Blog Hostuje:
Da li ste znali
Da postoji skala bola od 1-10?
Ja nisam
Pojma nemam sa tom glupom medecinom.
Mrzim je!
I nije mi jasno da neko ko na emotivnoj skali bola preživi 8,
na fizičkoj 3,
se dere kao magarac
i hoće da se ubije jer ne može da trpi bol.
Da li ste znali
Da konje ubijaju kad povrede nogu?
Ja jesam
I srećna sam što nisam konj!
Razlike u govoru i mišljenju muškarca i žena postoje???
Ma, ne, misle isto, govore isto radi isto.
Hmmmm, a ako grešim???
1.Kad žena kaže NE, misli MOŽDA,
kad kaže MOŽDA misli DA,
prava žena nikad ne kaže DA
Kad muškarac kaže NE, možeš na glavu da se postaviš to je NE
Kad kaže MOŽDA, misli ŠTO ME DAVI
Muškarci uvek govore DA
2.Žena kaže TI ODLUČI a misli I ONAKO SAM VEĆ TO URADILA
Muškarac kaže TI ODLUČI, a misli, GLAVNO DA ZAVRŠIMO U KREVETU
3.Žena kaži UGASI SVETLO, TREBA MI MALO ROMANTIKE a misli DEBELA SAM
Muškarac kaže GASI SVETLO a misli, NAJZAD ĆU JE SE DOČEPATI
4.Žena kaže VOLIM TE a misli KUPI MI KOLA
Muškarac kaže VOLIM TE i pritom misli na FUDBALERA KOJI JE ZABIO GOL
5.Žena kaže NE MOGU BEZ TEBE DA ŽIVIM, a pritom misli na NJEGOVU KARTICU; KOLA, VIKENDICU
5.Muškarac kaže NE MOGU BEZ TEBE DA ŽIVIM, a pritom misli na GOMILU NEOPRANOG SUDJA, NEISPEGLANOG VEŠA I NARAVNO KREVET
Žene obično kažu
!Gotova sam ta sekund, to znači da ON može da pročita novine, popuši koju cigaretu i i popije 2-3kafe.
2.Kad kaže: Nisam ljuta, znači da je ON nešto dobro zabrljao
3.Kad kaže: Treba da razgovaramo o nečemu, to obično znači da je ON obrao bostan.
4.Kad kaže da joj nešto treba, podrazumeva da će ON to odmah stvoriti.
5.Kad kaže :Ti znaš koliko ja tebe volim, to obično znači da je uradila nešto zbog čega će ON da poludi.
6.Kad kaže boli me glava, to znači da je ON na putu da bude zamenjen drugim muškim primerkom.
Muškarci obično kažu
1.Gladan sam, obično misle na jelo, a posle toga sex
2.Mogli bi negde da izadjemo, obicno misle na kratku šetnju, a posle toga sex
3.Umoran sam, leci ću ranije, obično misli, treba mi sex
4.Divna ti je ova bluza, obično misli, rado bih je skinuo, a onda sex
5.Hoćeš li da razgovaramo, obično misli, nismo još sve probali u sexu
6.Da, da volim te, obično misli, ti si sad ovde i spremna za sex!
Verujete li?
u pretkazanja, vidovitost, opomene?
Ja ne!
Plava boja, znam šta ce se dogododiti, ne voziti 2.maja... gluposti...
Zato!
sada imam zavoj na ruci...
AnaM napušta blogoya po svoj prilici
Znate da se ja ne prenemažem, ali ovo je već ozbiljna stvar.
Prodajem stan, i selim se pod hitno iz SRBIJE!!!!
Znam da će mnogi odahnuti, neki neće ni primetiti, ali baš me briga, odoh ja!
Samo da sredim papirčine.
Pita li se neko zašto?
Prvo, na more idem pod obavezno u GRČKU!
A u JAPAN ne idem ni pod razno!
I sve je to zbog ovog članka, mislim da će mnogi slediti moj primer, e Srećko, Srećko, šta uradi naciji?
Objavljeno na jednom hrvatskom blogu
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Oni krenuli na zlato, a naši mučenici???
Eeeeee...
Bar da osvoje bronzanu!
Ma, nešto mislim, radnju ne rade priče, ovi što ćute, verovatno nemaju kad da pišu po novinama, rade ljudi... pa to, sklekove i tako to...
Da ipak ja to proverim pre nego što krenem, kakve sam sreće otićiću u Japan!
