E, zakucala...

Lupa vrata da izvali...

 Nešto mi se čini da je ušla i dobro se raskomotila,

  mi se kao pravimo da je ne vidimo...

ni kafu joj ne skuvasmo..

ili jesmo,

pa ne primetismo...

Nije me baš bilo previše briga za inflaciju,ni za krizu u svetu, ni za novac koji gubi vrednost. U stvari, oni koji nemaju novac na čistom su dobitku, nema šta da izgube! Ta mudra misao nije moja nego iz novina!

Nekad sam znala matematiku, izgleda da se nešto pokvarilo, pa sad više ne znam! Sretstva informisanja kažu da je inflacija ispod 10%. Spavam 20% manje, radim 30% više, i osim što sam hronično neispavana u novčaniku mi je večita promaja. Mora da grešim negde u računu.

Došla mi uplakana poznanica.

U preduzeću gde radi otpuštaju 40 radnika od 100. Boji se, izdržava decu. Priča mi. Svi se gledaju i mere. Po kom kriterijumu otpuštati ljude? Može li se da ne bude ni po babu, ni po stričevima?

1. Stari? Izbaciti stare! Dosta su se naradili, neka odmaraju, nije važno što nemaju staža za penziju. Što na to nisu mislili ranije.

2. Invalidi  i bolesni? Najbolje je rešiti ih se. Stalno im nešto treba, idu po doktorima, piju lekove, zakazuju preglede. Što ne idu kod privatnika i sve reše odmah? Kažu, nemaju novaca.

3. Samohrane majke? One su ogroman teret. Ako ne fali nešto njima, onda su tu deca. Ili je bolesno, ili ne uči, ili je problem. Osim toga večito su namrštene i ogorčene na sve i svakoga.

4. Mladi? Ti nisu ni zašta. Cele noći su po kafićima, a ujutro zevaju. Dobri su radnici, ali nikad dočekati da se probude i počnu da rade.

5. Tridesete, još mladi? Mogli bi da budu dobri, kao na vrhuncu su, ali njih treba prvo otpustiti. Ako su ženske, samo misle kako bi nekoga upecale da se udaju, ako su muški koriste zadnje dane slobode.

Kad nešto sve pogledam. Šta je ostalo?

Najbolje sve otpustiti, pa poslodavci neka uvezu radnu snagu.

 To im se najviše isplati.

I naši najbolje rade kad su u inostranstvu!

Provela sam vikend u Zagrebu!

Nemam slike, nešto sam zabrljala na kompu, dobro ako i post ubacim.Žrtva će da poravi, ali ne znam kada:)

 Zagreb? Beograd?

Slični, različiti, isti?

Ko bi to znao?

Ja sam ih videla za vikend ovako:

1.Zagreb, bijeli grad. Beograd, beo grad.

Moglo bi se diskutovati o njihovoj belini… na mnogim razinama…

2.Žene u Zagrebu su elegantije. U Beogradu, više sportski tipovi

Hm… dopale bi vam se i jedne i druge, znam ja svoje ljude,blogere,  ne manišu ništa žensko

3.U Zagrebu, mladi muškarci su detinjasti, stariji, kao dobo vino. U Beogradu, mladi šarmeri, stariji puni briga

Ja sam se opredelila, nije mi bilo teško…mladi beogradjanin sa šarmom zagrepčanina, samo još konkurs da raspišem za takvog.

4.U Zagrebu na i Pfone čekaju u redovima, u Beogradu, ja sam jeva za to čudo čula, verovatno su drugi bolje obavešteni od mene, nisam ja baš neka iz te branše.Gotovo sam sigurna za jednog blogera da zna o čemu se radi, taj zna i gde djavo spava.

Hmmm, možda drugi to i  imaju, ja verovatno neću u skorije vreme, ipak... sa kompom ne možeš u krevet, sa iPhonom, i možeš

5.U Zagrebu su mi kuhali, u Beogradu su me skuvali

Ko mi je kriv kad mi glava služi samo za šešir.

6.U Zagrebu, na Jelačićevom trgu sam bila zapažena (priznajem, imala sam svetle čizmice sa visokim petama, drap uske pantalone, kožnu pozajmljenu jaknu i pariski bere, usta nasmešena od uva do uva, a u očima sjaj zvezda), U Beogradu, na Terazijama utopim se u masu, niko i ne primećuje da postojim.

