Pa jesam li ti lepo rekla da eskiviraš branje šljiva?
Nećeš da slušaš savete starijih koji su kroz to već prošli;)))
Nema veze,sad znaš kako je,na ličnom primeru najbolje se uči.
Urbane smo,nismo za poljoprivredne radove.
Maksi i pijaca su za nas:))

Uh uh uh sve neverujem AnaM toliko trnovit put do šljiva i čaj da ispadne na kraju ...gde je tu džem ili pekmez, a tek knedle sa šljivama što bi rekli "gomboci" ...ne bi ih za čaj tresla nek same otpadnu...:))

Mogla bi da mi "nabacis" koju kilu paprika za ajvar, dobro ti ide ovo jesenje branje i sadnje...

Sutra odgovaram,
Moram da budem dobra i u krevetu u 22.30h:):)
Laku noć

Izmenio AnaM dana 10.10.2008 u 22:37

laku noć djavolku moj.
samo da te ušuškam.
eee taaakoc i sad hjqiuhuijikijwo i možeš lepo da pajkiš, a ja tju d'ugasim svetlo.:o)))

Slično iskustvo sam ja imala sa vUšnjama...mama mi je čitala Šotovu originalnu svaštaru, a ja brala na merdevinama, obrazovala se o grčkim ili rimskim muzama, više se ni ne sećam, i prsnu vUšnje po majici! :D

Šipak kažeš... i to ideš da bereš a? :)))

Koliko košta Šumadijski čaj? Treba jedno bure samo...za hik,već znaš...hehehhee

vauuu! zamisli da ti je pala jedna velika sljivica u naruchje...;))

Ali se na kraju sve lepo i srecno zavrsilo...:DDD

ivanka1961
To što smo urbane, nije nam vrlina, nego mana.
Sramota me je kako sam nesposobna u prirodi,
a tako lako izgleda:):)

vrbares
Nije bilo vremena da se čeka da same otpadnu:):)
Nekad i ne primetimo kako vreme juri... ...
pekmez pravim samo od kajsija, više džem,
slatko ne umem,
a rakija je više za druge,
ja ti baš nisam neki pijanac:):)

janik
Nećeš verovati, ali ja ovakva nikakva domaćica, znam da pravim ajvar, i volim ga:):)
Pravim ga bez patlidžana, i ljut.
Sad nema ko da ga jede, a za mene, se ne isplati tolika zafrkancija:):) Osim toga smatram da je veštiji tehnolog prehrambernog smera, nego bilo koja domaćica... bilo bi jako tužno da nije tako:):) što će reći, kupim gotovo:):)

Kojak,
lepo si me ututkao, i ugasio svetlo,
skoro sam jutros zakasnila:):)

E pa tek je tuyno da kupis gotov, pravi ti ima ko da jede, samo zovi, pa svako donese po neshto i eto ti, a ajvar je zakon bre AnaM

SugarOverdose
Nije vasžno za majicu, dobro se mi nismo strmeknule sa drveta:):)

Darko Milenković
Nema cene, pravi se ex tempore
I pojma nema za šta ti treba, nešto sam zaboravna u zadnje vreme... sumnjivi simptomi:):)
Ja sam naučila da čaj pravim u srcu Šumadije:)
A ti?:)

Svetac
Šipak kažeš?
Mogu li to da iskoristim kao ideju za sledeći post?
Naravno da sam ga brala... i to skoro:):)

kolja
Hmmmm mmm
To mogu samo da sanjam:):)

Specificna
Da, kao u bajci,
završe kad bi tek trebale da počnu:):)

Rado bih ja sa tobom i šljive brao i luk sadio, ali da budem iskren, iako bi mi tvoj znoj prijao više od bilo kakvog parfema, više bih volio da sjedimo pored kamina, čitamo, slušamo muziku, gledamo TV, pričamo i...i...
Uzgred, za rad na selu su haljina i suknja mnogo praktičnije od farmerki jer u nedostatku kecelje u njih se mogu skupljati i šljive, orasi, paprike, luk itd... Uostalom pružaju dobre motive za slikanje i fotografiju. Jako volim seosku idilu i često obilazim zabačena sela, pojate i salaše gdje još mogu da se nađu stare kuće i dvorišta sa svim onim što uz to pripada.