Palindromi su mi se uvek dopadali, ovo je objavio jedan novinar koga izuzetno poštujem i volim, neće se ljutiti što ga kopiram, neko me je učio da koristim copy-paste...
a i ako se ljuti, šta mu vredi...prošao voz...
Ana voli Milovana ( e baš ga ne volim, i ne poznam ga)
Da li ste znali?
Postoji platonska ljubav
Ja nisam,
Platone idi do djavola, ti i tvoje glupe ideje
Znala sam da sam šašava do dve trećine, ali uzdala sam se u onu treću trećinu. Ništa od nje, pridružila se onima šašavima i ona.
Došao mi drug iz Kragujevca, pijemo kafu i on čeka da mu se javi sin. Doneo mu nešto od kuće. Pričamo stare priče, sto puta ispričane, smejemo se svojim doživljajima i sećamo naših vragolija. Javi mu se i sin.
-Dodji kod teta Ane, pa ćemo posle negde da izadjemo.
-Koliki ti je klinac?
-Sad će da ...
I tu neko zazvoni na interfon
-Stigao sam, znao sam da ćeš kod Ane.
I, udje klinac, a klinac ramena kao trokrilni ormar, za dve glave viši od mene, a liči na tatu od nekada. Neće kafu, pije nešto oštro.
-Kod mene ti je samoposluga, brljni, pa šta nadješ
-Nije ti baš neki izbor!
Zalepi ti on odmah mene, kako već znaju meni gosti da zavuku. Ja prevrnuh očima i donesoh mu Coca-Colu.
-Sine, kako si došao?pita brižni otac
-Motorom!
Meni oči zablistaše kao farovi na FAP-u.
-Nikad nisam vozila motor, mislim, nikad se nisam vozila na motoru, ispravljam se ja.
- Hoćeš sada?
-Ne gnjavi teta Anu, gde da se vozi sad.
A teta Ana samo trepće kao svraka na jugovini. Pogadjate, izadjoh ja za minut, samo da sednem na motor, pa samo jedan krug oko solitera, pa samo do Zemuna, pa samo do Galenike, pa samo.
Juri onaj motor, ja mislim srce će da mi iskoči, adrenalin se razlio, ma, poleteću u nebo, a umirem od straha. Božanstveno!
Stade on.
-Sad ćeš ti
-Šta ja, da li si pametan? Nemam ti ja pojma ni ravnotežu da održavam, ne znam ni bicikl da vozim, niti znam išta o motorima, i smrzla sam se.
-Teta Ana,
Smeje se klinac, a ja bih ga zgromila što mi se podsmeva. Ali, ja sam ja, brljiva, pa to ti je. I sedoh, onako ukočeno, držim ruke kao da su štake, ne smem ni da dišem. On protnu ruke nekako upali ono čudo, i poletesmo put Novog Sada.
Nisam ja vozila, ali kao da jesam.
Išli smo polako, ali kao da smo leteli
Bilo mi je do tada lepo, ali onaj osećaj nestajanja je neponovljiv.
Kao kad letiš na belim baršunastim oblacima, ružičasto obojenim, propadaš, propinješ se nestaješ i pojavljuješ se, skoro kao kad jašeš konja, skoro.
Kako ću sad da idem busom? Hoću motor!!! Hooooćuuuuuu!!!!
Stručna uputstva AneM za rad digitalnog aparata
Pošto svi daju neka uputstva, rešila i ja da vas edukujem, nisam ni ja najgora.
SAMO VI MENE SLUŠAJTE, DALEKO ĆETE DOGURATI!!!uh slova
1. Posle 3-4 dana baterije se isprazne, i nije ih briga što si tog trenutka na vrhu nekog tornja fakirišeš i lomataš se. Ili su ti rezervne baterije u hotelu, a tu više nikad verovatno u životu nećeš doći. Niko mi to nije rekao!
2. Dugmiće po aparatu pritiskujte samo ako ste potpuno obučeni da ne izazovete sablazan onih koji gledaju stalno kakve su vam slikice, kao da nemaju svoje aparate.Mnogo su dosadni!
3. Znate ono kad se napiše :hoćete li sve snimke da izbrišete? Digitalac misli to najozbiljnije, i nije ga briga šta vi stvarno želite!
4. Neki snimci do kojih izrazito teško dodjete, kao na primer snimanje sa prozora nekog tornja, spuštanje u bunar želja(jedino ja imam tu sliku od cele grupe), ili puzanje po zidu da bi došli u neki glupi ugao, e ti se snimci uopšte ne pojave
5. Slike koje snimite kao na primer kante za djubre(koja komplikacija baciti nešto, na 3 jezika piše šta u koju kantu. Profesor univerziteta da budete da bacite štapic i papirić od sladoleda). Te slike su najlepše.
