Posle dugo vremena sam ponovo seo i počeo da pišem – da pišem a ne da samo zapisujem ideje koje mi se često javljaju. Nije bilo teško odlučiti se. Odluka je, naravno, pala na temu međupolnih odnosa – a kojom drugom temom bi se ja inače bavio? Haha. Pišem u obliku drame. Otkrio sam da sam talentovan za to s obzirom da mi je tako najlakše da realizujem svoje slike i radnje (drame :)) koje mi se javljaju u glavi.
Pozvali su nas iz Patosa u petak da gledamo “Malog prnca”. Bilo mi je baš drago jer odavno nisam gledao tu predstavu a mnogo mi se sviđa kako je urađena. Posebno mi se sviđaju kostimi i scenografija, kao i koreografska izvedba sa devojkama u crnom – zvazdama. Upoznao sam neke nove likove i naravno, neke nove divne devojke iz Patosa.
U časkanju pre predstave, Sunčica mi je rekla da bi htela da uradi alternacije sa mnom za ulogu biznismena, ex-ulogu Markogena u “Malom princu”, jer polako gube i sadašnjeg glumca za to, čovek je zauzet, odustaće. A baš sam prošle godine (kada sam gledao predstavu) a i pre par meseci, razmišljao o toj ulozi i misim da bi mi baš lepo legla…. Tako da mi je baš drago zbog toga :)
Predstava je počela tačno u 20 h. Međutim, meni su misli bile okrenute na drugu stranu……
U pola devet sam izašao. Trebalo je da se vidim sa jednom devojkom sa my space-a sa kojom se dopisujem nekoliko meseci…….sjajna devojka: naložio sam se na nju još dok sam prvi put gledao njene slike u njenom my space profilu. Nije baš neka vrhunska lepotica ali….taj seksipil, ta živahnost, životnost…..kako bih rekao :) Ta energija! Taj njen stil! Uh…što imam ukus za žene, mmmmm-h-h. Baš zbog toga što sam kao mirne prirode, odgovara mi takva partnerka.
Ne pamtim kad sam poslednji put izašao sa devojkom. Višegodišnji (a bogami I višedecenijski) povučeni, “kaluđerski” :) život je učinio svoje hehe. Izašao sam odavno iz toga ali posledice i neke navike se još osećaju. I bilo mi je malo frka, naravno: neka napetost dok sam je čekao i u početkui razgovora.
Kasnila je malo, naravno (kao i većina žena). Seli smo u jedan od kafića u Kralja Petra na piće. Znao sam da je super lik, ali me je prijatno iznenadilo to što je još žešći lik nego što sam mislio. Iako smo istih godina, deluje jako zrelo za te godine, što i ne čudi jer je prošla mnogo više toga od mene, iskusnija je. A ja…koji imam nazovi “problem” u komunikaciji (jer nemam baš puno prilike da pričam sa ljudima), pustuio sam je da vodi razgovor i dopunjavao je (u čemu sam jako dobar s ljudima). Jebi ga. Tako je kako je.
Poslovna žena. Otvara lap-top i pokazuje mi šta ima intreresantno u njemu. Kaže da drži IT tehnologije u malom prstu. Do jaja. Imamo slična interesovanja tako da možemo lepo da se družimo. Rekla mi je da ne želi da se muva sa mnnom, samo da se druži. Imala, je, navodno, dugo sličnog dečka pa se razočarala u tu vezu. Jaka stvar, mislim se. Mene zanima ona prava, slobodna, neukrotljiva ljubav i ne zanima me trajanje (nemora ni da bude nešto dugo), već taj osećaj. Taj divni osećaj! :) S druge strane, u pravu je, i shvatam ono što mio je pisala – da sam je upoznao u teškoj situaciji: lični problemi i zavaravanja su je konačno saterali uza zid….šta da se radi. Ima u njoj te neke nadrndanosti i razdražljivosti – ali drži se dobro. Videćemo šta će dalje biti.
Nabacila mi je: “Imaš ti petlju, čoveče. Retko ko može tako da se vidi sa mnom. Cimaju me stalno neki smarači. Uporan si, baš imaš petlju. Ja to cenim. Sa čovekom mogu da se vidim samo kad me baš iscima. I niko da mi parira, već kao nešto se dopisujemo i na kraju ode. Izađi mi na crtu, čoveče!” Tako je otprilike rekla, kolko se sećam. Smejem se u sebi sa nekim zadovoljstvom. Kakvo crno cimanje, ja ne cimam ljude. Ali, priznajem, ovo sa petljom mi je baš nekako prijalo hehe. I tu smo zakačili jednu od mojih omiljenih tema: to žašto su muškarci postali toliko pasivni itd. Ona će na to: “Pa jednostavno su pičke!” Eheheeej, kad bi to bilo tako jednostavno! To nije nikakav odgovor a kamoli neko objašnjenje….
Pričala mi je o kojekakvim svojim manama i sranjima – testirala me. Slušam je sa savršenom mirnoćom. I pita me (sa smehom): “Šta ti tražiš sa poročnom ženom?” Odgovorim (takođe sa osmehom):”Volim problematične žene”. Primila je taj odgovor sa nekim prikrivenim zadovoljstvom i oduševljenjem, videlo se. Naprotiv, nije feministkinja, kaže, prevazišla je tu ideologiju odavno. Odlično. Čak mi je i rekla (sa nekim podjebačkim osmehom) da se bije, tuče sa ljudima, da ima modrice na rukama itd. Stavim jendu njenu šaku u svoju ruku, pogledam je i vidim da uopšte nije u tako lošem stanju. Milujem joj tu šaku. Iskezimo se jedno drugom. Ona ne množe da se načudi i doda:”Jebote, drugar, ti baš imaš petlju. Ti mene ne poznaješ, ne znaš ništa o meni, a muvaš me.” Samo…..zaboravih da je pitam s kim se to bije i zašto (što uopšte nije ni bitno), kao i mnogo toga što joj nisam rekao. To me malo jebe, što sam zamišljen tip i previše budem zauzet razmišljanjem o onome što sagovornik priča pa ne stignem da kažem.
Sve u svemu, jedna sjajna, zanimljiva devojka koja mi se sviđa samo tako. I volim je. BAŠ, BAŠ! I to na neki…svoj način. U krajnjem slučaju, viđaćemo se, družićemo se, što da ne. Nadam se.
Već je vreme da polazimo. Posle sastanka s njom, krenuo sam na prvo plesno veče koje je organizovala moja škola. Ona se oduševila i odlučila da pođe sa mnom. Voli da pleše, volela bi da nauči. Taman da joj pokažem neke korake. Rastali smo se ispred mesta dešavanja i dogovorili da dođe za pola sata - samo da obuje svečanu haljinu, iako sam joj rekao da je opuštenja varijanta pa nije neophodno. Doro, treba razumeti, sangvinica je to (i još kolerična; a možda i suprotno) :)
Upao sam na zabavu. Đuskam sa ostalima i počinjem lepo da se provodim. Posle pola sata mi stiže poruka od nje da ne dolazi zbog problema u kući. Eh….šta da se radi. Biće dana i još ovakvih večeri.
Nego…pitam se: nisi li ti možda ta “nadžena” na koju čekam celog života? Hehe….ne, daleko od toga. Ali, malo tripovanja nije naodmet, neće da škodi. A i u krvi mi je. :)
Pošalji komentar