Blog Hostuje:
Da li ste znali
Da postoji skala bola od 1-10?
Ja nisam
Pojma nemam sa tom glupom medecinom.
Mrzim je!
I nije mi jasno da neko ko na emotivnoj skali bola preživi 8,
na fizičkoj 3,
se dere kao magarac
i hoće da se ubije jer ne može da trpi bol.
Da li ste znali
Da konje ubijaju kad povrede nogu?
Ja jesam
I srećna sam što nisam konj!
Ponekad, samo Ponekad,
Pokušam da pobegnem iz Sadašnjosti
U Prošlost?
U Budućnost?
Ma, sedi tu i ćuti, ne zanovetaj večito!
Romantika +seks
Ti si voda moje reke
Ti si zvezda moga neba
Ti si Dunav, a ja Sava
Pogleda me ON i reče
Pusti priče , dodj` doveče
Francuski mi uvek snagu daje
A za grčki ja ne hajem
I ne mislim o Severnom polu
Nego da te što pre vidim go....rdu
i tako to
Razlike u govoru i mišljenju muškarca i žena postoje???
Ma, ne, misle isto, govore isto radi isto.
Hmmmm, a ako grešim???
1.Kad žena kaže NE, misli MOŽDA,
kad kaže MOŽDA misli DA,
prava žena nikad ne kaže DA
Kad muškarac kaže NE, možeš na glavu da se postaviš to je NE
Kad kaže MOŽDA, misli ŠTO ME DAVI
Muškarci uvek govore DA
2.Žena kaže TI ODLUČI a misli I ONAKO SAM VEĆ TO URADILA
Muškarac kaže TI ODLUČI, a misli, GLAVNO DA ZAVRŠIMO U KREVETU
3.Žena kaži UGASI SVETLO, TREBA MI MALO ROMANTIKE a misli DEBELA SAM
Muškarac kaže GASI SVETLO a misli, NAJZAD ĆU JE SE DOČEPATI
4.Žena kaže VOLIM TE a misli KUPI MI KOLA
Muškarac kaže VOLIM TE i pritom misli na FUDBALERA KOJI JE ZABIO GOL
5.Žena kaže NE MOGU BEZ TEBE DA ŽIVIM, a pritom misli na NJEGOVU KARTICU; KOLA, VIKENDICU
5.Muškarac kaže NE MOGU BEZ TEBE DA ŽIVIM, a pritom misli na GOMILU NEOPRANOG SUDJA, NEISPEGLANOG VEŠA I NARAVNO KREVET
Žene obično kažu
!Gotova sam ta sekund, to znači da ON može da pročita novine, popuši koju cigaretu i i popije 2-3kafe.
2.Kad kaže: Nisam ljuta, znači da je ON nešto dobro zabrljao
3.Kad kaže: Treba da razgovaramo o nečemu, to obično znači da je ON obrao bostan.
4.Kad kaže da joj nešto treba, podrazumeva da će ON to odmah stvoriti.
5.Kad kaže :Ti znaš koliko ja tebe volim, to obično znači da je uradila nešto zbog čega će ON da poludi.
6.Kad kaže boli me glava, to znači da je ON na putu da bude zamenjen drugim muškim primerkom.
Muškarci obično kažu
1.Gladan sam, obično misle na jelo, a posle toga sex
2.Mogli bi negde da izadjemo, obicno misle na kratku šetnju, a posle toga sex
3.Umoran sam, leci ću ranije, obično misli, treba mi sex
4.Divna ti je ova bluza, obično misli, rado bih je skinuo, a onda sex
5.Hoćeš li da razgovaramo, obično misli, nismo još sve probali u sexu
6.Da, da volim te, obično misli, ti si sad ovde i spremna za sex!
Novi Beograd, je ipak, još uvek, periferija.
On je stajo kod samih vrata. Zagledan negde kroz prozor nije obraćao pažnju na saputnike. Bleda lica sa tamnim naočalama nije primetio grupu koja je ušla bučno galameći.Grubo su ga odgurnuli, odvojili od one šipke, i gurnuli do prozora, na koji je skoro pao.
Pružio je ruku da se uhvati za šipku, prozor, bilo šta, jer autobus je opet naglo krenuo,pa zakočio.
Mladić izgubi ravnotežu.
Njegova ruka zamahnu kroz vazduh, uhvati se za ruku neke devojke.
Ona vrisnu.
-Manijače!
-Izvini, nisam namerno, ja
-Šta ti meni izvini.
Devojka naglo podiže ruku, puče šamar.