6. Ima još, ali vratila sam aparat, pa se snalazite dalje sami, valjda ste nešto naučili i od meneka! Ja sam uvek važila za super profesora!
7. Ne držite nonšalantno torbicu na ramenu, a ako već držite, nemojte da ste baksuz, stavite u nju neki evrić (objašnjenje u jednom od narednih postova iz Prahe)
Nastaviće se....
Šta se bunite, nisam bila jedan dan!
Novokomponovana pesma AneM
Raspisujem konkurs za kompozitora
Mogu se javiti svi koji umeju da zavijaju!
Odabiranje će se vršiti po protekciji i boji očiju kompozitora, i ostalim osobinama. Kod muških probe će da vrši Anam, a za ženske kompozitore ćemo naći već nekog blogera, neće biti teško:)
Traži se samo kompozitor za stihove
Moga dragana zabolela glava
Ne zna da l` mi drugi u krevetu spava
Moj dragane neka tebe ne boli glava
Nije važno ako samo spava.
Skopli mirno svoje oči
Ne brini se ti za moje noći
Moj dragane, pusti svoje noćne more
Šta te briga što on može sve do zore.
Ima i tu razlike neke sitne
(pa baš i nisu sitne)
Al` za tebe nisu bitne
Tražio si za sebe slobode
Šta se čudiš što mi misli drugom brode
Znam, stvarno nema od mene smisla
A slušam te svaki dan svog pokisla
Baš si postao neki čudan lik
Koji ti je sad na blogoyu nik?
Nema stihova za večeras više
Pretpostavljaš šta ti se od mene piše?
Svako Može Sam znati
Koliko je kod mene sati
Muškarac
Specifična me izazvala da napišem nešto kontra onom što sam prepisala o ženi na OSMEHU. Lakše mi je bilo da prepišem ,lepo našla na netu, capcarap i gotovo. Ovu temu sam možda i promašila, šta da se radi, ne poznajem dovoljan broj prosečnih muškaraca, ja uvek nalećem na extra primerke.
Specifična, sama oceni i ispravi greške, moje, njihove je nemoguće
MUŠKARAC
Simbol M
Pronašla ga je žena, sasvim slučajno, ne znajući da je našla Sizifov kamen.
Težina. Varira. Pojedini primerci su vitki i savitljivi, pojedini tromi i nepokretni. Iskorišćenost svih je otprilike ista.
Upoterba Primerci tvrde da im ni pet dnevno nije dovoljno. Nije provereno u praksi, obično primerci pri tome misle na pivo, a žene na nešto sasvim drugo.Varaju se i jedni i drugi.
Hemiske osobine: Pali se na skupa kola, lake ženske, jake sportove i neke nedokučive stvari.
Najčešća upotreba: Ostavi ga na miru i ne talasaj, da se ne diže prašina sa kauča dok navija iz petnih žila. Neke primerke se može koristiti za nabavku namirnica i obilazak prijatelja, manje je takvih u upotrebi. Neki primerci umeju i da “popravljaju” kola i po kući, takvih je još manje.
Izvršene probe. Pozelene i na najmanji nagoveštaj da bi njihov ženski primerak mogao pripasti nekom drugom muškom primerku, pri tome sami, nadaju se da će uvećati svoj harem do neslućenog broja, koji nijedan drugi muški primerak ne može ni da sanja. Proključa na molbu da nešto pomogne ili uradi u kući, ili se pravi gluv, ili jako zauzet.
Opasnosti Podložan je padanju na crni veš, duboke dekoltee, i kratke suknje. Kad tako nešto vidi, digne mu se....pritisak, i ne može da odgovara za posledice. U toj fazi najbolje je ne dirati ga, i samo odgovarati: da dragi.
Podložan je i drugim opasnostima, naročito kad je neki ženski primerak u pitanju. U stanju je da peške predje i 10km trčeći da bi samo video da li je ugasila svetlo, ili možda diskutuje sa nekim drugim muškim primerkom uz svetlo sveća. To ga žestoko nervira.
Zamena Problem je što ma koliko muški primerak bio čudnog kvaliteta, ženski primerci ga oboje nekim emotivnim bojama, pa svaki izgleda kao da je samo božanstvo. Tako da se primerci teško zamenjuju novim, treba malo vremena.