Orione,
Nemam kamin, to je nesto kao masta, snovi, nesto sto nikad necu imati ni na jedan dan. Kad citam, zaboravim da svet postoji, ali muziku uglavnom volim, i volim da pricam, jos vise kad mi neko prica... ... hmmm... muskarci obicno pricaju bajke:):)
Selo ne poznam, za mene je ono jos uvek seoska idila, ali i savremene masine, stoka u zidanim stalama, rad od jutra do sutra... Ne mogu da pisem o onom sto ne poznam, ispadne smesno. Mislim da imam neke slike koje bi ti se sigurno dopale. Pokazacu ti ih, sigurno, ili poslati meilom.
Zasto ne volis parfem? Obozavam ga. Volim kad otvorim ormar, a sve mirise na mene, ili kad na jastuku osetim miris... ...

I ja obožavam parfeme. Rekao sam samo da bih radije osjetio miris tvog tijela, da te sasvim prirodnu udahnem punim plućima. To je toliko specifično kao otisak prsta, mislim da bih te poslije mogao prepoznati zatvorenih očiju.

:))))))
Kod tebe je uvek osmeha ovoliko :)))))))))) .
Jesi li ubrala onu na vrh sljive?
Mene su kod bake, nekad.... uspevali da privole da tresemo sljive i bilo mi je zanimljivo, prvi dan , drugi,treci...
kasnije sam se snasla ( krila sam se na kruski u istom tom vocnjaku :))) ).

jelenaartpoezija,
Ti ćeš postati jedina osoba na svetu kojoj zavidim:):) Nikad nisam bila na pravom selu, ne računam izlete poludnevne, nikad nisam spavala u šljiviku, samo sam se pre neki dan zaglavila u nekom užasu, u sred voćnjaka rupetine da propadne kamion sa prikolicom:)
I ti tako lepo slikas, sa dušom... mora biti divno imati takvu ruku, sigurna sam da ljudi koji umeju da nacrtaju nešto više od čika Gliše su genijalci:):):)

Orione,
Miris?
Dodirujem miškarca kad hoću njegovu snagu, iskustvo, pamet, njegovu zaštitu. Dodirujem nekog jer mislim da je jači od mene, nemo molim za pomoć.
Ali miris! Miris mora da budi u mene iskonske osećaje. Njegov miris mora da bude jedinstven, stvoren samo za mene. Njušimo se kao divlje životinje, jer, šta smo drugo? U noći kad se nebo ospe zvezdama, kad se čuju zvuci tam-tama, kad krv počne da vri, a oči se zamute dok se telo ljulja u ritmu, razum zameni mašta.Tad nema lepšeg parfema od mirisa želje, davanja, strasti, ljubavi. A možda se i varam, možda život traži da budemo takvi, gricnemo da ne bi bilo pojedeni... ...
Ne, nikad nemoj da zatvoriš oči, obećaj mi to! Nikad!

Nisu genijalci, tvrdim,
samo znaju par poteza vise od cica Glise.
Genijalci su Vajari , citaj Ogist Roden..

Da ne duzim nisam uspela da nagovorim baku da cuvam ovce, a bilo mi je zanimljivo jer je na vrh planine, neka polu-golet. Rekla mi je da je opasno.
Ta baka je imala brdo knjiga i uspevala da cita, verovala ili ne... :)
Raznezim se kad se setim obee.
A i raspricah se ovde.

Zatvaram oči kad spavam, ponekad kad budan sanjam, kada sam duboko koncetrisan na neku određenu stvar, kad razmišljam o tebi, kada pokušavam da uhvatim tonove otrgnute sa neke violine, gitare, klavira... kada osjetim neki lijep miris, kada probam neko izuzetno lijepo jelo i piće. Ukratko, kada u carstvu čula pokušam da doživim nešto posebno, pri čemu bi mi spoljašnji uticaji umanjili intenzitet doživljaja.
Otvorenih očiju gledam sebe, stvarnost i okolinu oko sebe uključujući sve ono što je dobro, lijepo i ono što volim, a onoliko koliko to moram, gledam i ružne i loše stvari i ono što ne volim. Nikad nijesam zatvorio oči pred strahom i onim što sam u životu uradio.
Ako budem imao sreće da te nekada sretnem gledat ću te neupadljivo, ali otvorenih zjenica kao da gledam neki svjetlosno slabi objekat izvan našeg Mliječnog puta. Upamtit ću milimetarski tačno svaki detalj na tebi, kao svaki pojedinačni piksel na fotografiji, tako da mogu da te gledam i zatvorenih očiju. A ako bih te dodirnuo.... ah, svejedno, ja sam ti ionako već ispod kože samo što me ne osjećaš. To je ona moja peta dimenzija u mikrokosmosu o kojoj sam ti već pisao. O tome drugi put, napiši drugi post inače će ovaj zbog nas dvoje postati beskonačan. Šta će ostali blogeri misliti o nama?

