|
Naci ces me...
13.7.2008
Biti roditelj...ah!
U poslednje vreme sve cheshce na svojoj kozi osetim - koliko je teshko biti roditelj i koliko mudrosti i energije zahteva to zvanje! Nije da nije zadovoljstvo i uzivanje,ali mu vishe dodje kao neka profesija koja zahteva stalnu nadogradnju i odricanje,uchenje i muchenje....obnavljanje gradiva i neprospavane noci ali i pored sve svoje sigurnosti i znanja koje mislim da posedujem sve cheshce imem osecaj da padam na ispitu!
Kasno poslepodne je. Moj petogodishnji sin mi prilazi i moli da ga pustim u radnju..on bi sebi da kupi neshto (napominjem da mu to ne bi bio prvi put..vec je nekoliko puta ishao sam u radnju koja nije daleko). Naravno ja kazem - ne! On navaljuje,uporan je,naporan...Ja i dalje odbijam da ga pustim,ali mu ovoga puta dajem i obrazlozenje zashto ne moze. Lepo mu kazem - sine,nemamo para ali i zar nisi svega nadobijao danas...sit si svega! U poslednje vreme postao si prilichno zahtevan i pomalo nezahvalan,pa chak i preterujesh malo. To nije u redu..
Ali dzaba..on i dalje nevaljuje i navaljuje. Vec pomalo na ivici strpljenja,ozbiljnim i tonom koji ne trpi pogovore,kazem mu da bi mu bilo bolje da se ne nastavlja sa mnom i da za promenu na moje NE uzvrati - dobro mama,drugi put cu..ili kasnije cu..ne bitno,samo da me poslusha! On me je onda pogledao nekim prekornim pogledom,okrenuo se i mrmljajuci izgovorio - BEZOBRAZNA MAMA! Ajojjj..al sam se shokirala! Oshtrim glasom pozovem ga da se vrati i ponovi shta je rekao. Prvo se neckao ali poshto sam bila uporna on me pogleda u ochi i kaze - Rekao sam -ali kako si ti lepa mama! Ijaooooo,opet..ili hahahahahaha...Pa nisam znala da li da se smejem njegovoj dosetki ili da plachem zbog toga shto me gleda u ochi i laze me! Pogledah ga i zapocheh sa lekcijom iz kulture...prvo ga podsetih gde je i kad napravio greshke a zatim mu i ukazah na pravilno ponashanje..ali mi je ono "bezobrazna mama" odzvanjalo u ushima. Boze,ala je zabolelo. Iako svesna toga da je on josh uvek dete i da u stvari ni ne zna koja je tezina izgovorene rechi ipak nisam mogla da se dozovem. U glavi sam mozgala i razmishljala o svemu shto me tek cheka ali sam se i opasno zabrinula zbog sopstvene osetljivosti iliti preosetljivosti na izgovorenu rech! Shta ce tek biti kada od goreg dodje gore...adolestencija..pubertet...zrelost..Svako doba nosi svoju tezinu..hocu li imati snage..hocu li moci da izadjem na kraj sa svim zgodama i nezgodama koje mi odrastanje moje dece donosi?
Kao kaznu,poslah ga u sobu,da malo razmisli o svemu. Neko vreme bejah mirna...mir..tishina..konachno. Medjutim,evo njega ponovo...
- Mama,mogu li neshto da ti kazem..
- Reci - kazem ja i u sebi mislim-razmislio je..sigurno zeli da se izvini..ali,moj ce sin..
- Ako me pustish da izadjem napolje dacu ti neki poklon!! - Ijaooo..po treci put!! Poremeceni odnosi sistema vrednosti..osecaj za relno..Dumam..brzo..dumam..kako da ispravim pogreshan osecaj vrednosti u njemu! Boze..da li moj sin misli da se poklonima reshavaju problemi..Da li sam ja kriva za to?! Mislim..mislim i kazem mu:
- Sine,najlepshi poklon od tebe za mamu bi bio da konachno pochnesh da nas slushash i pre svega chujesh ono shto ti ja i tata govorimo..da malo vishe poshtujesh ono shto za tebe chinimo..i da nam ne zamerash kad ti neshto branimo, jer to radimo samo zato shto te volimo,bojimo se za tebe ili mislimo da si josh uvek mali za ono shto trazish! Treba da znash da te mama jako voli ali da ne voli kada se ponashash ovako kao danas...Znachi sine,ne trazim da promenish sebe,vec samo poneko svoje ponashanje...Da li si me razumeo?
Klimnuo je glavom,okrenuo se i bez rechi otishao u sobu. Nedugo posle otishla sam da ga obidjem..zaspao je,a na usnama mu je titrao osmeh...Sagoh se i poljubih ga nezno...Ah...moj sin! |
Komentara
(
8) Poalji komentar!
Permanent Link
|
12.7.2008
..wild..wild Wood...
4.7.2008
СЕЦ..СЕЦ..СЕЦ..
Питам се питам,помало збуњена,по мало љута,али са осмехом на лицу,да ли ме је стигла казна због сопствених некадашњих несташлука или је то оно "Све се враћа,све се плаћа"...
Сећам се једног периода свог детињства у коме сам радила ствари које ни дан данас не умем да објасним....не знам разлог ни узрок..једноставно сам била таква...