Ne znam šta mi se više dopada

7.U Zagrebu se svi oslovljavaju  sa gospodin, gospodja, u Beogradu, imanom ili nešto kao burazeru

U Beogradu se osećam zbog toga malo prisnije

8.U Zagrebu bih želela gledati Malu Florami, u Beogradu, Koštanu

Verovatno neću videti ni jednu ni drugu, nažalost.

Sve u svemu, dopada mi se u oba grada, kad bih se mogla podeliti... ... ipak, htela ili ne pripadam samo jednom… Ne možete pretpostaviti kojem?

Sad će da šizne onaj koji broji moje postove, savetujem ga je da broji svoje dlake na glavi. Ja sam tu!

Onaj, što misli da se AnaM bilo čega stidi u svom životu, nikad je nije upoznao. Bolje neka vidi čega se on boji i stidi. AnaM svakom može da pogleda u oči.

Onaj što svaka tri meseca nudi neku novu opciju, bolje da ne čita dalje.

Dragi, blogeri, koji zalutate ovde, pitali ste, na razne načine, evo odgovora.

1.DA, posetila sam Poglavicu, bio je u trenerki, nije pušio lulu mira, ni slao dimne signale, ne živi u šatoru, i ne jaše divlje mustange... ... Pih...

2.DA, stekla sam neke prijatelje u ovom papirnato-virtualnom svetu. Neki su postali pravi prijatelji i u reali, ali me je zato jedan, kome sam najviše verovala zafrknuo, onako do korica i još malo više.

3.DA, zaljubila sam se u papirnatog čoveka. Uf... i to baš žestoko. Šta da se radi, i sami znate kako je to u virtualnom svetu sve idealno, nije to reala, pa da ti smrdi na beli luk i znoj.

4.DA, imala sam i drugara na blogu. On nije mogao da predje preko svojih barijera, čovek atletičar, ide samo na kratke pruge, nikad me nije upoznao, niti  mi postao prijatelj.

5.NE, ne delim brojeve mobilnog, zbog njih, mnogo mi je sexi glas, pa se bojim da ih ne strefi srčka. One koje zavolim opteretim odmah fiksnmi brojem.

6.NE, ne izlazim više na kafu sa papirnatim ljudima. Uvek se razočaram. Dopisivala sam se sa nekim čikicom, profesor fakulteta, mnogo pametan čovek. Zamišljala sam ga kao dedicu sa štapom, pojavio se rmpalija koji me je udavio pričama o periodnom sistemu, ekonomskoj krizi u svetu i pobuni buva na Himelajima. Drugi put se pojavio neki sto godina mladji od mene. Pitala sam ga da li traži mamu, kad mi je rekao šta traži, skočio mi je pritisak. Dok smo šetali, držala sam tašnu izmedju nas, ali nije vredelo... možda ga ipak cimnem... hemija je hemija...

7.NE, nisam udata ni u ozbiljnoj vezi, niti ću ikad više biti. Izgubila sam u kratkom periodu, roditelje, brata, nekog koga sam volela, i još nekoga... Nekad više neću izgubiti nekog koga volim, lako... neću zavoleti...

8.NE, ne čitam sve postove, pojma nema šta se dešava, i nije me mnogo ni briga.

9.DA, savašta dobijem na pp

10.DA, pesme uvek pišem misleći na nekoga, i ne samo misleći...

11.DA ubedili su me da blogoye nije jedini, otišla sam na još jedan sajt, kao AnaM. Dopada mi se tamo. Kako sam verna po prirodi, kao svaka žena prvu ljubav, blogoya pamtim, kao i sve što prvi put uradim.

12.NE, nisam u cvetu mladosti, ne tražim sex na blogu. U reali je interesantnije.

Kome se dopadam OK, kome ne, šta uopšte tu traži? Niti sam obavezna školska lektira, niti imam Pulzera.

Volim blogoya, žao mi je što su neki otišli, neke sam čitala redovno, neke nisam ni primetila

Ja jesam papirnata AnaM, ali postoji i živa M koja život gleda kroz ružičaste naočale i voli ga. Možda sam mogla i bolje da prodjem u životu, ali mogla sam i gore, zamislite da nikad nisam došla na blogoya!

Kad se čačka mečka, svašta se iščačka, a moj nedimak je zeče-meče!

Ako nekom nešto nije jasno, neka pita, odgovoriću ako mogu.

Ovde smo zbog postova, pa ja krećem, Boško Bošković neka vas spasi!