Trajnost. Neki primerci su vrlo kvarljiva roba, pa je po mogućstvu najbolje držati ih od svih iskušenja što dalje. Problem je onda što im se menja kvalitet, pa brzo dosade.
Kod muških primeraka jako je važno održavati ih u redovnoj kondiciji, jer su tada uvek spremni za upotrebu, što je vrlo ugodno.
Ustrajnost. Pojedini primerci skaču na sve živo što nosi suknju i farmerke....ne tumačiti pogrešno! Ne zna se šta rade kad doskoče!? Valjda skaču i dalje!
Ima još, ali dosta za danas,ali da ne preteram, muški primerci su to, bre, raspaučiće me neki, pa ću videti svog Boška Boškovića i analize... mora da idem....što je sigurno, sigurno je...
Cvrc-mrc poslić
Pre mesec dana iznajmila sam kamionac petotonac, da odnesem u sud papire koje sam skupljala po tri države. Sad je trebalo sam da odem, cvrc-mrc formalnost. Evo kako je to izgledalo
Prvo je pištalo kao poludelo dok sam ulazila, narod me je gledao očekujući da uletim u kožnom kombinezonu sa mitrljezom i 2-3 bombe, prising nisam imala na obrvi, a za pupak se nikad ne zna. Obezbedjenje je stavilo ruke na kukove. Što li?
Ja ti onako pravo sa vrata, zaletim se u lift, da mi ne pobegne, ali iz njega je izlazila kafe-kuvarica sa vrelom kafom. Pogadjate?
Jeste!
Okupala je obezbedjenje, radoznalace, a ja sam zaglavila u liftu.
U sudnici me dočekala sudija (sudijica li se kaže?), metlu je verovatno parkirala daleko, jer je bila ljuta, užas, stalno je grdila nekog tipa, idiota, koji je zove samo kad mu se pri(cezurisano, mada je ona to vikala na sav glas).Ceh nije on platio, nego ja. Još dva papira!
Krećem u rat za nabavku novih papira
Nastaviće se...
Dodje mi danas u goste jedno prcoljče da ga pričuvam dok mu mama ne završi nešto u sudu. Prvo smo se dobro odmerili, da vidimo šta možemo da očekujemo jedan od drugog. Ja nisam bila oduševljena sa njegovim izrazom lica, očito nisam položila ispit kod njega. Vala nije ni on kod mene, ali dete je, šta da mu radim.
-Šta si to uradila od kuće?
-Kako misliš, šta sam uradila?
-Drugačije miriše.
-Ne izvodi, gledaj crtance, idem na kompjuter.
-Ne može.
-Kako ne može, nisi gledao ovaj, kaže tvoja mama.
-Ne može, jer ja sad neću.
-Ko tebe pita šta hoćeš, sedi i gledaj.
-Ja sam muško, ima da slušaš.
-Ko ti je rekao tu glupost, sigurno tata.
-Hoćeš da ti pokažem?
-Nemoj, molim te, dobro, ne moraš da gledaš crtaće, šta čemo da radimo?
-Igraćemo karte da ja pobedim.
-Ne može tako, igra se pa ko pobedi.
-Ima ja da pobedim, inače ću da te bijem.
-Ti se, bre neki kabadahija, neću da se družim sa tobom.
-Moraš, ti mene voliš.
-Jarca pečenog te volim, samo mi skačeš po živcima.
-Ne psuje se tako, kaže se.....
I tu me klinja nauči nekim životnim rečima, sve me terajući da ponavljam za njim. Govorila sam da ništa ne čujem, kad se govore ružne reči, onda je počeo da urla i da se dera. Nauči me dok si rekao piksla. I lepo objasni, tako se psuje, to svako zna.
-Sad daj da jedem.
-Mama je rekla da si jeo i da ti ne dajem.
-Kakav ti je ovo blesav frižider ne mogu da dohvatim ono.
-Ne dam ti to, to je za nekog drugog.
-Hoću to, daaaaj, i prži mi jaje na oko.
-Može li kajgana, pa šunkica, da znaš što je lepa kajgana.
-Jok, na oko! Dva i po.
-Kako bre na oko dva i po.
-Ti si žensko ti napravi.
-Slušaj ti, kajgana ili ništa.
-Maaaaaaaamaaaaaaaaaa, Ana mi ne da da jedem!!!!
