Archetyper's blog - Stručnjaci :)

« November 2008 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Čitam strip serijal “Doživljaji Džona Difula”. Strip koji sam jako voleo kad sam bio mali. Samo što sam ga tada slabo kapirao. Sad ga ponovo čitam, sa blaženstvom se sećajući detinjstva i tadašnjeg doživljavanja istog stripa. Upoređujem taj doživljaj i ovaj sad i što se više približavam kraju stripa, to više osećam sve veće zadovoljstvo što shvatam poentu stripa. A i mnogo je dobar. Radi se o spoju naučne i epske fantastike. Tačnije, rekao bih: naučna fantastika na osnovi epske fantaastike. Priča o suštini života, smislu, večnosti, borbi tame i svetlosti, izabranosti, sudbini, večnom kosmičkom (ili božanskom) planu, večnom razvoju i učenju…..ma o svemu! Pitam se: ako smo mi samo deo te priče, otelotvorenje toga, tako mali, da li ima svrhe opterećivati se s bilo čim?

Skoro sam krenuo na aikido. Prvenstveno da bih probudio duh borbe u sebi. Malkice mi to fail. I već posle par treninga sam osetio promenu. Oduševio sam se aikidoom od samog početka (nisam do sada učio nijednu birlačku veštinu): ne radi se samo o učenju veštine, već se razvija i snaga, radimo vežbe koje obuhvataju maltene sve mišiće. Mnogo dobro. Ma za sve.

Ono što mi je smešno je to koliko ljudi ne znaju da cene stvari i koliko potcenjuju svoje telo (a kamoli duh). Naravno to je opšte poznata stvar, većina ljudi skoro da ništa ne zna o zdravom načinu života niti ih to zanima. Na primer, ja sam izrazito mršav. I dok sam živeo nezdravo, imao sam istu težinu. Ma šta jeo, ma koliko jeo – ne mogu da se ugojim. Dakle, imam tu sposobnost da se ne gojim. A i koj će mi to. Šta će mi višak sala. Još bolje. Ne znam ni sam gde odlazi sva ta energija. Ko zna, možda dok spavam, radim neke teške fitičke poslove u nekoj drugoj dimenziji, pa se tako potrošim hahahahhaha. Ili vasiona mnogo zavisi od mene pa energetski vampiri vole da se kače na mene hehhehehahhahahaha. Mnogi kada me vide, rekli bi : “vidi ga ovaj, ne jede ništa!” To je besmislica jer, ne znam stvarno ko to danas slabo jede. Hrana je danas više postala navika nego potreba. Svi mi danas stalno nešto žvaćemo i kad treba i kad ne treba. I unosimo više no što treba. Jedini način da povećam svoju težinu je da povećem mišićnu masu. Ali, za to je potrebno vreme, to se ne postiže preko noći. To je ono što mnogi ne razumeju: da postoje ljudi koji se ne goje i koji jednostavno drugačije funkcionišu po tom pitanju. Za mene ne važi ono: što više jedeš, više ćeš da se ugojiš. Jeo sam ranije svašta pa mi nije poimoglo da povećam težinu. Jednostavno, moj organizam ima veoma razvijene sisteme za čišćenje i štetne materije izbacuje napolje prilično uspešno. Nisam dobijao na težini ali sam se često razboljevao, u prevodu, organizam nije birao sredastva da se očisti. Tako da priče pametnjakoviča: treba više da jedeš (ili samo “znaš, treba da jedeš”) padaju u vodu. Nema od toga ništa, braćo!

Kad smo već kod ishrane: Smešno mi je i ovo na aikidu: prosto neverovatno kako ljudi iz sporta slabo znaju o ishrani. Pre svaga, čemu to opterećivanje sa povećanjem mase. I čemu ta žurba? Koliko ja znam, aikido je pre svega veština, a tek posle snaga. Eto, i žene (koje su “lakše” od mene) treniraju. U čemu je problem? Drugari sa aikida ne znaju da je za rast tela dovoljno 20g proteina (kroz hranu ili kako god) dnevno. Da uopšte nije potrebno to krkanje sa proteinima, mesom itd. Čak me je i instruktor (koji je inače dobar lik) zadivio svojim neznanjem iz toga. Oni ne znaju da po zdravijem načinu ishrane 60-80% hrane koju unosimo treba da budu ugljeni hidrati, 20% proteini, a samo 3-5% masti. Tako otprilike. A proteina ima i u mnogim drugim namirnicama, ne samo u mesu. Meso treba smanjiti (ne zbog morala) je se teško vari a često i nikako jer u sebi ima nedovoljno sastojaka koji potpomažu varenje. Zato treba jesti dosta salata. Belo brašno nikako jer je lepak: lepi se za creva i tako delovi hrane ne mogu da prođu i stolica se gomila u debelom crevu. Zati većina bolesti i potiče iz debelog cvreva. Kad na sve ovo dodamo to da čovek nije svaštojed, već plodojed, onda…..Dakle, to su voče, povrće, mahubarke, jezgrasto voće, semenke, ……u svim tim namirnicama ima više energije negi u mesu. Da, integralno brašno takođe umesto belog. Da, mi smo plodojedi. To se vidi po obliku naših ziba. Nemamo ni zube mesoždera ni biljojeda. Naprotiv, nisam vegetarijanac, ne zaluđujem se sa tim, da dvoedem isgranu do savršenstva. Dajem sebi slobodu da se za vikend malo iživljavam a nakon toga se vratim zdravoj grani. To i jeste poenta: da biramo kad ćemo šta jesti a ne da stvaramo naviku. Disciplina je tu bitna dosta. I preuzimanje odgovornosti za sopstveni izbor.

Gledam drugare sa aikida dok se opresvlačimo za trening: uglavnom su im tela onako gojazna, deformisana…..džaba ti mišići ako se ne vide od tolikog sala. Čudi me da se u programima za borilačke veštine ne primenjuju i učenja o zdravijem načinu ishrane, trebalo bi. Ljudi sa dalekog istoga zdravije žive od nas.

A ja? Ne žurim, uopšte neću da se opterećujem. Sve će vremenom doći - Ssmo treba biti uporan i istrajan.

A sam udario paralelu sa stripom do mojega haha

Meni

Arhiva

Poslednje Objavljeno

Kategorije Postova

Linkovi

Feeds

Prazan Box

Blog Hosting

Stručnjaci :)