2/4/2008 - 7 od 39
Kako smo pojeli sopstvenu sreću. Vrlo jednostavno, moja tašta je ostavila Neli trideset dinara da uplati LoTo. Celoga dana svi su zaboravljali da uplate, odlagali, obilazili i na kraju mene našli malopre da ja idem to da uradim.
Ja da idem da uplatim! Ja, protivnik igara na sreću. Ja zakleti protivnik igara na sreću!
Ljudi, pa ja kada bih uplatio pet milijardi kombinacija i na to potrošio milione eura, ne bih dobio ni četvorku a kamoli sedmicu. I ja sad treba da idem da uplatim LoTo listić.
Išao sam da im učinim. Na vratima shvatim, ja ne znam kako se to radi. I koje brojeve da popunim? Nikola mi je zabeležio njegove srećne brojeve a Nela mi tutkala trideset dinara.
-Imam pare, šta si zapela sa trideset dinara.
-Pa dala mi mama.
-Imam pare!!
-Znam ali dala mi.
-Pa moram li baš tih trideset dinara da uzmem i sa njima uplatim?
-Ne moraš a i baš tih trideset sam potrošila, kupila sam hleb, sitne pare, zgodne za hleb.
-Pojeli smo pare za LotoJ ???
-Pojeli JJJ
-Dobro onda odoh ja !
Ispred LoTo trafike gužva a vrućina i to od zalazećeg sunca. Svi drže listiće, popunjene unapred, spremni sa novcem u rukama, ko zapete puške. Niko ni sa kim ne razgovara, neće da se pogledaju. Kako kaže Hogar, ti sunac, nemam olovku. Nemam listić. Do zatvaranja petnaest minuta, tenzija raste, LoTo službenica se nervozno žali da terminal počinje da pada i zakazuje.
-Uvek tako pred zatvaranje !
-Pa kako sad, žali se jedan očigledno penzioner, šta da radimo. Mene ne zanima, ja hoću da uplatim i tačka.
-Evo ga radi, dajte ljudi, brže malo.
Hoće jedan preko reda, kaže žuri na autobus. Nema šanse da ga puste, još ga pozna mladić iz reda i i doviknu
.-Matori, znam te, tu si iz komšiluka , koga si ti naš'o sa autobusom. Stani pozadi.
Vidim, skoro svi kupuju još neke srećkice, šarene sa sličicama automobila, mopeda, ne jednoj neki nemeštaj a na jednoj ogromno uočljivo 50 000 EURA. Tek onda primetim reklame na zidovila trafike.
Počinjem da razmišljam da ja kupim tu jednu 50 000EURA, šta bi mi falilo malo da se dopunim i povratim, nešto sam se istroškario u zadnjih petnaest godina.
Bože anagama, šta tebi pada na pamet, padaš pod uticaj. Ali oni kupuju sa takvim apetitom, predomišljaju se umesto dve, dajte tri, jedan čovek uze deset. Hoću neću, utom stigoh na red.
-Dajte listić, obrati mi se kroz šalterče.
-Nemam, potpuno zbunjen i odjednom zatečen, umesto da se raspitam kako da dođem do listića i olovke, pozajmim ili slično ja sam se zamajavao posmatrajući onaj narod, njihove postupke, njihove oči kako cakle kada kupuju one šarene listiće iza kojih se krije ostvarenje njihovih snova.
-Nemam, odgovorim a sramota me, osećam se glupo.
-Izvolite, pruži mi prazan, požurite sa popunjavanjem, samo što nismo zatvorili ! Dajte dalje!
-Pobogu mladiću, dobacije mi penzioner, kako do sada nisi popunio, stojiš tu u redu ko mamlaz, šta si mislio da će sam da se popuni, šta si čekao do sada.
-GLEDAJ SVOJA POSLA, zarežim i kao najveći tupson svatam da nemem olovku.
-Ima li ko možda olovku?
Doda mi mladić,komšija od prekorednog i požuruje me.
-Ajde popunjavaj, zakasnićeš.
Pojima nemam gde mi je onaj papirić sa naručenim brojevima.Imam na pantalonama šest džepova. Treba to sve pretresti. Nema ga. Probi me znoj od muke. Novčanik, tamo sam ga stavio. Uvek sve bitne papiriće stavim tamo. Drhtavom rukom precrtavam Nikolinu dobitnu kombinaciju i krišom gledam gledaju li me.
Konačno uplaćujem. Kraj LoTo more.
Preko puta ulice u hladu lepa trafika, ima Drinu bez filtera, taman sam popušio zadnjih pet čekajući u redu za LoTo, još kupim i Frikomovog Sneška, srećan idem ka kući i mislim se u sebi : Ovo si se sad prevario da uplaćuješ LoTo i nikada više. A vi kockari iskusni LoTo ovisnici, vas ću sve u post.
p.s. Na drvcetu Sneška imao sam sa jedne strane BMW a sa druge 5 000 eura. Malo mi je falilo da dobijem. I molim vas, jesam li zaslužio jedan honorarčić od LoTo i Frikoma.
| 