Пошто је мама била изврсна кројачица и бавила се ,у виду хобија,и тим занатом,маказе су ми биле врло доступне и нисам се либила да се послужим њима...А како сам се самопослуживала, сазнаћете! Уђем лепо у мамин орман,одаберем неки фин комад гардеробе и СЕЦ...СЕЦ..СЕЦ....и то увек места која нису одмах уочљива. Онда вратим маказе тачно тамо где сам их узела и чекам...О Боже, никада нећу заборавити мамин израз лица када је први пут видела тај мој несташлук! Постројила нас је све три (имам још две сестре,али ја бејах нај млађа и Нај луђа) и пита - Ко је? Нисам ја! Ма не..никако нисам ја! Ма не признајем ни под тачку разно! Нисам и нисам! Прође то некако,међутим ја се не смирујем..Овога пута отсечем једно добро парче са тек сашивеног прелепог комплета! Дошла жена на генералну пробу сва срећна и одушевљенa комплетом. Облачи га - кад оно рупа на сред стомака! Тако сам је фино и педантно направила да је парче са њега отпало тек када га је обукла! Ајој!!! Који је то шок био за маму а тек за госпођу,која умало није пала у несвест!! Јадна мама! Морала је да тражи нов материјал,бар приближно исти,шије нов комплет и наравно не наплати ништа! Али пре тога,опет постројавање,и опет - Која је? Али опет - нисам ја..и нисам..и нисам! Јадне моје сестре..и оне су биле кажњаване,тучене..само због мене! Али..никако нисам ја! Боже,трајало је то! Мама се јадна крстила и чудила! На крају је јадна помислила да су нам кућу запосели ђаволи...И ја бих...Али да се никако не сломим под толиким батинама и не признам,наравно да ћу помислити да је нека настрана сила обузела не кућу...није кућу - мене је!
И да буде још чудније позва мама жену да истера духове из нашег дома! Бајала је и вајала нешто по кући и ја сам то са изузетним занимањем гледала..Елем,не истера она духове из куће али сломи дух у мени и ја сам неким чудом престала то да радим...Дуго је мама причала о томе и још дуго је то била мистерија која је остала неразјашњена. Тек много касније,када сам постала одрасла девојка,признах јој да сам то уствари била ја! Смејала се и крстила али ми и честитала на карактеру и вољи што се и под најболнијим притиском нисам сломила и признала кривицу! До суза смо се смејале због жене - истеривачице ђавола и свега онога што је радила! Али,ипак нисмо откриле разлог таквог мог понашања..једноставно нисам могла да објасним! Питале смо се тада а и дан данас - зашто никада,али никада нисам изрезала ни један татин део гардеробе,већ само њен? Ни то не могу да објасним...
Елем...поента је у томе да мој син има исте склоности као ја некада...да ми је сецнуо пар прелепих комада и да исто тако није ОН! Е па..веровали или не..у животу увек морамо да личимо на своје родитеље,пре или касније,на овај или онај начин..Само је питање става и прихватања тог чињеничног стања! Ја сам га прихватила али се ипак трудим да мало другачије избалансирам неке ствари...и уроди плодом!
|
Komentara
(
15) Poalji komentar!
Permanent Link
|
27.6.2008
Cele noci..
14.6.2008
Jupiiiiiii..pismo!!! Ali pravo!
Subota.Svakodnevnica..smoran dan! Napolju kisa,unutra mracno! O Boze...kakva dosada! Ja i komp druzimo se konstantno,nesto zbog posla a nesto i zbog zabave. Malo me i on smara.-uvek isto,ukljuci ga,proveri postu,procitaj novosti,odradi posao...
Na brzaka zgotovih kaficu i taman sedoh,kad neko zvoni na vratima!
- POSTAAAA - vice neko!
- O,pa dobar dan! Dugo vas nije bilo!
Cikica se smesi,prilicno raspolozeno pomislih ja,s obzirom da je mokar do gole koze! Mora da se smrzava, ali neka mu,ko zna koji mi racun sada donosi! Morao je da mi dokrajci i ovako sumorno raspolozenje!
- Imam jedno pisamce za vas!
-Pisamce! - iskreno se iznenadih-Za mene? Zar to jos uvek postoji?
Sirok osmeh proteze mu se od uva do uva! Prihvatih ga iz njegove ruke sva ushicena i ne sacehah da mu vidim ledja uleteh u sobu,buljeci u koverat i ne verujuci svojim ocima! Pa da...pismo - lepo,pravo i za mene!
Na momenat se zamislih - kako da ga otvorim,makazama ili da odcepim jednu stranu...O Boze,davno je to bilo! Kako se to radi?! Ma,ne mogu vise da cekam..otvaram,pa sta bude! A unutra lep zeleni papir,sa prelepim cvetnim motivima u uglovima a posredini ispisan finim zenskim rukopisom...
"
Dragi Andjelcicu,
posto se svi danas hvataju fona ili kompa ili mobilnog,ja sam se uhvatila olovke i resila da te iznenadim na ovaj nacin i obavestim te o jednoj prelepoj zgodi...
UDAJEM TI SEEEEE!!!!
Volim te i ljubi...
..tvoja kuma.."
Ijaooo,ljudi! Pismo,prelepa vest,sreca!!!Pa na tako suptilan nacin..... pa sve u jednom danu! Epa stvarno je nesto posebno ta moja kuma! A cule se dan pre toga i ona lukavo cuti!! Izljubicu je kad je vidim!
A pismo? Pismo cu da cuvam ko oci u glavi..Kako je krenulo,za koju godinu bice to vrlo redak i lep eksponat! Cisto da pricam unucima kako se to nekada radilo... |
Komentara
(
16) Poalji komentar!
Permanent Link
|
6.6.2008
Posveceno bivsem prijatelju...
...I opet ,zbog svog brzopletog jezika i sopstvene gluposti izgubih prijatelja! Zivot nije fer...Natera te da se na neki nacin vezes,osetis nesto prema nekome i onda ti, na vrlo nesuptilan i surov nacin,oduzme isto! Mozda je u pitanju losa procena, a mozda je samo nesvakidasnja osetljivost i nacin kontanja onoga sto kazem otrgla mog prijatelja od mene! Shvatam sopstvenu potrbu da trazim krivce u drugima ,ali prebiram po hiljaditi put po mozdanim celijama ne bi li otkrila - gde to pogresih?