Ah, DA, Niste valjda sve ovo poverovali! Morala sam nešto da napišem. To je kao ono: na drvetu je , crveno i peva..... Riba...

I ako ikad dobijete priliku da me oslovite, zovite me AnaM,

M ije rezervisano za one koji me vole...

Muškarci ne mogu da žive bez mene, a večito nešto zakeraju. Ponekad me preskoče, ne svrate, ili odu kod neke druge.

E tu sam ih čekala, nijedna nije kao ja, tako ljubazna, dobra, a i čista, sigurna,  uvek spremna da im da, svih 24h . Dobro, priznajem, osmotrim ih da ne pobegnu i ne plate, tad ih juri policija.

Ja sam kao svaka žena, čas tražim više novaca, čas manje, ali to ne varira više od 5-6 dinara,

A oni se raduju, kao kao deca kad im kupiš sladoled, ako dajem jeftinije i za dve pare.

 Besne, kao da im je život u pitanju, kad tražim 5 dinara više.

 Deset?

Odmah piju lekove za smirenje, satima objašnjavaju kako je to bezobrazluk. Ja ih ne šišam, i već meračim kako ću ih za mesec dana opet zafrknuti. Posle šta god plate više, krive sebe što su svraćali kod mene. Kao da sam ih ja zvala. Nezahvalnici!

Neki put mi je svega dosta. Dolaze kod mene kao u neko svratište, posluže se i odu. Ako su gladni, žedni traže sa puno prava da imam baš ono što vole, a ni dva muškarca ne možeš zadovoljiti na isti način.

 Posle bi da zapale cigaretu.

E, nećeš, vala! Idi kući, svojoj ženi,  pa puši!

 Meni nećeš da zasmrdjavaš okolinu. Neki bi svejedno zapalili, briga ih za moju okolinu. Ja onda ucenjujem, pretim da ću se zapaliti, da ću njih zapaliti, da će sve odletiti u vazduh. Kukavice, naravno da ugase!

Svrate ponekad i žene, one uglavnom plaćaju ono što su njihovi smotanci potrošili. Besne što pare moraju da daju meni, umesto da ih potroše na krpice, one tek zakeraju, te ne mirišem im lepo, te mirišem prejako, te prljavo, te nemaju šta da kupe za uspomenu. Uspomenu? Ma nosi se, završi posao zbog koga si došla i teraj dalje.

Gledam one mladiće u srebrnastim kolima kako mašu ključevima, a tata im kupio kola, oni ni za upaljač nisu zaradili.

Muškarcima je najvažniji u životu, njihov ljubimac, auto. Zato i svraćaju kod mene često, jer ja sam samo jedna fina, uslužna, doterana  XXX  benzinska pumpa .Samo XXX,  neću da napišem kako se zovem, plati reklamu, pa... ...

Post napisan zahvaljujući V, on zna zašto

Što nisam ja neka slavna ličnost, pa da odem kod Poglavice, a on da me turi u radio... ...ih, kud bi mi kraj bio. Nisam ja te sreće, a možda i ne sme da me turi u taj radio, posle bi svi tražili da stalno gostujem, i ostale zvezde bi se uvredile:)

Priča se po kuloarima,  neki Čačkalica bio tamo pre neko veče, prosipao pamet, čuj ovo gostovao kod poglavice na Topu, pa naravno da može, kad je sve sa krevetom 30 kila, Pogla ga zalepio na zid kao poster, jedva ga odlepio da krene kući, Čačkalica, ne top, top je ostao, kažu.

Čačkalici se osladilo pa kad je počeo da peva i svira komšiske mačke su pobegle na krov, a možda i nisu, možda su kao i ostale mačke bile samo privučene njegovim šarmom

Nisam slušala pa ne znam koji je to Kurbla, koliko mi je poznato to je motka koja se zabode u motor, ili tu negde, i onda se vrti da se motor zapali. Nisam sigurna da sam tako nešto videla na blogoyu, možda jesam, ali nisam primetila.

Sad, kao neki kažu, malo im jednom, traže reprizu, propustili nešto dok su pisali postove. Malo jednom, pa koliko bi puta hteli? Lično sam protiv, reprize ne mogu da idu u udarno vreme, ako pristaje da bude u neko ne doba, može.

 Sad hoću ja da budem Zvezda, premijera, a ne neke reprize.

Zamišljam kako bih to ja.

