Jutros citam na blogu b92 o ateizmu, a jedna od teza je bila kako se jako mnogo diskutuje o politici i ekonomiji, ali malo ili uopste ne o religiji...E, sad, prvo sam pomislio da je to zato sto smo konacno shvatili da su nam politika i ekonomija bitniji za zivot, ali na drugi pogled primetim da je to zato sto je kod nas religija jedna hot, da ne kazem tabu tema...Otprilike, ako kazes da si ateista to se tumaci kao da si satanista- ako nisi sa nama onda si protiv nas..Konkretno, ovih dana, a podstaknuta pojavom patrijarha na glasanju, u mojoj kuci je pokrenuta tema krstenja mog 9-mesecnog sina...Ja, licno nisam krsten, nije bitno zasto ( nisu mi roditelji satanini sledbenici i sl.), niti sam osetio potrebu  da se krstim. Takodje, nisam vernik nijedne od poznatih religija, niti sam clan sekte...Zasto?...Zato sto sam se potrudio da se maksimalno obavestim o svima njima i nisam nasao da njihova "roba" odgovara mojoj "potraznji"....znaci potpuno racionalan izbor. Isto to zelim i svom detetu: da razmislja svojom glavom, ...ne zelim da iskoristim necije neznanje, verovanje i ljubav da bih ga podvrgao nekim ritualima i uveo u neku veru samo zarad postovanja nekih "levih" obicaja...Takav postupak bi bio ravan sektaskom...

Sa druge strane, ja potpuno postujem ljude koji su vernici, postujem njihov izbor i rituale, kako hriscane tako i sve druge ( nekad su i hriscani bili sekta)...Ono sto ne podnosim to su fanatici i vernici iz mode, oni ugrozavaju moj integritet i takvima ne ostajem duzan...Takodje me plasi i ljuti porast broja ljutih vernika, sto ide ruku pod ruku sa rasizmom i sovinizmom najgore vrste...To me podseca na decu koja su bila zlostavljana pa i ona posle postaju siledzije, samo sto se to kod nas desava na nivou naroda....Ne znam sta bi trebalo da se desi pa da i mi krenemo putem zdravog razuma i tolerancije...da svako moze da kaze javno-nisam ateista, nisam ni satanista, vi budite sta hocete, hajde da razmisljamo malo o stvarnom zivotu....