anagama "za sada bez dobrog naslova"

19/2/2008 - Tu sam-gde sam

Jesam rođen i živim u gradu, što bi neki rekli na asfaltu a ja da dodam na betonu i osta ja ovde u smogu u prašini, među umornima i bolesnim, ugašenim i neradnicima, folirantima i jadnicima, guram neki svoj život, pojima nemam dokle ću, dao sam dinar da uđem u kolo, dao bih i dva da izađem ali svira neko pa ne prestaje. Nikako da stane malo, ta zahuktala mašina, da sednem u 'lad, zajedno sa mojim seljacima kojih više nema, ostali su samo u sećanju, lepom, toplom, da oni i ja popijemo po rakiju i posedamo za onu sofru na sred avlije okupanu suncem, julskim, najlepšim a popodne da obiđemo vinograd i u povratku ponesemo breme sveže trave za gladne, što riču, jer ne umeju da govore.

U jednom periodu svog života poželeo sam da odem da živim na selu, zauvek, da se oženim nekom seljankom i dobijem žuljeve na dlanovima, da polažem stoci, da subotom dođem na pijac a u povratku svratim u gradsku radnju da kupim kariranu košulju i gumene opanke. Nisam to uradio, ne kajem se, nisam siguran da li sam pogrešio, prošlo je mnogo vremena i znam da sam tu gde sam.

Retko odem u Čumić a i kada odem vidim da više i nemam gde da odem. Sve je manje ljudi, sve je više trulih plotova, naherenih kuća, praznih koševa i ambara, zapuštenih imanja, usahlih bunara, sve je manje osmeha, ostali ugašeni starci, po neko krezub, više me i ne poznaju.

Kada hoću da ih sve posetim, odem na seosko groblje, zapalim pregršt sveća na Dedinom grobu i kažem, Deda, prva je za tebe, ostale rasporedi, da ja nekoga ne preskočim, vi ste tamo svi zajedno, pozdravi mi sve i reci im da ih se sećam.

Pošalji komentar!

19/2/2008 - 23:35

Poslao/la Anoniman

dobra priča. ima toliko istine i tako malo redova.

Permanent Link

20/2/2008 - 07:55

Poslao/la Tomislav

Ех, ..., А на ГАМА ! Сигуран сам да у Чумићу има бар 30-ак момака, старости од 20 до 60 година. Да су се они оженили, то би било још, рецимо 30 жена и бар 50-оро деце. И тако даље, и тако редом ... Скоро у сваком селу, широм Шумадије (и Србије) је тако. Девојака скоро да нема. А нико још не покушава да нешто системски учини, да овим људима помогне да се ожене, да заснују породицу, да изроде децу. Ако овако наставимо, једнога дана ће Шумадија доживети судбину Косова.

Permanent Link

20/2/2008 - 09:09

Poslao/la drvo

Такав је живот.
И не осетиш где си га пропустио
и погрешним путевима
пустио.

Permanent Link

20/2/2008 - 17:39

Poslao/la kojak

da, slažem se sa Tomom u osnovi, jer ispada ili nikog to ozbiljno ne zanima ili je nekom u interesu da tako i ostane (?), a baš je žalosno...:(

Permanent Link

20/2/2008 - 17:51

Poslao/la лазарица

сви остависмо изворну обућу на улазу у град, а срце и снове са њима
ако Бог да здравља и среће( писах сличан пост пре две године на мојблогу :) ) одох ја у моје село па макар и сама била тамо...само да ми дете на ноге стане...да човек постане .)

јел ти штанцујеш ове текстове или ја много касним :))