Kao sednem u neko sopče, mrak, stave mi one šerpe na uši, i čujem muziku, i sad Pogla pita, intervjuiše me, onim svojim šarmiš, zavodljivim glasom, pogledom kroz trepavice kroz dim cigarete

Jaaaoooo... ...što bi to bilo šifonjerično... ...

Milozvučnim glasom procvrkutala bih pozdrave, tek da Danilović vidi da ne mucam,da mi je glas sezualan i da to nije razlog... mada mi nešto dodje žao, kad kaže da sam jedina kojoj nije uzeo broj, pa nisam ni ja njemu uzela meru, pa šta..

Na Poglino pitanje da li mi se neko svidja na blogoyu, strašno bih se zbunila, pocrvenila, počela da uvrčem pramen kose, i pozdravila bih nekoga sa bloga, priznavajući da sam smrtno zaljubljena, ali nikako da umrem od ljubavi, više mu dodje da mi se zbog njega živi, samo da bih mogla da ga komentarišem.

Pozdravila bih simpatičnog blogera koji piše onako simpatične poučne postove sa muzikom,i i gde svako jutro svratim da vidim kakvo je vreme, ne na blogu, u realu, a poslala bih mu virtuelno-papirnato, nes, 10 kg, da se slatko napije i počasti društvo.

Mom đavolku, bih poslala papirnati vreli Kiss...mmmmm Cmooook, makar prsnuo i zapalio se  mikrofon

Onom što mi piše potpuno isto kao svim blogerkama, pa i meni kad sam imala još jedan nik, poručujem da znam da me voli,obožava, zašto bih ja bila izuzetak? Voli on sve ženskice, i svaka mu je jedina.

Onom što piše da ne zna latinucu, poručila bih ćirilicom, ali nezgodno, ima i dece, koja slušaju, on zna da ga volim, i da mi nedostaje na blogu, neka se vrati, pa makar doveo i celi harem, neću biti više ljubomorna.

Ih Poglo, kad bi se ja raspričala, pa ti kad bi zatamburao i zapevao kako znaš

Pozdravila bi i one što mi jedno pišu kao komentar, a drugo u pp, hmmm... ....a da objavim Sabrana pp AneM? Što bi bilo zanimljivo!

Pozdravila bih posebno mog novog kuma Radeta Vojića SRK, i poručila mu da se radujem knjizi koju je objavio.

Posebno bih pozdravila sjajnu Zvezdu, s neba, koja me čuva u tamnim noćima, iako nije bloger, ljubim ga u crnu rolku.  Večeras mi je nedostajao.

Onog što je iz reala došao da bude bloger, zbog mene, pa se šokirao kako sam se tu lepo razbaškarila, ne bih pozdravljala više. Ima nezgodan običaj, iako nije fudbaler, voli da me šutne, a on de se pretvori u žabu. Verovatno sad krekeće u nekoj drugoj bari. Poručujem mu da blogeri jesu šmekeri, ali ne dolaze svi zbog tucanja kamenja, i kresanja upaljača, neki dolaze i iz drugih razolga, hm... ... mora da je tako... hmmm, ma jeste, sigurno... ...bar dvoje, ma... jedan, da jedan sigurno gleda blogerkima u dušu... ako duša nije smeštena u dekolte, pa šta da radi čovek?:):)

Iju, skoro da zaboravim, naravno da bih pozdravila i neke, blogerke, neke su mi posebno drage, volim da ih čitam, uživam u njihovim slikama, stihovima, smejem se postovima, razmenjujem SMS-ove, jednostavno ih poštujem.

Posebno pozdravljam jednu blogerku, ona zna koja je, i zna da mi je draga, i volim kad mi se javi, pa makar i komentarom.

Pozdravila  bih šapatom još nekoiko blogera, ali sam čula da su im ženskice u realu, a i poneka na blogoyu, još ljubomornije od mene, ako je to uopšte moguće, pa bih mogla da nastradam, ali oni znaju da su mi u srcu, i da ludujem za njihovim postovima, i da čitam i kad ništa ne razumem, samo da se ne uvrede, onda lupim komentar i svi se smeju, promašila temu.

Cmokić onoj pobegulji bih poslala kad Pogla okrene glavu da uzme upaljač, i pesniku u  mom znaku horoskopa, zmaju,poručila bih da mi nedostaju, ali, šta da se radi, ja njima očito ne nedostajem, inače bi ponekad bar navrnuli.

Dobro, dobro, da me ne iseče u totalu Poglavica, pozdraviću skoro sve blogerke, e, neću sve, pa makar crkla, makar me bannovao, mislim šutnuo sa bloga,  većinu, eto, dosta i previše od mene.

