AnaM ... dao bog da ti se ostvari san:)
ja bih samo jednu kaficu srk srk...
na lepom plavom Dunavu ...dobro de za
početak sam zadovoljna i ovako jutarnju što popih
a ono je mađarska sigurno :)) pozzz
Janik,
Ja turistički vodić?:):)
Jadni oni koje bih ja vodila, spali bi sa nogu:):)
Hmm... onda ću i sutra da napravim izlet,
samo da se setim gde bih:):)
Trojkice,
Dodji da ti šapnem na uvce,
To je tamo,
znaš,
tamo
gde je Dunav najlepši,
gde se lišće zlati,
a šetaju vrce, koje ne smeš da gledaš:):)
i gde spremaju najbolje smudja:):)
Orione,
Snovi i jesu snovi zato što su najčešće nemogući. Lepo ih je imati. Ja sam puna želja, neke se ispune, neke zauvek nestanu, a neke su nemoguće pa se pomirim sa tim. Najlepše je maštati, i boriti se da snovi postanu stvarnost, Neka je put strm i trnovit, ipak je put... ...
Ponekad na tom putu moraju se promeniti saputnici, ali uvek težim da idem napred, jer šta je život bez snova, tek telo, prazna ljuštura... ...
Treba uporno i svim srcem raditi na tome da se snovi i ostvare. Ako čovjek ne ostvari sve svoje životne želje (snove) isto je kao da nije nikada živjeo. Ja sam ih imao mnogo i dugo vremena sam uporno radio na njihovom ostvarenju. Jedna je bila da završim medicinski fakultet. Moji roditelji nijesu mogli da mi omoguće studiranje a vanredno nijesam mogao da se upišem. Osim toga morao sam da finansijski pomažem roditelje. Vanredno sam završio ekomnomski fakultet, što mi je uz rad, osim toga kao ljubitelju prirodnih nauka, bilo mnogo teže nego medicina. Preostale dvije želje će se najvjerovatnije ispuniti sledeće godine. Jednu već znaš. Druga je da obiđem sve kontinente. Ostalo mi je još da "pročešljam Afriku". Znam da ću poslije svega imati jedan neopisivi duševni mir ali osjećam da će mi biti jako dosadno. Možda ipak iz dosade počnem da studiram medicinu.
Od sveg srca želim da se i tebi sve želje ostvare. Nemoj samo da ih kao i ja suviše rano ostvariš. Bit će ti poslije dosadno. Samo, sa Venecijom nemoj dugo da čekaš, nju treba jednom da doživiš dok si mlada. Ona spada u 100 mjesta na ovoj planeti koje treba vidjeti prije nego što je napustimo.
PS. Ukoliko ne nađeš odgovarajućeg pratioca javi mi. Siguran sam da ćeš me usput zavoljeti.
Orione,
Nepresusna sam u zeljama. Neki put su skromne, kao da dobijem na poklon, cvet, a postoje i zelje koje me usmeravaju. Nema sanse da se ne rodi neka ideja, zelja u mojoj glavi.
Nisam mlada, pa su mi realne zelje, i ostvarujem ih.
U Veneciji sam bila nekoliko puta, mislim da je najromanticniji grad na svetu, zato i želim da je vidim jos jednom sa nekim ko me voli. Nedostaje mi da nekom budem najvaznija na svetu, previse sam dugo to bila, i sad ne umem da zivim bez toga. I to je jedna zelja, zar ne? Moja majka delom potice iz tog kraja, pa sam i sentimentalno vezana.
Kad sam se hitno trebala vratiti u Beograd, htela sam da studiram ekonomiju, shvatila sam da je suvise tesko i neshvatljivo za mene, medicina mi se uvek gadila, i volim svoju profesiju, pa sam i ostala u njoj, malo modifikovano od maste, ali realnost je takva kakva je. Mislim da je farmacija izmisljena za zenu.
Zbog nekih dogadjaja u svom zivotu, ne usudjujem se da zelim, ne bi razumeo, kao sto se ne usudjujem da nekog zavolim.
Afrika?
Rekla sam ti, zelela sam na fotosafari, kad krenes, praticu te mislima, Australija je daleki izazov, Juz Amerika nesto sto je kao proslost sveta, Srednja Amerika, da, tu bih volela da odem... ...
Hmmm, ne bih ti savetovala da pozelis da se zaljubim u tebe, ne bi izdrzao silinu moje ljubavi, ja nisam nezni cvet, spomencica, bespomoćna, slatkasta, ja sam divlja orhideja, tigrica, pirana, borac, ja ne umem da volim malo... ili volim ili ne, ne postoji sredina.
Kad nesto razmislim, tebe vec volim, svojom svetloscu, ulepsao si mi taminu noci... ...
Eto, ostvarila mi se još jedna želja. Jako sam želio da me zavoliš. Usudila si se bez obzira na rizik i posledice. Pošto ne umiješ da voliš malo, a ja uvijek volim više, mislim da će to biti vječita ljubav. A ja je samo takvu priznajem. I učinit ću sve das se nikada ne razočaramo.
Ja sam veliki sanjar ali dobro poznajem granice ostvarljivosti. Znam da je nerealno poželjeti da se zaljubiš.
Poslije dugogodišnjeg dopisivanja francuski pisac Honore de Balsac i jedna dama iz visokog društva odluče da se upoznaju. Zakažu tako sastanak na jednoj žurci pokraj jednog jezera. Dama, koja se smrtno zaljubila u Balzaka preko njegovih pisama, nije imala pojma kako on izgleda. Šetajući sa svojom prijateljicom sva nestrpljiva došapnu joj: "Svejedno kako izgleda, samo neka ne bude onaj tamo u sivom odijelu". Naravno, to je upravo bio Balzak.
Zar da dozvolim da se tako razočaraš?
Pošto ti nisi Balzak, nažalost, a ja koliko se god trudila, ipak sam dama , nažalost, ne preti nam takva sudbina.
Rizik, posledice, pa to je život svaki dan, i najmanja sitnica, i najozbiljnija odluka, da nije tako, bilo bi suviše monotono. Kako znaš da ti ne rizikuješ mnogo više? Ti nisi sanjar, možda na trenutak maštar, ali suviše čvrsto stojiš na zemlji, kad si na zemlji. Kad si na nebu, onda strogo gledaš šta se dole dešava. Poznajem te negde oko godinu dana, kad samo pomislim kako si mi skakao po živcima neki put. Sad sam se navikla na tebe, priznajem, nedostaje mi kad te nema, onda otvorim prozor, pomislim, tu je...
Hm, znaš, meni se dopadao Balzak, osim toga na svaki se izgled možemo navići, ali ono što se nalazi u čoveku, možeš, ili ne prihvatiti. Neke stvari jednostavno ne možeš, ma koliko se trudio...
Izgleda da si još jači nego na prvi pogled, i Usud je na tvojoj strani, ostvaruje ti želje.
Prijatno veče, ma gde bio...
