20/3/2008 - Keruša VINI
Imali smo kerušu Vini, bernski planinski pas. Izuzetna rasa, plemenita, lepa, dobroćudna. Moj sin Nikola ima jedanaest godina i bio je ponosan na svoju kerušu kada je šeta a ona ga poštuje kao odraslog. Moja ćerka Marta ima pet godina i pela se Vini na glavu sa svojim vragolijama.
Vini je svakog volela i nikada nije ni zarežala a kamoli nešto drugo.Bila je stara svega tri ipo godine kada je dobila bubrežnu insuficijenciju i za mesec ipo dana umrla. Lečili su je raznim lekovima, deset dana je bila na infuziji ali nije se izborila sa tom teškom bolesti.Danima sam je jesenas u septembru mesecu vozio na terapiju kod veterinara Marka.Pošto je već bila vidno slaba nije mogla u auto da ulazi sama pa sam vazdan nekog vodio sa sobom da mi pomogne. Bili su među njima i moja mama, koju je Vini mozda najviše volela ili poštovala, zato što ju je ona uglavnom hranila, moja žena, moja sestra, moji drugari. Kad ko može.
Tog dana pošli su samnom moja sesrtra i sin. Nisam bio za to da podje Nikola ali ajde. Kod Marka stignemo i on prvo pa.
-Stigli su rezultati analize krvi i..
Da sam znao šta će da kaže, prekinuo bih ga ali sam se ponadao dobrom. Međutim:
-Nema nikakve šanse da preživi, urea i kreatinin su katastrofalno uvećani. Nemojte da se nadate ničemu dobrom.
Nikola samo izađe iz ordinacije napolje. Ja sestri rekoh da drži Vini dok prima terapiju i napolje za Nikolom. On na ulazu okrenuo se i naslonio na gelender, spustio glavu i gleda na dole.
-Nikola sine šta je bilo!?
Uporno gleda na dole neće da podigne glavu. Ja ga zagrlim i okrenem ka sebi. On plače u sebi, oči mu pune suza neće da ih pusti.
-Zašto bas Vini mora da umre?...Šta je ona kriva da mora da umre?..Ima samo tri ipo godine. Neću da umre...Šta priča onaj Marko? Reci mu da je pogrešio. Neka analize rade ponovo.
-Nikola, slušaj me šta ću da ti kažem, Nikola sine, rezultati su tačni, žao mi je što je tako...
Napuniše se i meni oči suzama, počeh da gutam knedle, a on se zaplaka naglas.
-Neću da umre, ponavljao je bez prestanka, neću...
-Nikola, rekoh, takav je život, moraš sa tim da se suočiš. Hajde sada da uđemo unutra i da završimo posao zbog koga smo došli.
Kada Marko vide uplakanog Nikolu on shvati da je bio neuviđajan i poče da priča da će da izleči Vini.
-Marko, rekoh, Nikola zna da će Vini umreti, nema razloga da obećavaš nešto što nije u tvojoj mogućnosti.
Idemo kući.
Par dana za tim Vini je umrla, da uzdaha nije pustila i do zadnjeg trenutka bi mahnula repom sa zadnjim delićem snage kada joj se obratimo.
Deca su danima ostavljala cveće u njen boks.
-Dečija posla, govorili su drugi koji nisu shvatili tu iskonsku ljubav između čoveka i psa. Između dece i psa.Znam da je priča tužna i patetična, a ja ne volim patetiku ali ne mogu sve priče da budu vesele.
| 