jelenaartpoezija,
Bila sam na jednoj izložbi skulptura skoro... ...
hm...pa nisam kritičar... ...
ali,
pa to je lakše od čiča Gliše:):)

Orione,
Post napisan odmah, tvoje reči za mene su zapovest:)
Ako je Balzak mogao toliko da čeka… … Imam običaj da kažem: ko čeka, taj dočeka, ko ne dočeka, taj se načeka.
Šta je sekund u večnosti? Ko bi sad o tome još mislio. Ne brini blogeri imaju neku svoju istinu o nasem dopisivanju, i možemo reći šta hoćemo, niko nam i onako ne veruje. Mene ne zabrinjava, a tebe? Neobično mi je ono, nama, prvi put si to rekao...
Dopada mi se kako si napisao da gledas život, sve drugačije... pa ne bi me privlačilo.
Koje ti je čulo najvažnije? Smesno pitanje, ali tako mi je došlo... ...
Jesi li siguran da si mi ispod kože? I kako ti se tu dopada???

Fiziološki gledano, na početku je bilo malo neudobno, neprijatno i jako opasno pored armije neprijateljski raspoloženih granulocita, makrofaga, limfocita, antitijela...koji su na mene gledali kao na uljeza. Vremenom su se svi privikli na moje prisustvo, tako da sada jure okolo ne obraćajući pažnju na mene, poneko se čak nasmiješi, namigne ili mi mahne u znak pozdrava. Pošto sam ovladao tvojim imunološkim sistemom više mi niko ništa ne može. Uživam slušajući rad tvog srca: tik tak tik tak tik tak. Možda bi bilo dobro da imaš malo više lipocita, dolazi hladna zima.
Duhovno gledano, srećan sam što sam te našao i što sam tu. I nemam namjeru nikad više da izađem. Protiv mene nema lijeka a nemaju šanse ni istjerivači duhova, ni vračare, ni hodže. Jedino što ti preostaje je da pokušaš da se privikneš na mene.
Čulo vida je važno koliko i samo postojanje. Mislim da je najveća tragedija u životu živjeti u vječitom mraku. Možda je isto toliko žalosno i imati oči a tumarati u mraku. I to se dešava ali to nije današnja tema. O tome drugi put. Treba da ranije ideš na spavanje. Dobićeš podočnjake i bore oko očiju.

Orione,
Imunološki sistem mi je dosta dobar, nisam imala probleme, ali kako imam urodjenu leukopeniju, nema dovoljno boraca, leukocita, protiv uljeza, zato sam prihvatila ovog , pa ne bas novodošlog, kao nešto najnormalnije, i dobro mi je sa njim. Antitela se ne stvaraju, izgleda da smo kontabilni, i nema bojazni od odbacivanja.
Ako ne napravi neku grešku, verovatno će dugo lutatiti. Ne znam samo koji mu je pravac kretanja, venski ili arterijski??? Najverovatnije misli da gvirne u srce, malo ga potkači, tek toliko da se osigura, a onda se ustremi na druge organe... ...
Ne volim zimu, hladno mi je od same pomisli na nju, pa rodjena sam u januaru, odmah sam videla neugodnosti leda i snega, možda zato nosim vrelinu u sebi.
Nemoj da me grdiš, znam da mi nedostaje san, ne volim ujutro da se budim i ustajem rano. Čini mi se da bih mogla sad da legnem i da se ne dižem iz kreveta tri dana.
Danas sam malo šetala pored Save, videćeš, ali više volim Dunav, baš čudno, a rodjena sam u gradu kroz koji protiče Sava.