 Šta da se radi reče mi jedan bloger da ima osam muškaraca na jednu ženu, ili tako nekako, i sad kad ta osmorica navale... ... da pišu naravno... ...

  Posebno bih pozdravila podmladak, podmladak koji je to stvarno, a ne ko bi hteo da bude podmladak, a on ustvari potstarak.

Ako me ne isključi Poglavica sa bloga zbog mojih visokumnih namera, možda i bude jednog dana neki intervju, ko zna kakav talent čuči u meni, a da duboko čuči, činjenica je, što li malo ne gvirne, ma makar to bio i talenat u jazz sviranju, ja ću da držim uši zatvorene, za svaki slučaj dok taj talent provaljuje.

Ajde blogeri uživajte.

Jučer sam prvi put u životu rekla da sam blogerka, nekome kome nisam znala kako da se pretstavim kad smo se upoznavali, pa rekoh tvoja blogerka.  Uvek sam tvrdila da ja nisam bloger, da sam samo trenutno tu, da  to nije za mene... i rekoh, i tog trenutka se osetih da sam bloger, teško meni...

 Šta li mu znači to bloger?

Dok je subota zadužena za bezobrazluke, bar kod bračnih i vanbračnih parova,  nedelja je odredjena za odmor. Duga noć, najduža u godini, protežem se u krevetu i tonem u divan san, kao ja na oblaku putujem do zvezda. Kad se vratim sa tog puta, to jest probudim, ima da perem zavese i da se bavim onim „ljupkim“ domaćinskim poslovima, kao peglanje... ...

Hoćeš djavola

 Zvrrrr, Tip se dera kao da ga kolju

-Dokle ti misliš da spavaš, `ajde da skitamo, imam, plan.

-Aha... i tonem u san

-Diži se

Kako sam ja poznata kao osoba koja “ne voli “ da skita, skočim iz kreveta, pustim sve moguće muzike po kući, čvrknem  komp, i taman pod tuš, Tip, ponovo dreči:

-Sklanjaj se sa blogoya, krećemo za pet minuta.

Htela sam da pitam gde se ide, šta da obučem? Možda idemo na Floridu, ili na Kopaonik, ili u neku posetu pa da se uljudim

Pip...pip... ode Tip, teraj AnaM, kako znaš.

Na Floridu nismo otišli, verovatno treba viza, ni na Kopaonik, hladno, promiče sneg, ali brzinom od

Stigosmo i jedan lepi grad

Ja srećna sad ću da ga razgledam, udarismo nekoliko sličica, jer se oboje ne rastavljamo od fotoaparata ni kad idemo u WC. Sad ćemo nešto da gricnemo, ne Nišlijke i Nišlije, mislim ja, idemo na Ćele Kulu, Tvrdjavu, koju nikad nisam videla, a potajno se nadam i Niškoj Banji, i to zbog one pesme Niška banja, topla voda, jer Tip obožava ženskice.

-Pitaj za pravac, pade naredjenje, Naravno parkirao je  na mestu gde je zabranjeno i zaustavljanje, Policaj, ljubazan neki čovek, stavi blokče u džep, kad me vidi onako spetljanu i pokaza na tablu.

-Kakva čelava kula, odakle ti ideja da idemo tamo?

Tip očito ne ljubi istoriju

-Idemo kod mog prijatelja u Pojate

-Gde? Ima li dece, ženu, da ponesemo čokoladu, piće?

-Ne raspravljaj se sa muškarcem

Izbaci me ispred taxiste, koji poče da zove centrau, centrala krči, i jedva nam objasniše da je to desno, pa levo, pa desno, pa tamo negde.

Pet postova da napišem, ali stigosmo. Sad treba naći prijatelja, nigde žive duše. Neka deca ljubazno objasniše u stilu pratite nas, bili su na biciklu.

Srećom videsmo jednog simpatičnog, ljubaznog čoveka, i ja počeh da deklemujem podatke LJ B, i gde radi. Pogleda me čovek nepoverljivo

-Šta će vam on? Tu je njegova žena, hoćete da je pozovem?

Ja sva u tremi, pristanem. Ko zna kakva je to karakondžula pa kad počne da se dere na mene, videću ja svog Boška Boškovića.

Izadje žena, gleda me i ona ispitivački, ali u očima joj neki sjaj, toplota, lepa žena. Volim kad je žena lepa, drugačije gleda na svet, a ova baš lepa, simpatična, posle se ispostavilo i gostoljubiva, trpela nas je preko svake mere.