U stvari,jedini krivac sam JA!
Boze,da li se to u mojoj glavi uhvatila paucina,misli mi zardjale,srljam,ne razmisljam...Mrzim onaj osecaj kada moram da merim svaku rec koju izgovorim...ustvari - pre nego sto je izgovorim! I mrzim cutanje...Svaki covek,bez izuzetka zasluzuje objasnjenje..Pa posle sta bude nek bude! Nedorecenost me ubija,kao i to sto moram da citam izmedju redova ili gatam - hoce li ili nece..javiti se,objasniti,iskritikovati me,oterati me tamo gde ne treba! Sve bih to podnela,ali cutanje! Nije fer,nije ljudski i nije...kulturno!
Nisam nedokazna...bar mislim da nisam,i nisam neko ko moze da istolerise glupost,ni svoju kao ni tudju! Ali moram znati gde je napravih,kako i kad..Mozda samo zelim sansu da se iskupim,izvinim da zatrazim oprostaj..Nije me stid zbog toga...i to je ljudski..odraz dusevnog stanja...potreba da se ocistis od nelagode ili jednostavno umiris savest!
I gde se dede tolerancija?! Valjda je to ono kada ispostujes necije misljenje ali takodje ne nameces svoje,otvoris vidike i za tudje potrebe i uvazis ih...stvar licnog da li ces se pronaci u njima ali se ne upustas u ostvarenju svojih posto - poto!
Izreka vodilja - Ne cini drugima sto sebi samom ne zelis!
Istina je u stvari u tome da se jako lose osecam i da mi je uzasno zao sto po ko zna koji put u svom zivotu ispastam zbog ljudske gluposti...ovoga puta sopstvene! Na kraju mi samo ostaje da se od istih oprostim uz recenicu...
"Prijatelji,dosli ili samo prosli,u mom srcu cete zauvek ostati..."
|
Komentara
(
13) Poalji komentar!
Permanent Link
|
1.6.2008
Nema te...
16.5.2008
Istina o meni...(Strah)
Nasa vera
Passover
Nema vise suza..nema vise tuge.Otupela sam..Jos uvek boli ovo secanje sto nosim u sebi ali vise ne placem i ne saosecam! Ko je sa mnom saosecao dok sam uplakana i ocajna odlazila odande?
Secam se..scucurena u uglu svoje sobe ucim i tresem se! Da li sam se tresla od straha ili je soba podrhtavala od siline udara granata pa sam i ja podrhtavala i poistovecivala se sa zidovima svoje sobe,vise se i ne secam...Secam se samo osecaja i zvuka..avioni,udari,pucnjava! Krv mi se ledila u zilama i znam da sam sa svakim novim udarom sve vise primicala glavu knjizi,bezuspesno pokusavajuci da pohvatam niti i sustinu onoga sto sam citala! Ispit se blizi...Koja budala jos uci u situaciji kao sto je ova? Samo ja..luda glava ili zelja da pobegnem u neki drugi svet,lepsi,idilicniji,mirniji...Istorija umetnosti..jos samo jedan,jos samo taj..i kraj. Da li je? nesto se zavrsava a nesto tek pocinje.Agonija..da,da...agonija..
Prolaze dani..Druzim se sa njom sve vise! Postale smo najbolje drugarice..ja i moja agonija! Mama place...Kaze,odlazi nam vojska..ko ce nas sad cuvati? Ne boji se za sebe...ili se boji..Koji normalan covek ne bi mogao da oseca strah u ovo trenutku? Takav se jos nije rodio..ili je neki fanatik ili je masina,programirana i istrenirana...
Vojska je otisla i siptari se polako vracaju. Sve ih je vise i vise. Nas sve manje! Sedam u autobus za Pristinu jer je dosao dan ispita. Gledam kroz prozor i place mi se...Ne poznajem ljude..Zadovoljno se smeskaju,rukuju i ljube..Polako ali sigurno nicu crvene zastave..U autobusu svi cute.Oseca se neka jeziva napetost i neizvesnost...neka zebnja,strah. Sta ce sada biti?
Silazim iz autobusa..O Boze,da sam mogla tako bi zviznula po faci neke persone sto su me podlo gledale i zadovoljno se smeskale,sepureci se i podsmevajuci se mom ocaju! Da,setali su gradom kao da je ceo svet njihov.Licili su mi na zute mrave...gde li im je matica da je smlatim pa da pocrkaju! Oprosti mi Boze,ali to osecanje prezira bilo je jace od mene! I nije me napustilo..ne,samo sam ga potisnula,da bih mogla da zivim,disem...
Profesor se naravno nije pojavio! Ne krivim ga! Uplasio se covek..Ko ne bi? Ta napetost u vazduhu,taj osecaj da ste ziva meta i da vas,svo vreme dok hodate,drze na nisanu..taj osecaj ne zelim nikome i nikada!
Tuzna i ocajna vracam se kuci.Opet gledam kroz prozor.Ljudi se uzurbano pakuju.Ostavljaju svoja ognjista.Spasavaju glave...spasavaju decu..Oni stari i nemocni nece..Kazu,ovde su nasa srca i ako umre Kosovo i mi cemomo sa njim! Divim se njihovoj hrabrosti ali ih i razumem. Tesko je to...tu rodjen,tu ziveo,za drugo ne znas, za drugo nemas snage..Kako da krenes iz pocetka kad si dosao do kraja? I svi smo se nekako nadali da ce sve biti dobro. Ziveli smo i ranije u zajednici..valjda cemo moci opet!
Ali,nismo...Bilo je nemoguce...Do guse u krvi,nepravdi i mrznji niko od nas vise nije bio isti!