Permanent Link

20/2/2008 - 19:11

Poslao/la anagama

# Anoniman, hvala :)
# Tomislave, ima istine u svemu tome ali malo su i sami krivi. Nije uvek bilo devojaka u mom selu ali ih je bilo u susednom. Ko traži nađe.
Tačno je da neće devojke u selu da žive, seljanke da budu, da se " muče", pa "trčedu" u grad, tuđe sluge da budu.
Slično je i sa mladićima.
A i u gradu, znaš li koliko moja žena i ja imamo drugara i drugarica, neoženjeni, neudate.
Vreme ih već pregazilo za te stvari, traže dlaku u jajetu, trnjezgaju, već navikli da sebi previše ugađaju a dovoljno svesni da brak taži veliku žrtvu.
Sede kući sa matorim roditeljima, spavaju svako popodne posle posla, uveče se prošetaju ili ne propuštaju omiljene serije...
A kada im predložiš nekog kao provodadžija, neverovatni su im izgovori. I vide samo sebe, samo su oni idealni, drugi su, ćelavi, sedi, vise im dupe i sise, debeli, dosadni, glupi, puše, piju, tračare...
# Drvo, u savremenom životu ima mnogo raskrsnica a na njima primamljivi putokazi. I pogreši čovek čas :(
# Kojak, šta ja znam, ima od svega po malo, kompleksna je to situacija. Ne moš' nikog na silu ženiti.
# Лазарице, и ја сам писао како ћу ако једнога дана заглавим у селу, радо да улетим у гуњ, опанке, вунене чарапе и шајкачу :)
Па засучи рукаве, мој брале :)
Има свега, по некада ти закасниш, по некада ја данима ни да зуцнем, по некада дан за даном објавим приче.
Неке су написане раније, извучем их из буџака, мало средим и ај'на блог. Неке су и биле на неком другом блогу, онда слабо запажене, многи су их већ прочитали а има много народа који их не познаје па ја реко'да објавим опет, можда ће некоме значити.
Ајд, уздрављу!

Permanent Link

20/2/2008 - 19:26

Poslao/la bejb

nije ti potrebno selo da bi u dushi mirisalo na njega..

Permanent Link

20/2/2008 - 19:30

Poslao/la anagama

# Bejb, slažem se, bre ( što kaže Rastko :)) )

Permanent Link

20/2/2008 - 22:12

Poslao/la kojak

pa ne znam prijatelju moj - ne bih ja rekao da je to "ženidba na silu", jer naročito u selima ima mnogo sramežljivih momaka, koji se ne snalaze baš najbolje sa devojkama, ja ih lično poznajem nekoliko.
većina njih bi se rado oženili, samo kad bi im neko malo pripomogao u tome..
nekada je postojalo i tzv "provodadžisanje" i lako rešavalo te probleme, možda bi ponovo trebalo o tome razmisliti - kažem možda..

Permanent Link

20/2/2008 - 22:46

Poslao/la anagama

# Kojak, zapravo u mojoj priči, ja pišem o sopstvenom životu, ukratko, u povezanim asocijacijama na trenutno stanje u društvu.
-Gradovi postaju izvor fizičke i mentalne bolesti, što su veći to su nehumaniji za život. Stres, otuđenje, brzina.
-Moje sećanje na moje kolebanje-šta će biti samnom ? Izabrao sam urbani život koga mi je preko glave a opet svestan sam da nema više onog sela iz mog detinjstva jer nema naroda.
-Na kraju, ja uvek priče završavam potpuno drugačije od početka. Ostaju samo sećanja na likove kojih više nema, na seoskom groblju su. Sve što mogu da učinim za njih je da im zapalim sveću. To je premalo da im se odužim za sve ono što su oni svojim postojanjem učinili za mene. Od njih sam učio kako se pobeđuju sitne bitke koje život čine. Krupni događaji naiđu, budu kratko i odu. Svako čudo za tri dana, kaže naš narod.
Jedini način da im se odužim kako treba je da organizujem vojsku pametnih i sposobnih i ubedim ih da se vrate na selo, da počnu da obrađuju zemlju.
To može samo teška muka da ubedi ovaj narod. Muka poput urbane kataklizme ( koju ja i predviđam), situacija urbanog kolapsa.
Da se spašava glava.
Država nema snage i sposobnosti da objasni i ubedi građanstvo da se vrate na selo.
U gradovima ima mnogo naroda koji je na " kaldrmi" generacijama. Oni i nemaju gde da se vrate.
Realno i ja ne bih imao neke posebne uslove za povratak.
Decenijama je Srpsko Selo uništavano, omalovažavano, zapostavljano i definitivno uništeno.
Sa viših instansci planski!!!
Tako se daleko išlo sa time da je u domaćim tv-filmovima i serijama seljak prokazivan potpuno naopako.
I trenutno u seriji " Selo gori a baba se češlja" koja je najgledanija ( tako kažu) izvitopereno je sve. Gade mi se kako izigravaju seljaka.
I sada mi pričamo o tome da se seoski mladići ne žene jer su sramežljivi. Od, koga, od čega?
Misliš da ih je neko plašio da ona ženska stvar ujeda?
Pusti ti tu sramežljivost, kada neko neće da se ženi on neće. A kada reši, on nađe devojku i oženi se.
Sve je to prosto ko pasulj. Kako su se ženili oduvek naši preci. Devojku za ruku, oćeš da se udaješ ili nećeš. Ako ti nećeš ima koja 'oće :)
Statistika kaže da na jednog muškarca dolazi pet-šest žena. I sada nema za Rajka kapa. Pusti me sa tim, ima žena ko pleve :)))

Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->