Sede ona u kola, i kretosmo kod prijatelja LJB, tu me tek uhvati trema. LJB, spavao, doduše bilo je rano, oko 16h. Ispostavilo se da me taj prijatelj zna, čudo pravo, još sa vrata mi znao ime, a ja došla kao inkognito.

Naravno bilo je i dvoje dece koja nisu dobila čokoladu, ali su zato me zabavljala, pričala samnom, i bilo mi je izuzetno prijatno. Znala sam da su simpatični, ali kad malo poodrastu, blogerski podmlatku , čuvaj se!

Bila sam nekoliko sati u ovoj porodici, pričali smo o svemu i svačemu, i šta je trebalo, i šta možda nije trebalo. Smejali smo se, ja sam naravno testirala prisutne, došao je i jedan simpatičan zgodan mladić. Pričali smo o horoskopima, nekima nikovima koje svi poznajemo, o dogadjajima u kojima smo svi učestvovali. Tip se naravno pravio važan, može mu se kad je zaveo pola blogoyevih blogerki, a i onu drugu polovinu, dobro je načeo.

 Davno nisam osetila toliko topline u nečijoj kući. Dovoljno je samo da ih pogledate, pa da vidite poverenje, slogu, podelu poslova, da vidite da funkcionišu kao jedno biće. Srećna sam što sam upoznala takvu porodicu. Verujte mi u njihovoj kući stanuje ljubav

Slike neću objavljivati, ko ih voli verovaće mi, a ako ima nekog ko ih ne poštuje, taj nema šta da traži na mom blogu

Nije kod mene, kod moje drugarice je bilo.

Udje čovek u radnju

-Dobar dan, jbt ja.

Ona se šokira, doputovala je iz jedne evropske zemlje gde te reči nisu u potrebi u poslovnim odnosima. Sva doterana, našminkana, fensi obučena, samo trepće

-Bite? Molim?

-Jbt ja, imaš li čaj?

Ona prevrte oči

-Kakav čaj, za koga?

-Jel` ti to zaj.....š, za mene, jbt ja.

Ona zinu da nešto kaže, ali zatvori usta i samo gurnu pred njega nekoliko kutija.

-Uf, jbt ja, to ti je sve?

Ona već htede da mu nešto odbrusi, ali fina ženska, strankinja, nenavikla. Pogleda ga malo bolje, a on neki rmpalija, Balkanac, zategnuta majica preko mišića ruku i grudi, a ručerde kao da je drvoseča. Spusti pogled na njegove farmerke. Brže  izvadi još desetak kutija.

-Izvolite

-Jbt ja, ovaj ću.

Ona sva spetljana spakova mu, naplati, on to strpa u neki ruksak i krenu ka izlazu.

Ona gleda kako odlazi , bi joj nešto toplo oko srca, a i malo niže, pa ne misleći ništa, viknu za njim

-A ono što ste u svakoj rečenici obećavali?

Molim mačku koja je ostavila svoje potomke na zadnjem sedištu mojih kola, da dodje po iste. Otvoren prozor sam zatvorila, a oni jadni cvile, gladni su, ne umeju na cuclu i flašicu da jedu.

Komšija na čijoj je haubi donela  na svet svoje potomstvo, očito nije ljubitelj mačaka, drečao je jutros kao da mu deru kožu na živo, dok je prao kola.

Kaže prebiće noge i meni i mački ako se to desi još jednom.

Ne znam kakva je moja uloga u svemu tome?

Šta li zamišlja da je februar, ili da sam ja mačor, pojma nemam.

Ništa mi ti rokovi nisu jasni.

Kupila ja jutros jogurt, na njemu piše da traje do31.10.Mala bočica, ja je smandrljala dok si rekao piksla, ni do sutra mi ne potraja, a  nedelju dana, ni slučajno.

Jučer dobila ogromnu čokoladu sa lešnjacima ( mljac, mljac) piše na njoj da će trajati do augusta 2009. Idi begaj, da se još rastopi na vrućini, nije ostao ni papirić, sve sam smandrljala, ma i papirića nema, bacila ga jutros sa smećem.

Nešto mislim, kad bi na ljudima pisao datum dokle će da prave gluposti, pa datum dokle će da vole, mrze, pate, sećaju se, ljute, raduju... ...onaj dokle će da traju i ne mora baš da stoji.