16/3/2008 - Harry Potter
Pre dve-tri godine beše vrlo aktuelan Harry Potter, pa i moj sin Nikola rado ga je čitao, tj. lenjivcu malom, rado smo mu čitali a on još radije slušao.
Jedan od delova zatekao nas je na letovanju, što je i dobrodošlo, naročito preko podneva, do ručka, kada su nas Mama i Marta napustale, radi Martinog podnevnog spavanja i ujedno sklanjanja sa velike žege.
Nikola nije želeo da se makne s' plaže, pa smo skupljeni ispod suncobrana čitali Harry-ja, na glas.
Jednog dana, već štivo posta intrigantno i ja se ozbiljno zaneo pa čitam sat vremena bez prestanka, malo zastanem, Nikola odma' ajde dalje, poče glas da me izdaje, grlo se osušilo, poče hladno pivo da mi se vrzma po glavi, ali i ja sam nikako da se zaustavim.
Steže me suvo grlo, pa stadoh.Toliko sam se bio zaneo da nisam primetio kada su se pod naš suncobran, pod ono malo hlada, skupili i šćućurili klinci, njih pet-šest i kada pogledam ono svi načuljili uši, širom otvorenih očiju, ne trepću i slušaju moje čitanje.
Kako mi je bilo drago, svi ko neki mišići, ćute ne mrdaju. Kada sam stao oni se postiđeni raziđoše, a ja rekoh Nikoli:
-Idi skupi drugare, reci im da se vrate slobodno i da slušaju, zajedno sa tobom.
Posle dok smo pili piće u restoranu, Nikola se zanimao sa nekom igračkicom a ja uz hladno pivce otplovih u sećanja na detinjstvo kada smo nas deset u ulici delili jedan Politikin Zabavnik, svakog petka obavezno, a najstariji medju nama koji je već išao u skolu čitao na glas a mi ostali onako u tišini, razrogačenih očiju i načuljenih ušiju , upijali sve te divne pričice koje je znao Zabavnik da iznedri.
|
