Pozvao me je da provedm noć sa njim.

Nisam želela.

Ne volim noć, tako je duga, hladna, ne mogu da spavam.

Plašila sam se grmljavine, kiše, vreme je grozno.

Šaputao je

-Samo malo, samo dodji, ne mora cela noć, samo nekoliko sati. Trebam te. Ne mogu bez tebe. Budi dobra, dodji. Videćeš neće biti teško, bićemo sami, radiću sve što zatražiš.

-Ne mogu, spava mi se, umorna sam.

-Samo još ovaj put, nikad više neću. Hitno mi je.

-Tako si rekao i prošli put.

-Zar bi mogla da me odbiješ?

Ubedjivao me je, molio, pretio, obećavao kule u vazduhu. Znala sam kako to već ide, dodjem kasno, on me nasmešen dočeka, a onda.

Kafa. Pa...

Uf... što sam žensko, neki put poželim da sam lučki radnik, da utovarujem kontajnere na brod, bilo bi mi lakše. Ja sve moram sama, celu noć, on  se ni najmanje ne trudi, okrene glavu, samo što ne čita novine. Zatvori oči, imam utisak da drema. Preznojim se koliko puta. Skačem, gore, dole, moje ruke su uvek u pokretu, telo napregnuto, misli ni na trenutk ne mogu da pobegnu.

Nekad sam mislila da sve to radim jer volim. Zašto onda tražim novac za svoje usluge? To nije ljubav, ja sam roba i ja se prodajem, kako ružno zvuči. Što je najgore ja se trudim da uvek budem u toku, da ne poveruješ, čitam knjige, pratim šta drugi rade, hoću sve da znam. Nikad ne možeš sve da znaš, uvek ima neka novotorija.

Pravim se važna što me sve više traže.

 Da li je to dobro?

Priča se da mrtvog podignem na noge. Ja kažem da je u mom poslu najvažnije mesto. I svako bi me samo malo, tek da ga podignem na noge, oni to kažu da ih razradim. Što se sami ne razrade, pa ja jednom da dodjem na nešto što radi kako treba, a ne da moram da ga ja dižem?

Volim da radim sa ženama, one znaju šta hoće.

Nema kod žena, može, ne može, zna šta hoće i koliko hoće, kad plaća, ona zna šta joj treba.

 Muškarci se sve nešto snebivaju, a kad se otvore, ne mogu da ih zaustavim. Uvek mi se vraćaju. Osećaju da imamo neku zajedničku tajnu, ne mogu da veruju da ih obično zaboravim kad stignu do vrata. Pogledaju me značajno, kao ja znam, on zna, mi smo zajedno u njegovim najgorim morama. Svakom se nasmešim kao da sam baš njega čekala.

Stariji uvek traže isto.

Mladji vole novotarije i ne pitaju koliko košta.

 Kad je sex u pitanju, sve više mi dolaze oni za koje bi verovao da im ne trebaju moje usluge. Oni oko pedesete se drže tako-tako, kako ko, ali ovi mladji mi donoose glavnu zaradu. Da njih nema ....

Da pokušavaju da budu duhoviti, ali odmah sa vrata znam šta im treba i zašto im treba... probaju sa onim večitim

-Meni to ne treba, za mog druga je

Naravno sa drugom rečenicom se odaju, i šta se mene tiče da li on može ili ne može? Koliko može, a koliko sanja. Neka kaže, jedan dan, vikend, nedelja, i cao djaci, drugi je na redu.

Deca su najsladja, sa puno poverenja me slušaju, prstićem upiru u sokiće i bombone, a ja se sva rastopim kad kažu

-Mama, ovo je najbolja teta u belom mantilu, nema iglu ni ono hladno, samo sokiće da ne boli grlo, opet ćemo doći u apoteku kod nje.