-Ćuti molim te, napraviću ti dva i po jajeta i na tavan da odnesem samo nemoj da urlaš. Šta me snadje sa tobom, takvi ste vi muškarci, zakerala
Gundjam ja, ali vadim tiganj, puter, jaja sa sve kutijom. Valjda će da se najede i da se smiri, pa ja mogu da završim ono što sam planirala. Da li deca jedu jogurt sa prženim jajima? Ili da mu dam ajvar? Ne, deca sigurno vole nešto slatko, daću mu kesten pire sa šlagom, i onda sam mirna.
-Šta to radiš?
-Pa razbijam jaje da ga ispržim.
-Ti pojma nemaš, ne radi se tako. Moja mama prvo udari jaje u šerpu.
-Jaja se stavljaju u tiganj, ti ćeš da mi kažeš, vidi ovako
Tu ti ja ono jaje ubacim u tiganj, i ono baksuz, razbi se žumance. Dete poče da se dere što sam mu pokvarila, i uze samo da sprema. Ja se uplašila da se ne izgori na plinu, pa ja šćapim jaja , i tras sa sve kutijom padoše na pod.
-Ja kajganu neću, dere se mali.
Najzad jaja su ispržena, kuhinja izgleda kao da je Napoleon došao u Rusiju, ja umorna kao da sam se pela na Mont Blan, a ono dete sedi i jede zadovoljno.
-Vidiš, rekao sam ti treba da se kvrcne prvo, a ne kao ti. Pojma nemaš!
Izgleda da je mali bio u pravu.
Ja stvarno ne umem da lomim ta jaja, kaže klinac.
Nema tog od koga ne možeš nešto naučiti,
ali da mi je neko rekao da će klinac da me uči da kuvam....
ako zabasa na blog, da ne čita dalje,
da bi sačuvao živce.
Popodne me pozvala drugarica koju nisam videla sto godina, jer ne živi ovde, da se nadjemo u gradu i da joj pomognem da kupi tašnu.
Svako nešto voli da kupuje, neko cipele, neko parfeme, neko šešire, a ja tašne. Luda sam za tašnama. To ko zna kakvo objašnjenje ima po Frojdu, ali šta da se radi, takva sam. Puna mi kuća svih mogućih i nemogućih tašni, od Ermesove, pa do one sa buvljaka. Imam kožne, platnene, plastične,kroko šare, našla se jedna, bljak, od zmijske kože, i tu je na dnu ormara neka prcoljasta od krokodila(nije ceo krokodil, nego parče) Svih boja i šara su, i nikad mi ih nije dosta.
Ja vučem non-stop, neku od Kineza svu dronjavu, a one samo prave lom po kući.
Danas u Delta sitiju sam poludela od tašni, mogla sam sve da ih ponesem kući.
Moja drugarica me odvela u radnju, izmaltretirala onu devojiku da me je sve bilo sramota i nije htela da kupi. Devojka joj i iz magacina donosila, penjala se po policama, bila više nego ljubazna. Kupila bih ja, ali su cene bile više svetske onako u stilu imena onih tašna. U toj radnji se ne gleda šta ti se dopada, nego samo ko je potpisao tašnu. Šta ima da mi se potpisuje po tašni. Šalim se firmirana je nešto drugo, ali nisam ni ja firmirana, pa ne mora da mi bude ni tašna.
Nisam bila dobra, ali pretpostavljala sam da ona ljubazna devojka radi na procenat, a moja drugarica ima para kao pleve, pa sam joj kao uzgred rekla
-Misli da ne kupuješ jer nemaš novca.
-Šta kažeš?
Neka mi oproste svi, ali kimnula sam glavom, prodavačica me je svedok.
Kupile smo tri tašne, trula višnja sa božanstvenim drškama, može u ruci ili preko ramena.
Druga mi se još više dopadala, onako drap, malo vuče na crvenkasto, pa neki džepovi, pa milion pregradica, a treća je bila san snova, još je vidim, sastavljena iz dve tašnice kao slepljene, jedna na rajfešlus, a druga ima neki zatvarač boli glava. Jao što su lepe, ima da padne ceo Pariz u nesvest kad ih odnese. Kaže da bi tamo za taj novac kupila samo jednu tašnu.
Ona oduševljena, a tek ja, idem sutra posle posla da gvirnem kod Kineza , možda, možda, ma, tamo ima sve.
Dočepah se ja volana… dozvole jos nisam, čuči u policiji, a ja vozim na neko papirće…ne znam dokle taj papirić važi… nema datum…
E, sad, da bih vozila trebaju mi razno-razne stvari. Kao najvažnije, patike... imam....drugo po vaznosti... he he he... mislili ste zaboravila sam... nisam... benzin... sipala.