Ali to je neka druga prica...mozda cu je ispricati..ako budem mogla...
|
Komentara
(
6) Poalji komentar!
Permanent Link
|
28.4.2008
Obecavam ti...
www.youtube.com/watch
Samo i jedino potreba za dusevnim mirom...Narusili smo ga, izgubili, tamo negde u zelji da dostignemo nedostizno...da se istopimo u vrhuncu srece i opet budemo kao jedno...
Dvoje nas je.Razdor,ponor izmedju nas...i to boli...jako!
Volela bih da mogu da vratim vreme. U njemu bi zacutala,precutala...Postedela bih Te bola i tuge, shvatila bih koliko je Tvoje srce i koliko voli,nezno,predano,toplo...
Mozes li da mi oprostis,mozes li da zaboravis?
Splet okolnosti,crni oblaci nad ljubavnom idilom...ni Duga nije sto je nekada bila...Sumorne boje i sumorne misli...I ne ispunjava zelje,deformise ih,pretvara u nesto zaludno i uzaludno...
Opet tisina...Nemoj da cutis molim te...Napravicu most,radicu vredno i danju i nocu...sagradicu ga opet, od uspomena,svega lepog sto smo imali....Kreni i Ti, i ako si na suprotnoj strani.Radi vredno,priseti se...samo tople i ciste boje. Sagradicemo opet nasu Dugu...i bice lepsa,cistija ....i opet ce ispunjavati zelje...moje,Tvoje...nase. I nema kraja,samo pocetak, polukruzni luk satkan od boja i buducnost....mozda nase,mozda necije...Nije ni vazno. Vazno mi je da Ti vratim ono sto sam uzela,unistila,porusila,da krenes iz pocetka i opet budes srecan...
Radicu vredno...predano...obecavam Ti. Naci cu nacina...imam volje,i to je nesto zar ne?
Ne mislim vise na sebe,ne stedim se...Samo trazim,tragam i kopam po tunelima proslosti. Bacicu sve sto je staro,slomljeno...sve sto moze ostetiti Dugu...Ti znas..samo cisto ,toplo i nezno... Pokusacu da spasim sta se spasiti da i nece vise boleti...necu dozvoliti da boli...
Mili,obecavam ti...radicu vredno,predano,dok opet ne sagradim nasu Dugu...Naci cu nacina...
Ti znas... |
Komentara
(
13) Poalji komentar!
Permanent Link
|
25.4.2008
Pomoc
Kada covek zivi u uverenju da sve moze sam,da sam najbolje zna i da mu je ispod casti da trazi pomoc...Sta se tada desava? Ako dozivite uspeh,sami sebi cestitate i osetite neverovatno ushicenje i ponos sto ste do uspeha dosli sami ,ali ako Vam nesto zavisi od pomoci drugih,kako i kome je traziti? E to je ljudi moji vecita dilema...
Ljudi od akcije,pouzdani,pribrani i svesni...Ako im se obratite za pomoc reaguju odmah i sad! Poseduju neverovatnu pokretacku snagu i pokusace da pomere planine samo da priskoce. Ali...samo ce pokusati i ta energije kako je dosla tako ce i nestati kod prve ili mozda druge barikade...Dizu ruke..
Sentimentalci...saosecaju i poistovecuju se...To je preveliki teret za njih! Pa pobogu,nisu oni u pitanju vec Vi!
Intelektualci...misaona imenica! Pomoci ce,ali ce prvo da Vas smore savetima...
Roditelji...odmah ce uslediti pitanja u smislu - kako je to Tebi moglo da se desi...zasto si to dozvolio-la? Eh,tu je stvar jasna - samo ako moras!
Prijatelji...smoreni sopstvenim zivotom i donekle i sami u istom sosu, ne znaju ni kako sami sebi da pomognu...A hteli su isto da traze od Vas...
Rodjaci..Ili su daleko,ili se vise ne poznajete ili ih ne zanimate...Ono malo,kojima je stalo mogu Vam biti samo moralna podrska..
Poznanici na polozaju...treba se oduziti - kako,dzepovi prezni a glava puna..Daj mi pa cu da ti dam...
Sistem....nesto je trulo u drzavi Danskoj!
E dragi moji,kako god okrenete uvek ce se nametnuti ona stara ...
"Uzdaj se use i u svoje kljuse!"
Pa Vi sad vidite....
|
Komentara
(
13) Poalji komentar!
Permanent Link
|
21.4.2008
Ti znas....
 ....koliko Ti puta u toku dana posaljem nezni sapat ljubavi,
cisto da znas,da si tu u mom srcu i onda kad vreme ne radi za nas...
...Ti znas da si krivac sto je moje srce zagrlila Duga i miluje ga u spektru boja ostavljajuci predivan trag, terajuci me da uvek iznova i iznova prolazim kroz nju,ne bi li mi ispunila jos samo ovu zelju...a zelja ima...
O daaa...i u njima si Ti...i ja...i mi...
.....Ti znas...prva si i poslednja misao dok docekujem i ispracam svaki novi dan i znas da te uvek cekam u nasem i samo nasem virtuelnom gradu sakrivena ispod krosnje nasih snova na cijem smo stablu stidljivo urezali nasa imena....uvek i zauvek.
Kriv si sto mi lice ozari osmeh i onda kad nista smesno nije,
sto srecna i poletna leprsam nad putem kojim hodam dok me najsareniji leptirici uzdizu do neslucenih visina...
...i ja lebdim i disem i opet imam svoja krila...
I da...moje srce ce Ti uvek biti zahvalno sto si dosao,prosao i za sobom ostavio svetlost i toplinu tako da sad uziva u harmoniji boja kojih nije ni bilo svesno jer...bilo je mracno....i bilo je hladno...i sve sto je bilo vise nije...sada je lepse... svetlije.
Nadam se....
...verujem...
....osecam....
