18/2/2008 - Gospodin u piću
Učio me Deda, kako da pijem.
-Znaš, kad ti se pije, pij, samo nemo' da preteraš. Kaki je to čovek ako ne popije po neku a nevalja ništa onaj što ne ume da pije. Evo ja, kad neću više, ja mogu još toliko koliko sam popio i da odem kući sam. I nemo' nikad da teraš ljude da piju ako oni neće sami, nije to lepo. Ja sam naučio pameti onoga Duška Savića jednom prilikom, još dok je radila kafana na Kremenjači.
Duško, komšija, zvali ga veterinar, išao je svojevremeno sa seoskim veterinarom da mu se nađe, pomagao mu, voleo te stvari pa naučio da šprica i štroji svinje. Posle se odmetnuo pa išao po kućama po okolnim selima, narodu štrojio svinje. Kažu, dobro je to radio, imao laku ruku.
-Navadio se ja, priča mi Deda, jedno vreme, naročito u zimu, da odem do kafane uveče, posedim malo, popijem kafu i po koji špricer, popričam se sa ljudima, pa ajd kući. To veče, taman se ja spremem da pođem, kad banu u kafanu Duško veterinar, bio u Trnavi štrojio svinje, torba mu puna belih bubrega. S' vrata me ugleda.
-Gde si čika Rale! pa pravo za moj sto. Zadihan, išao peške a vidim zajapurio se, dobro pripit.
-Dule, ja pošo kući, ajdemo zajedno ako hoćeš?
-Samo da ubijem jedno pivo, ožedneo sam, ako da me sačekaš.
-Ajde, da sačekam.
-Dete, pozva on konobaricu, daj meni jedno ladno i šta je pio čika Rale.
-Ne mogu ja Dule da pijem, fala, popio sam dosta.
-Aaa, ne može, moraš da popiješ jedno piće samnom.
-Nemo', ne mogu kad ti kažem.
-Mora, daj dete kad kažem.
-Dobro Dule kad kažeš, neka ti bude. On žedan, popi pola piva na iskap, ja prevrnem moj špricer i viknem
-Dete, daj još jednu turu na moj račun.
-Neka čika Rale, ne mogu da popijem dva piva jedno za drugim, idemo kući. -Ja sam popio piće od tebe, ajd, red je i ti sad da popiješ. Pije on, posustaje, poče da sipa u čašu, vidim guta na silu, ja se smeškam.
-Ajde Dule, treba kući da idemo. Kad mu ostalo još pola piva, on kaže
-Ja više ne mogu, ajmo kući.
-Pij il ću sad da te bijem, hteo si da pijemo, pij sad, da naručim još jednu turu.
-Nemoj molim te, poče da zapomaže Dule, nemoj ko Boga te molim.
-Dobro, ajd to popij pa idemo.
Posle nekog vremena, već vidno pijan Dule zavapi
-E bij me al' ne mogu više.
-Dobro, idemo, al' ovo ti je za nauk, nikad više nemoj ljude da teraš da piju na silu.
Deda je pomagao Dušku veterinaru da dobaulja do kuće, samo Duško se mnogo puta oklizn'o i blatnjav došo kući a Dedi ništa, ko gospodin. I bio je gospodin čovek, celog veka. Te, tako i ja, kad batalim, mogu još toliko a da gospodski stignem kući, sam.
|