Kola sredila neka dobra duša,ili žrtva, kako hoćete, samo pevuše.
I sad bi kao mogla da krenem.
Kola u garaži, ja ispred, ključevi u ruci... ma, lepota.
Šipak, nije lepota... skinula ja ključ od garaže sa priveska, nije mi se dopao... i i i i .... nema ga. Nema i tačka. Nije mi što ne mogu u garažu, što nemam ni markicu za bus, nego, znate li vi šta je ključ??? ... i gde baš njega da izgubim. Sudbina! Bar da ne znam onaj test.... sa ključem. Sad se nešto mislim, da li da tražim stari ... ključ, ili da nabavim novi??? U onom testu to mnogo lakše izgleda.
Neka prespavaću. Dilema, biti il` ne biti, rešava se sutra!!!
Imam jedan problem gooooleeeeem , mogu da ga reše samo blogeri, jer kažu to je mnogo pametna sorta ljudi... uf... što nisam blogerka... pa da se zaljubim u blogera... pa da imamo blogerčiće... pa... e u tome je problem!!!!
Dolaze mi u posetu blogeri. I sad ja kao domaćica treba da ih dočekam, da im napravim ugodnu atmosferu, zabavim... ma ono sve uobičajeno.
Nije tu problem, to ću lako, kao brbljuša nikad nisam imala problema sa gostima, ješni nisu, hoće samo hamburgere, i paštete, i to nije problem.
Lako bih ja zabavila obične ljude. U najgorem slucaju, da mi ništa drugo ne padne na pamte, podelila bih društvo, ženskicama dovela nekog zgodnog stiptizera, a muškićima pustila neku utakmicu na TV-u...
Ali blogeri su to bre... njih jedna jedina stvar na svetu interesuje KOMPJUTER!!!
I šta sad???? Ja imam jedan jedini, sve po jedno, jedan miš, jedan ekran, jedan, nemam pojma šta, oni govore sve u nekim šiframa, ništa ih ne razumem.... i bloger kako koji udje, prvo kimne glavom, reda radi, pa se zaleti na blogoya.... Bar da nose one tašne, kuferčiće, lap-topčiće, jok... svi se za kompić hvataju.... mora da sam mnogo dosadna... za to blogersko društvo.... sa mojim primedbama u stilu: lebdi tu negde... kad ga turiš tamo... obriše se... i ne vidi se... ne može kod mene... i tako to...
I sad imate li neku ideju kako na jednu stolicu, jedan komp, sednu svi u isti čas??? Jedina mi nada Poglavica, da predje na neki drugi server, pa da tog dana isključi blogojce... ali onda će da budu nervozni i da ujedaju... ne valja ni to. Problem kad vam kažem, problemčina... a rešenje se ne nazire....
A možda i ima, ali ja ne znam....
Najavili mi se dragi gosti, neki sigurno naivci, koji me uopšte ne poznaju…. misle da će kod mene nešto gricnuti. Ja domaćica…. plač Majke Božje….
E, ali moram nešto da spremim... i sad ja napravila spisak šta ću da spremim... moram nešto da kupim. Našla sam i jednu žrtvu da mi pomogne da donesem. Žrtva pogledala spisak, onako strogo, izjavila da ništa ne paše jedno sa drugim. Kad sam ja energično izjavila da sam sigurna da se u pitu sa višnjama stavljaju višnje... i još nešto, pa zašto to nešto ne bi bili čvarci, žrtva je prevrnula oči, uhvatila kvaku od vrata, i pobegla glavom bez obzira.
Iz daleka je samo vikao da će da donese, za svaki slučaj parče leba i vodu iz flašice... kao ja opasna... ih.... samo da zna kako sam ja opasna... ali, bre, žensko sam...mora da sam opasna sa ovolikom konkurencijom dobrih kuvarica, da ne pominjem tek makrobiotičarke, pojma nemam šta je to, možda baš pita od višanja...
I tako, obožavam ja pitu sa višnjama, to je nekom odgovor... ja nikad ništa loše nisam imala u životu... samo godinama dobijam sve bolje i bolje... uh... boli glava što je neki put dobro....
Mislim ta pita od višanja.
Volim je onako sočnu, pa kad se dohvatim parčeta, a ono sve curi sok niz ruke... mmmmmm... a slatko, pa kisi... uh...
