ali će mnogi prvi biti poslednji,
i poslednji prvi

besmrtni stajahu sa desne strane. gledali smo njihove bele odore i sa malo zavisti u očima posmatrali kako prinose svoje žrtve. svako od njih imao je mali oltar ispred sebe.
bes, zavist, tugu istresali su iz sebe sa takvom lakoćom, kakvom mi nikada ne bi mogli.
zato smo i bili označeni. u našim sivim odorama čekali smo u redu pred velikom ispovedaonicom, koja se izdizala i obasjana jakom svetlošću stajala na vrhu brda, u nju bi ulazili jedan po jedan. oni koji bi se unutra pokajali i dobili oprost izlazili su sa druge strane i  na izlazu oblačili bele odore. no, većina nas se vraćala, kakva je i ušla... grešna. vratili bi se na začelje reda, u ponovno čekanje. dobili bi dosta vremena, čitavu večnost da razmišljamo i premišljamo, nanovo proživimo svoj život i uvidimo svoje grehe, jer red se protezao u svim dimenzijama i kroz sva vremena... u njemu su čekali svi, od samog postanka.
samo bi huk mase, nas iz reda, ispratio poznata lica u mimohodu. vraćali su se pognutih lica, duboko zamišljeni, prosvetitelji, razni dobrotvori... veliki državnici, slavni kompozitori. njihova imena žamorom su se širila redom, ljudi su izražavali čuđenje, ponekad i negodovanje... kada bi recimo neki svetac krenuo na začelje.
čuđenje je bilo utoliko veće, jer gledajući besmrtne, nikoga od velikaša ljudskog roda ne bi prepoznali. kako su živeli, šta su radili i šta uradili... nije nam bilo dato da znamo.
dato nam je čekanje, sive odore, misli i osećanja, sećanja na život koji je jednom davno prohujao... a opet, u svakom trenu bio tako živ.
dani i noći su prolazili, nebo i zemlja...
sve će proći, ali reči moje ostaće – šaputao je tihi glas negde iznad nas.*
i opet nastao je žamor. ljudi u redu su cupkajući gurkali jedan drugog...
sa brda, oborenog pogleda, išao je i krenuo na začelje ludvig van.
- ... ludvig van, peta simfonija
kraticom u raj, nikad stić
ovako cijepljen protiv retkih infekcija
drijema noć, lažljiv mak...
spi li smrt u ovaj mahnit sat
uuuu šapuće mrak... -** otpevali smo horski, po ko zna koji put.

 tiho, tiho, tiho***
prolazila je još jedna noć na zemlji****

 * Isus
** Bregović
*** Idoli
**** Džarmuš