Mili...hvala ti
Ti znas...
|
Komentara
(
24) Poalji komentar!
Permanent Link
|
18.4.2008
Deformacija...
Sastasli smo se posle petnaest godina u jednom sasvim svecanom trenutku i shvatismo....deformacija! Totalna i neverovatna! Gledala sam ih nekako sazaljivo. Zene,nekada prelepe devojke, izborane,izmucene zivotom,iluzijama, vecitom borbom...Boze,zar je moguce? Zar im je zivot tako nemilosrdan bio? Ma ne,to je njihov licni propust! Nije stvar u vremenu,toku zivota....stvar je u coveku,karakteru licnosti,osobenosti! Brzo uputih sebi prekor - osudila sam ih a nisam ih ni pitala-Zasto? Zasto su sebi dozvolile tu zapustenost,nesigurnost i ogranicenost koju ni sljasteca garderoba i mozda malo preterana sminka nije uspela da zamaskira...
- Predivno izgledas...vidi se,srecna si...Eh,srecna...
- Pa cao riboooo....Dugo se videli nismo...Super si! Izgledas kao avion!
Nasmesih se kiselo i pomalo sazaljivo...Zasto isto nisam mogla za njih reci! Muskarci...svi ocelavili, pustili stomacine...kipe! Bavi li se ko jos sportom danas...ali da nije profesionalni sportista a jeste ozenjen? Brate slatki,zene i ne mogu da krivim....trudnoca,porodjaji,deca,kuca,posao,hormoni...I opet se maksimalno trude,smarajuci sebe i svoj organizam raznoraznim dijetama i eliksirima lepote samo da bi bile lepe i zadovoljile te iste zapustene i nimalo muzevne .....ozenjene muskarce!
O da,bilo je i onih - da ti dah zastane! Ali,zene razvedene ili raspustenice ili jos devojke...Pitam jednu - lepa si,zgodna....zasto? Kaze-ljubomora...lepota ima svoju cenu,nosim je kao teret!
Pridjem drugu iz razreda. Dam mu kompliment.Uzvrati i kaze-Hvala,ali mogla bi da mi das i nesto drugo!
Sve mi bese jasno,taj lovi i muve u letu...kod njega lepota ima svojih prednosti i svakako mu nije na teretu!
Sve je to lepo-kontam ja u sebi dok sam se smorena od slusanja raznoraznih problema i zivotnih zgoda i nezgoda,vracala kuci-ali zakljucak je definitivan....deformacija kod svih,ove ili one vrste! Cak ni ja nisam izuzetak...deformisali me izdeformisani pogledi na svet...Heh,takvi smo mi ljudi...ograniceno neograniceni a ipak skloni deformacijama.. |
Komentara
(
7) Poalji komentar!
Permanent Link
|
12.4.2008
Rekla sam im....i neka sam!
- Utisajte svoje srce,smirite strasti...zivot je jedan,zivot je da se zivi ali i ne da se uzaludno trosi u prepucavanja i optuzivanje drugih za sve ono sto nama samima ne odgovara!
Gledali su me bledo,kao telad koja nista ne razumeju..
Jedan je rekao:
-Zasto bih se trudio kada ce mi opet biti isto?
Drugi je rekao:
-Zasto bih voleo kada ce opet boleti?
Treci je rekao:
-Zasto bih radio kada opet necu imati..?
I tako u nedogled..Milion pitanja a samo jedan odgovor...Moj odgovor:
-A zasto vi jedete kada cete opet da ogladnite?!
Tajac...Razlaz....Svako o svom poslu,bez reci,bez pitanja i sa osmehom na licu....
Ljudi su cudo... |
Komentara
(
17) Poalji komentar!
Permanent Link
|
5.4.2008
Istina o meni..(zakljucak)
- Kuc,kuc-rece TUGA....Otvori mi vrata!
- Necu! Ne zelim te opet! - uzviknuh ja...
- Htela,ne htela, obuzecu te i zarobicu ti srce i ti tu ne mozes nista...Pala si na ispitu zrelosti i sada si moj rob!
O daaaaa...postala sam rob tuge! Nestala je moja umisljenost i uobrazenost...samo duboka razocaranost i kajanje zbog toga sto sam unistila svoj eliksir zivota bez koga sam bila samo senka sa kapljicama nade...
Drugarice posmatraju moju tugu..Smeskaju se i zadovoljno komentarisu - Ko ti je kriv? Sama si to trazila...U pravu su..Ko mi je kriv sto sam dozvolila sebi preveliku slobodu i smatrala sebe "savrsenstvom bez mane"...Eto ti sad glupaco jedna...snosi odgovornost za posledice svojih postupaka!!
I snosila sam ih i nosila kao najtezi teret...Nema Igora,nema ljubavi, nema ni drugarica prokletnica...Jesam li nesto shvatila iz svega ovoga sto mi se dogodilo? O daaaa...Posto sam imala i vise nego dovoljno vremena za razmisljanje analizirala sam svoje postupke,vagala i uzaludno pokusavala da nadjem odgovore na pitanja koja su me prosto gusila! Eh,da mi je ova pamet a ono vreme...sve bi bilo drugacije!
Isla sam ulicom kao Zombi! Umalo me ne pregazi auto! Opet se vracam na isto...Opet sam sama i bez nade! I opet u srcu samo Igor..Igor...Igor!
Subota vece.Obozavala sam taj dan jer sam jedino tada imala dozvolu od roditelja da ostanem duze u gradu. Dan rezervisan za disko vece u Domu kulture. Toga dana okupili bi smo se svi iz kraja i coporativno odlazili u diskoteku! Posto sam par nedelja odlucno odbijala izlaske,ove subote sam morala da izadjem iz kuce...morala sam da ga vidim! Citavog dana razmisljala sam kako da mu pridjem,da mu objasnim svoj bol,kazem koliko mi je zao! Sve sam lepo isplanirala i cak sam pocela da osecam i neko ushicenje,srecu....Sve ce biti u redu-hrabrila sam sebe-oprostice mi,razumece,shvati ce...
