13/3/2008 - DŽENIS
Pre par godina, za rođendan mog sina, okupilo se baš lepo u lepom broju, staro društvo. Mnogi se između sebe nisu videli godinama.
A kod mene su nekada rođenadni bili uvek odlično posećeni i poznati po dobrom domaćinu i odličnom provodu.Setim ih se kada preturam stare knjige pa nađem lepe posvete, ljudi koji su sada daleko.
I tako, pre par godina, provodimo se mi, deca u jednoj sobi, mi matorci u drugoj, tj. u trpezariji, tamo je uvek najlepši i najtopliji provod bio.
Sećam se nekada, na svim tim žurkama, najviše sam voleo da sedim u kujni, tu se okupljalo naj društvo, svi što vrede i pričale se naj priče i najbolje se pilo. Sa stilom.Ako to može da se pije sa stilom, kako god ako preteraš pijan si i sa stilom i bez.
I tako, mezetimo, moja žena uvek mora da napravi pet vrsta nečega, ja joj kažem, nemoj da preteruješ, ljudima bude prosto neprijatno, ko da se odluči šta da proba.
I pijuckamo mi tako, kako ko, neko samo rakiju, ne menja, neko pivo, neko vino, ali deljemo, nema sokića.
I u jednom trenutku, poželi neko malo muzike. A meni svi uređaji ovamo kod dece, kako da pustim, decu da traumiram preglasnom muzikom, da bi mi čuli u drugom delu kuće.
Ko da sve one kablove vuče, setim se starog kasetofona, znate one što imaju sa strane ogromne zvučnike. Nađem i stare kasete, među njima Dženis, onaj album na kome ona daje neki intervju...Snimci uživo.
Krene Dženis da ga loži, ja kod treće pesme upalim sveće i ugasim elektriku, kod pete se zaboravimo gde smo i pojačamo do kraja. Hipi u nama proradio, samo nas vozi. U jednom trenutku osetim ja da nas neko, što bi reko pokojni Milan, posmatra. Okrenem se i vidim sva deca se skupila na pragu kuhinje iširom otvorenih očiju posmatraju svoje roditelje kako ludijaju.
|
