čekam.

Januar je zavejao ulice, iza sebe brojim jasne bele tragove, ispred mene se mladi sneg hvali svojim sjajem.

Teškim koracima se penjem uz stepenice. Ostavljajući mokre otiske grlim svoju toplinu.

Sklapam oči, ušuškana, bez straha, sanjam belo…