Drugarica me bodri..samo ona,sa kojom se tako dobro kontam ali je nije bilo kada je trebalo...mogla je da me spreci da napravim tu ludost i sebe postedim bola! Nema veze...vazno je da je sada tu...sada mi je bas potrebna..
Ulazimo u salu.Glasna muzika,raznobojna svetla,guzva...gde je on..gde je ON?! Pogled mi munjevitom brzinom prelece po sali..Ne vidim...o Boze,nema ga! Tuga,bol,ocaj,razocarenje...Hocu da izadjem,nema svrhe ostati ovde. Okrenem se i SOK! U uglu prostorije sedi on a u krilu mu neka devojka....mazi ga i ljubi kao nekada ja! Ajoj,noge su mi otkazale! Secam se i dan danas knedle u grlu zbog koje sam mislila da cu se ugusiti! Zar je moguce?! Zar vec?! Sta da radim...da li da mu pridjem?
Okrenuh se da ne gledam a i nisam mogla da vidim...oci su mi bile pune suza...Nesigurnim koracima krenula sam napolje...Samo vazduha-mislila sam-gusim se!
Konacno izadjoh,stadoh ukopana,usamljena,ocajna...Suze su se slivale niz obraze i nista nisam uradila da ih zaustavim. U glavi mi je samo odzvanjala ona recenica mojih "divnih drugarica" - Sta si trazila to si i dobila...I onda,jedna topla ruka spustila se na moje rame. Trgoh se i okrenuh...ON! Jos jedan sok! Gledao me je kako placem...o neeee!
- Da li si dobro? Glupo je pitanje znam...i znam da si videla i sta si videla..Jbg,desilo se ni sam ne znam kako ali sada povratka nema...Izvini..Oprosto sam ti..Pokusaj i ti isto...
Topli poljubac u obraz,cvrst zagrljaj,jedan tezak uzdah i jedno "zbogom"....Vetar je poceo da duva...ili je to zavijala promaja u mojoj praznoj dusi jer je otisao i nije zatvorio vrata za sobom...I ja sam otisla ali sam za sobom zatvorila vrata i trebalo mi je jako dugo vremena da ih ponovo otvorim i pustim nekoga unutra.. Recenica-Oprosto sam ti...pokusaj i ti isto-ostala je urezana i nikada mi nije bilo jasno na koga se odnosila-da li je trebalo da oprosim njemu sto se nije borio za mene ili sebi sto sam ga ranije tako surovo odbacila...U svakom slucaju-nisam se trudila da zaboravim vec da oprostim a vremenom sam naucila da volim i samo secanje na to sto je proslo...I da uzivam u njemu...Probajte i vi,nije tesko...
|
Komentara
(
10) Poalji komentar!
Permanent Link
|
3.4.2008
Umisljena devojka..
..da,to sam bila! Ta neverovatna ljubav koja mi se pruzala ucinila je da se osetim snaznom,pozeljnom ali i slepom! Umislila sam da sam naj lepsa,naj bolja,jedinstvena...Ta snaga koju sam osecala izdeformisala me je..ucinila nedodirljivom! A ko je u stvari kriv? Ne Igor - on me je samo... voleo. Da,duboko i nesebicno...
Drugarice....Nikada kao tada nisam imala "iskrenije" drugarice. Bila sam centar njihovog sveta,savrsenstvo bez mane a on "jedan obican neugledni coveculjak,osoba koja mi nije ni do malog prsta" -Ma,sta ce ti on?-govorile su-nije te dostojan! Pa ti si za njega Mis universuma! I u ostalom, imas nas!
Boze,kako sam samo bila glupa,naivna i umisljena! Zatrovale su me..dozvolila sam im to! Pustila sam ih u svoje srce i unistile su sve..sve ono sveto i lepo,svu moju suptilnost i neznost..unistile su - ljubav...Srce-prazno,samo hladnoca,slepilo i uobrazenost! Da,to je ostalo posle njih i sto je najgore - ubedile su me! Pocela sam da verujem da je zaista tako...da sam visoko iznad njega,da me ne zasluzuje! Bez njega mogu ali bez drugarica..a ne,to nikako!
Dosao je i taj dan..dan skole i veliki preokret u mom zivotu.Dve vazne stvari-zavrsavam osnovnu i raskidam sa Igorom! Definitivno..odlucila sam! Obucena u horsku uniformu (pevala sam u skolskom horu) koracajuci odlucno i visoko uzdignute glave, krenula sam ka njemu. Interesantno kako sam brzo zaboravila ko sam ustvari ja..ko sam bila,kako sam se osecala u danima nedostizne ljubavi..u onim danima kada me je dusa bolela za njim...I suze koje sam prolila i bol koji sam osecala...sve sam zaboravila! A on? On me je posmatrao dok sam mu prilazila onako namrstena i ozbiljna.Posmatrao me je ocima punim ljubavi i taj pogled,koga tada nisam bila svesna i ta ljubav za koju sam bila slepa,ostali su urezani i ja ih i dan danas pamtim..Dosao je samo da mi pozeli srecu,da me cvrsto zagrli i toplo poljubi. A ja,umesto da to postujem i da mu budem zahvalna do neba i nazad,ja sam izgovorila reci za koje sam mislila da nikada necu"Ostavi me na miru,odlazi,dosadan si mi i gusis me! Mi nismo jedno za drugo i ja ne zelim vise da te vidim! idi i ne vracaj se vise,ne trazi me i ne zovi...ti za mene vise ne postojis!" A sto je najcrnje-u tom trenutku sam to zaista mislila! Najgora istina u svemu sto sam mu rekla, a koje cu tek kasnije postala svesna je ta sto su to ustvari bile reci mojih drugarica koje su izlazile iz mene! Strasno! Sama se sebe gadim! Ta bol u njegovim ocima,taj ocaj koji je izbijao iz njega...neverica,panika,strah,cudjenje...sve to u samo jednom pogledu..njegovom pogledu! Znate onaj osecaj kada vam se cini da vam se srce cepa..kao da je neko uzeo najostrije secivo i podelio vas na pola...i boli vas dusa,telo,srce...Tako se on osecao tada i tako cu se ja osecati kasnije,kada splasne moja umisljenost i konacno shvatim sta sam uradila! A drugarice? E one ce me lepo spustiti na zemlju...ma ne spustiti-.zviznuti,razbiti,baciti o nju,likujuci i smeskajuci se zlobno i zadovoljno! I da li ce biti kasno za sve ili ce ova prica ipak imati srecan kraj a novi pocetak....E pa,cuce se...i po starom dobrom obicaju-pricacu vam...kasnije.Da..konacan ishod..kasnije... |
Komentara
(
5) Poalji komentar!