Pa odozgo malo šećera, pa kad dunem celo lice se zasladi, a ja onda obližem usne.... uf... što mi se jede pita sa višnjama. Samo kad bi mi neko rekao šta ide u nju.... čvarci očito ne idu, čim je onaj pobegao... a može li tu da se stavi malo sira??? Mora jos nešto da ide, inače bi bio kompot!!
Caolina.
Idem da turam lonče, pa da obidjem parohiju, a višnja-pita???Smisliću nešto!!!
Neću valjda da otrujem najbolje blogere, poglavica bi me skalpirao
Šta li mu to znači: budi dobra?????
Kad sam bila mala, mama mi kaže
-Budi dobra, nemoj da se penješ na jabuku, pocepaćeš haljinicu...
To mi je bilo jasno. Malo kasnije isti trenutak dve naredbe, od nastavnice i drugara:
-Budi dobra, sedi i nauči tu dosadnu pesmicu napamet...
-Budi dobra i izadji večeras, skuplja se društvo kod Pere, Mike Laze....
Jasno mi je i to. Nabubetala sam tu pesmicu, koju sam do ujutro zaboravila, i izašla.....
Onda sam upoznala jednog momka.... dahtao je kao mašina, kolutao očima, rukama mlatarao kao ventilator naravno:
-Budi dobra...
To već nisam znala šta pod tim podrazumeva???? Da li se očekuje od mene da i ja mlataram, prevrćem oči .... i tako to????
Prodje vreme, i sad kad mi kažu :
-Budi dobra, obično misle nešto potpuno suprotno. Niko više, pod tim, ne podrazumeva penjanje na drvo, učenje pesmice, pa čak ni blogovanje…. Šta li mu to sad znači? Ih kad bi mi samo neko rekao! Da li se podrazumeva da sam dobra ako sad sednem u kola i odem tu, blizu, da vidim da li je Knez Mihajlova tamo gde je bila ranije, ili da li je Sava svratila do Ušća na kaficu sa Dunavom, pre nego krenu da budu dobri... tamo negde daleko....
Ili možda samo da skocnem da vidim kako mi leži volan u ruci????
Pošto neki tamo, kažu, vožnja se zaboravlja... e, ništa ti više ne prestajem da radim... ijuuu da zaboravim da plivam... ili da letim(šta se bečiš, naravno da letim... na krilima mašte)... ili da zaboravim... he he he ...ono...bezobrazno....
Ijaaaooooo može li se to uopšte zaboraviti????
Da probam da vidim, da nisam nešto zaboravila...????
Ali hladna voda za plivanje... a mašta mi nešto se uspavala.....
Nema čoveka koji sad ne nosi mobilni. To mu dodje kao neki žig, pa ne može da mrdne, a da ga neko ne iskontroliše gde je, s kim je šta radi, kao da mu je u glavu ugradjen neki čip….
Imaju svi, a kako ja spadam u te sve… jel` imam ga i ja. Ali kako sam ja mimo celog sveta, ja sa sobom nosim mobilni koji je kao omanja cigla, više mu dodje kao neko oružje…. jer ako ja opaučim nekog sa mobilnim…. mislim bukvalno, ne rečima...
Onda ostali imaju neke kamere, ne može čovek na miru ni da priča, samo upere ono čudo u tebe, uslikaju te, ili snime šta pričaš.... ne možeš ni da promeniš mišljenje... samo turnu pod nos dokaz. Nemam ja to, moja ciglica više za poruke i razgovore...
I jedne večeri, predloži mi neko da mi pokaže okolinu grada.
Ja kao ne znam, ne pričam da sam tu odrasla, da ne pokvarim romantiku....
I stade on sa svojim jeep-om na neku padinu, izadjosmo, on kao ovlaš stavi ruku na moje rame... i poče da mi pokazuje zvezde... Mlečni put... Saturn... leeepooo... a zvezda milion... a nije ni on bio neki za bacanje.... i .... cenzurisano.....
Krenem ja kući... i da pošaljem porukicu... nema moje ciglice... nema i tačka... ijaaaooo... a u njoj svašta... koje li ja gluposti-uspomene čuvam....
Da ne duljim, vratimo se mi pod ono zvezdano nebo, ali sad sa mnogo konkretnijim željama... i i i i ... pa nadjosmo ciglu.... a da sam imala onaj prcoljak, što šapuće.... ovaj moj kad se razdere, čuje se do kraja grada..... I sad samo neka mi neko kaže da kupim neku mobilnu izmotaciju....
