Kažu da su oči ogledala duše.
Uvek sam mislila da ta ogledala moraju da budu plavo-zelene boje. Moraju da ogledaju ono što je najlepše na svetu, more, nebo, šumu.
Kad se beba rodi pogleda svet.
Kad umiru, kaže se zatvorio je oči.
Ispade da je ceo život otvaranje, pa zatvaranje očiju, a možda i jeste, šta sam puta morala da zatvorim oči pred nekim dogadjajem...a bolje bi mi bilo da nisam...
Uopšte te oči su neki mnogo nezgodan organ.
Vide i ono što ne bi trebale.
Pre neko veče komšinica videla komšiju u klinč pozi sa nekom ženskom, sad da je koristila samo oči, i prošlo bi, ali ona aktivirala i usta, pa sad bruji ceo komšiluk.
Što sam mrzela u gimnaziji kad se zanesem u prepisivanje domaćeg zadatka, a drekne iznad glave profesorka: AnaM opet pišeš drugome domaći, imam ja oči, samo te gledam. E, šipak su videli kad sam drugaru napisala maturski rad i položio na opšte čudjenje sa peticom.
Sećam se, zatalabasala se je u jednog tipa. Mislila sam da se zemlja okreće samo zbog njega, jok, nije, i kad sam se ohladila zemlja se i dalje okretala. Pitate se kakve to veze ima sa očima. E, ima i to žestoke...
Tip se nameračio da me poljubi, a i ja nisam bila protivna, i sad ide ono kao na filmu, primiče se, primiče se, nikad, bre, da se primakne. Ja se sva uzvrpoljila, nešto damara u meni, noge se oduzele, gledam ga pravo u oči i tu je, samo što nam se usne nisu dotakle... i tu ti on zatvori oči. Gledam ja, ne mogu da verujem, šta li on zamišlja, misli li da ljubi Andjelinu Đoli, e nećeš ga ... ja ti njega šutnuh, i uvredjena odoh. Verovatno proradila moja ljubomora...
Neki bloger pisao o očima, kako on to napisa ja se malo okretoh oko sebe, i zamislite, ima i crnih očijiju... baš , baš crnih, i nisu loše, ma koje loše, vide i šta niko ne vidi...
Sad nije mi jasno, gde su te crne oči bile sve vreme, kad ih ja nisam do sada vidjala, ili su se možda to neke plave prefarbale, meni za inat, bilo kako bilo, postoje oči crne kao noć...
i poenta sad
šipak...
možete samo da zamislite moje oči, pa još po neke
jer
slika
kao neki baksuz neće da skoči, a sve do drvenceta mi lepo išlo...profesore...upomoć:))