Permanent Link
|
1.4.2008
E, kad se setim...
...kako mi je bilo tesko kada je Igor zavrsio osnovnu i otisao...Nista nisam znala o njemu,ni gde zivi,ni koga ima,ni da li je srecan...samo sam ga volela,onako cisto iz srca..I ta je ljubav bolela uzasnim bolom koga se i danas secam. Da,na svu srecu,samo ga se secam..I bila sam ocajna,sludjena...citavih godinu dana ni da ga sretnem,ni sapat o njemu...samo ja,moja ljubav i moj bol. Sve moje drugarice su znale za moju tugu. Govorile su-ti si luda,osvrni se,trgni se...pogledaj,onaj te gleda,pokusaj sa ovim,klin se klinom izbija...A ja? Jesam,bila sam luda..ali od ljubavi koju ni dan danas ne mogu da objasnim sebi a kamo li vama..Srce kuca tamo gde zeli a ne gde mu naredim! i sve je bilo uzalud..i nista vise nije imalo smisla...
Vreme je prolazilo.Cini mi se da bol jenjava,zaboravljam...gasim se...gasim ljubav u sebi..KONACNO!
Ustanem ujutru kao i obicno sva smorena od neprospavane noci i usporena zbog izgubljene nade,spremim se bezvoljno i krenem u skolu. Osmi sam razred...uskoro zavrsavam..radujem se tome ali nekako bez osmeha i leptirica u stomaku...cisto onako,konstatacija! Ulazim u skolsko dvoriste gde me ceka drugarica sva ozarena..Ljuta sam na nju,osecam ljubomoru...zasto se tako prokleto ceri i osmehuje,zasto je tako srecna kad ja umirem?! Mogla bi malo da saoseca sa mnom..
-Okreni se-prosaputa ona.
-Molim?Ne zelim!-kazem ja
-Ma,okreni se kad ti kazem,ludice jedna!-opet ona
Okrenuh se i umalo se ne onesvestih! Igor je stajao na par koraka od mene i smesio mi se osmehom koji necu zaboraviti dok sam ziva! Gledao me je pravo u oci tako zaljubljeno i toplo da sam mislila da sanjam. Ma,da li je ovo moguce! Sta se desava? Ma ne..probudi se Andjelina,probudi se..sanjas!
- Ne sanjas- prosaputa opet moja drugarica,kao da mi je misli procitala. Zbilja,nisam znala do sada da se tako dobro kontamo...ja i ona.
Konacno,susret,oci u oci,ja i on...Cuda ipak postoje,ljubav je dostizna! I buducnost je bila nasa,prelepi i carobni dani prve i najiskrenije ljubavi koju nisam osetila nikada pre i nikada posle! I voleo me je ludo,cisto,nesebicno! pa sta da vam kazem kada je svakoga jutra dolazio sa jednog kraja grada u drugi samo da bi mene otpratio do skole i cekao,nasmejan i strpljiv,da zavrsim sa casovima i da me isto tako otprati do kuce! Pa,pobogu,istetovirao je i moje ime(doduse flomasterom) na svojoj ruci i sav ponosan pokazao ludosti na koje je spreman jer me voli! Kako sam se smejala,bila srecna,zracila...
I vreme je prolazilo. Sve moje drugarice ludele su zbog toga sto bas ja,koja nisam ni zgodna ni posebna a po njima ni lepa,imam toliko ljubavi oko sebe..Ljubomora ili sta radila je kod njih u tolikoj meri da su pocele da me ignorisu a kada su videle da se ja uopste ne obazirem na to (ma sta ce mi drugarice,ja imam Igora) promenile su taktiku. I pocele su da me truju! A kako? E, to je opet neka druga prica...prica u kojoj zlo pobedjuje dobro i u kojoj zenska sujeta otvara vrata neverovatne patnje...Da,umisljena devojka....Pricacu vam... |
Komentara
(
4) Poalji komentar!
Permanent Link
|
29.3.2008
Istina o meni (2)....
...eh..Igor! Decko mojih snova...moja prva i najcistija ljubav..Nikada, posle njega,nisam vise bila sposobna za tako cista i iskrena osecanja!
Interesantno je to kako se covek sa godinama izdeformise,postane nekako .....razuman! Da,prava rec. Vecito nesto premerava,vaga,potisne srce,izbegava hir...samo razumno! I onda,kada sebi da oduska,obavezno usledi kajanje! Bas bezveze..
Ali,Igor...on je poseban. Zbog njega sam naucila sta znaci rec kajanje i osetila to sumorno osecanje na svojoj kozi...