Sad ću da isključim telefone, mobilni, da navučem zavese, zamandalim vrata i da se pokrijem preko glave.
Šta li je sve navalilo danas na mene??
Elem, sedim ja pošteno u kući, i zvrrrr... da ne davim, treba da odnesem nešto tu pred kuću, jednoj drugarici. Izadjem ja napolje, na onu bus stanicu od jutros... više neću da idem na nju, ima da idem jednu stanicu peške.
Dam joj ja, to što je tražila, ona ode i sad ja da predjem ulicu.
Gledam onako trapava, nema ništa, prelaz za pešake... i... krenem...
Gleda neki automobil iz bočne ulice, nema ništa.... i... krene i on...
Kako smo oboje znali onaj zakon fizike da dva tela ne mogu da budu u isto vreme na istom mestu.... zastade on, zastadoh i ja....
(Kad nešto razmislim, ta dva tela... pa mogu da budu u isto vreme na istom mestu... i to uopšte nije nešto loše... pa ta fizika nema veze sa životom....)
E, šipak, nije tako bilo.... mislim to zastajanje.... vrrrr.... i sedoh ja njemu na haubu... neka glupa kola... skoro sam spala sa njih.... mala neka haubica... a u njima neki namćor... poče još da se dere na mene... a ja da plačem... sad mi smešno, ali malo pre i nije bilo... još sam ljuta na sebe... a onaj namćor tražio još telefon da mu dam, kao ako bude problema.... mogla sam da ga tresnem po glavi...
To ti je parče papira za koje crkneš dok dobiješ. Umesto da šetaš pored reke, šetaš po sobi gruvajući kako je tamo neko pre milon godina osvojio neku zemlju, ili kako se zove glavni grad neke države u Africi, sad više nema ni tog grada, ni te države.
Umesto da pišeš ljubavna pisma, ti crtaš neke formule dok ne počneš da ih sanjaš.
Ciklopetanoperhidrofenantrenski prsten.... e, što mi je to u životu trebalo... ne znam šta bi bilo da nisam to znala. Verovatno katastrofa.
Tako lepo, kreneš, naoružan diplomama i sličnim glupostima u ralje života, a dočeka te neki tip koji samo gleda da li ti je suknja dovoljno kratka, ili da li se bluza pripila tako da ti vidi i creva.
Kad sam dobila tu važnu papirčinu, a mozak mi je pomerala dok je nisam držala u ruci, smotala sam je u trubicu stavila u neku futrolu i zavljačila o ormar. Znaš, onaj beli, tamo gore, na vrhu, gde držim stvari koje mi je žao da bacim, a ničemu ne služe.
I sad pre neki dan, neko se setio da hoće da vidi moju diplomu, čuj da vidi, hoće da je fotokopiram. Mislim se ja kako da je uguram u aparatć što se prave kopije, štampač... i krenem na beli ormar, tamo gore sa leve strane.
Izvadim ja trubicu... šlog da me strefi. Unutra neka slika, nije mi se dopala, nikad je nism uramila... Diplome nema! Nema koga ni da pitam, ko ju je sklonio i gde? Okrete mi se ceo soliter.
Moja noćna mora je san u kome sanjam da sam završila školu, ali mi niko nije rekao da treba da se polažu ispiti i ja nisam ni izlazila. I sad treba sve odjednom da polažem. Budim se u znoju... i ne smem da zaspim da ne bih ponovo to sanjala.
Ijaaaooo. Da nije to tačno? Možda ja stvarno nisam izlazila na te sve ispite... i bi mi nešto žao mene... siroče... gde izgubih toliko vreme...
E, i nije komedija, nema zadnja rečenica, a ono ja u zavrsila pet fakulteta, pa sad preokret. Ma, jok, ništa od toga.
Vidim ja svog Boška Boškovića....
Izbacim ja sve nervozno iz ormara na pod... nema je... tražim je svuda, samo u wc šolju što nisam zavirila... nema je... nikad nema ono što tražiš... sto cirkusa ću da nadjem nje nema... nema i tačka.
O `leb joj se ogadio, gde je?
Nema je... u ovoj kući, nije. Definitivno. Opet ja. Nije to novčanik pa da ga šetam po busu, pa će sad neko da ga uzme, i šta će mu, ne može sa njom ni nešto da obriše, tvrda...
Gde li je?... Još uvek tražim....
Kraj... nema više....ubiću se... gde je???
Što ne sedi tamo gde sam je stavila?