Bila sam sedmi razred osnovne skole kada sam prvi put postala svesna Igorovog prisustva i istog momenta zauzeo je najvece mesto u mom srcu. Ali,ja sam njemu bila nevidljiva,sto zbog njegove "zrelosti" (pa,pobogu,on je bio osmi razred!),sto zbog mog skrivanja svaki put kad ga primetim u svojoj blizini. Citavu tu godinu ja sam smisljala nacin kako da mu dam do znanja da sam ludo i neizlecivo bolesna od ljubavi za njim ali uzalud...nikada nisam imala dovoljno hrabrosti da svoje planove i mastarije primenim i u praksi...E sad,kako devojcica tog uzrasta razvija film u svojoj glavi? Pa to izgleda ovako-ustanem ujutru(sa prvim kokoskama)i sva usplahirena stojim satima kraj ormana u ocajnom stanju jer ne znam sta da obucem! Osecam silnu potrebu da se skockam ali kako da skockam i visak kilograma? Ocajna i po malo depresivna ipak uspevam da se zamaskiram ,odnosno da suzbijem svoje komplekse i konacno krenem u skolu. Korak mi cas tezak,cas ubrzan..spotaknem se,na svu srecu ne padnem i sve to zbog toga sto mi leti pamet tamo prema njemu. Ma,kakva knjiga,samo sam na njega mislila! Secam se da u tom periodu ni naslov od lekcije nisam uspevala da zapamtim! U sobi sedimo mama i ja,ona me kaznjava jer sam strasno poustila u skoli i tera me da tu,pred njom,ucim na glas! Kaze-citaj! Ja procitam jednom,dva puta,tri puta...sest puta..Kaze-ponovi! Ja ni da beknem! Nemam pojma sta sam to procitala,kakvi su to hiroglifi od slova i ko jos uopste pise ovako nerazumljive lekcije...Cekaj,pa tu pise..Igor,Igor,Igor....Mama se krsti,ne moze da veruje,vise i ne vice,samo klima glavom i moli Boga da me to sto pre prodje! Ali nije proslo! Naprotiv! Postalo je nekako cudno duboko i posesivno.Ali,i to je neka druga prica....pomalo cudna,pomalo smesna,ali pomalo i tuzna....Pricacu vam...kasnije...
|
Komentara
(
6) Poalji komentar!
Permanent Link
|
27.3.2008
Istina o meni....
Rodjena sam...Da,rodjena sam i zivim i ovo je definitivno glup pocetak i za bolji trenutno ne znam,ali znam da je najbolje krenuti od pocetka da bi se stiglo do kraja...
Kao sto rekoh "rodjena sam" u prostoriji u kojoj mnogi ljudi traze olaksanje za svoje fizicke potrebe u vidu male i velike nuzde! Moja mama je bila dovoljno hrabra da se porodi u toaletu (kako se to kulturno kaze)i to bas sa mnom,ali osim te konstatacije,ne vidim da mi bilo sta drugo fali! Pa i Isus se rodio u stali!Srecna sam i zahvaljujem Bogu sto se rodih pa makar i na takvom mestu...
S obzirom na to da se niko nije obradovao mom dolasku na svet (svi su mislili da ce biti musko) a za to krivim moje dve sestre koje dodjose na svet pre mene,Bog mi je ipak dao "srecu" i "blagostanje" da u njima uzivam..
Celo moje detinjstvo i tinejdzerski dani svodili su se na upornu borbu protiv suvisnih kilograma,za sta opet krivim mamu jer me je vecito"vijala sa kasikom" i terala da uvek pojedem sve iz tanjira i ako nisam osecala potrebu za tim.A onda,kada su se creva rasirila i kada sam ja osetila slast zalogaja,mama vise nije vijala mene vec sam ja vijala hranu!!!!
I tako dan za danom dok nisam postala svesna svojih grudi,nogu i oblina koje su bile van domasaja skoro svih mojih drugarica! A onda su stigli i udvaraci,na svakom prstu po jedan! Osecala sam u njihovim pogledima, dok su me onako pohotno skidali istim i istovremeno trljali ruke,onu cuvenu recenicu-"MESO NA STOLU,SINKO!" A ja mrtva ladna!
A onda se pojavio Igor...da IGOR!!! Ali to je neka druga prica i ispricacu vam je.....kasnije. Da....posebna prica....kasnije. |
Komentara
(
8) Poalji komentar!
Permanent Link
|
26.3.2008
Kakav blam!!
Obecala sam nekim ljudima da cu objaviti ovu pricu i ne znam koliko je ona primerena ovoj rubrici ali je veoma zabavna..bar meni.U pitanju je licno iskustvo i svaka slicnost sa glavnim likovima je namerna!
Pa da pocnemo...Pre nekoliko godina radila sam kao beybi siterka u jednoj porodici.Jednoga dana stavila sam u krevet malog deckica koga sam cuvala i, posto sam bila sigurna da spava,pozvala sam mog divnog momka na partiju neznosti-cisto da iskoristimo ukazanu priliku a i da utvrdimo gradivo iz seksualnog obrazovanja! On je naravno odmah dosao i poceo da ponavlja savladano gradivo. Onako u transu,izmedju poljubaca i svega ostalog,bilo nas je svuda! Trudili smo se da sto kvalitetnije iskoristimo ukazanu priliku pa i nismo obracali paznju sto u naletu strasti pravimo mozda malo vecu buku nego sto bi trebalo! Konacno se isprepletenih tela i cvrsto zagrljeni srucismo na krevet da uzivamo u blagosti osecaja koji su nam preplavili telo kad nas u jednom momentu trze gromki aplauz malih rucica i jedno "BAVOOOO!!!!" Uzas,skoro svo vreme smo imali publiku! Kakav blam!!!!! |
Komentara
(
8) Poalji komentar!
Permanent Link
|
|