-Izvini, nisam te namerno dotakao, slep sam!
AnaM
Daj mi tvoje lepe ruke oko vrata,
usne da ljubim
grudi da milujem,
pusti me u tvoje carstvo.
Tebi
Noćas sam te poželela
Savijajući se na tvojim grudima
Ljubeći te vrelim usnama
Otvarajući ti se kao orhideja
Verujete li?
u pretkazanja, vidovitost, opomene?
Ja ne!
Plava boja, znam šta ce se dogododiti, ne voziti 2.maja... gluposti...
Zato!
sada imam zavoj na ruci...
Ode moj prelepi, šašavi april, i doleti realni maj. Ako svi dani budu kao današnji, biće to jedan zabavan mesec.
Počelo je obično, probudiše me u cik zore oko 11h, ja rekoh na uranak, oni
-Dolazimo na kafu.
-SPAVAM
-Ma nećemo odmah, za 15minuta.
Šta da se radi, juriš pešadija, jednom rukom se tuširam, drugom češljam, trećom perem zube, četvrtom guram lonče za kafu, petom sklanjam lom po kući,šestom palim neku dreku da svira, sedmom se oblačim,osmom, ovo ispade neki oktopod, imam li ja tolike ruke?
Posle svrnuh u jedan blogoye caffe, nećemo o tome, mada, da je neko gvirnuo, ne bi mu bilo neinteresantno, još manje dosadno.
Gazda otišao, neće da me vozi na posao i natrag. Bus, nema (ima, ali nije simpatičan).
Ispitivanje kola!
Krenem ja na Adu
Ko me bude video tamo još jedan put, može slobodno u Dunav da me gurne i udavi.
Ko god je ostao u Beogradu tamo se natrndečio. Kolona automobila, kao da nema nigde drugde da idu. Meni da parkiram treba stadion Marakana, a ne ono prcvoljče od mesta što ugrabih.
Neću na Adu. Jedva se izvukoh iz onog čuda i krkljanca.
Svi idu levo, pa i ja, odoh negde nemam pojma gde, neke ulice, drvored, nigde žive duše, mukom se iskobeljah odande.
Idem ja u moj lepi Zemun.
Idem, naravno, sad svi krenuli, meni za inat, baš u Zemun. Nema veze, idem ja srednjom trakom
Tras-bum!
Valcer, levo, pa desno, pa opet levo, mali zaokret, pa, levo, poluokret desno!
Prednja leva, ode, našla gde će da pukne.
Mogla sam da uhvatim ona kola, da ih gurnem niz padinu, i da ih jos šutnem.
Naravno, oproban metod, suza, suzu stiže, plačem ja kao gladna godina. Sažali se neki fin mladić.
-Daj dizalicu. Šta ti je to?
-Dizalica, kažem ja ponosno.
-To, dizalica? To je načisto polomljeno, jesi li to kamion dizala?
Ja udri ponovo u plač, ona kola trepću, kako ko prodje pišti, trubi. Naidje neki čuvar, ima normalnu dizalaicu. Ja onu žrtvu što mi je pomagala ne smedoh da pitam, a gde je njegova dizalica, ja imam bar polomljenu.
I sad da ukrpim, trebaju mi kola sutra.
Pare!
Ko li izmisli novac, da mi je znati?
Nikad ih nema kad ih trebaš.
Automat!
Gurnem ja karticu
-Biraj jezik
Ma šta da biram, daj mi pare na kom god hoćeš jeziku, mislim ja.
Izabra ja srpski, bolje da sam kineski, možda bi se zbunio
-Kartici istekla važnost!
Kad ga nisam šutnula, meni neda moje pare, zbog papirčeta. Pomislih na jednu blogerku što je grdim već tri dana.
-Izvini, bejb, bila si u pravu, ne radi nijedna banka u bližoj i daljoj okolini.
Veče je tek počelo
Šta li će još zanimljivo da se dogodi?
Donela sam čvrstu odluku da više nikada ne promešam svet uživo, i ovaj papirnati-virtuelni. Papirnati je papirnati, a živi, živi!
Ali, ovi iz papirnatog sveta umeju tako slatko da pričaju, a ja slaba na rečima. I to moje nikada, ode u parmparčad.
Pao dogovor, danas u 10h
Uzbudjeno sam pisala na pp, dogovarala se kako da se prepoznamo. Naravno, da bi bilo interesantnije, susret je bio na autobusnoj stanici. Tri puta sam se presvlačila, menjala bluze, jakne. Najzad sam se odlučila farmerke, bluzica pripijena uz telo (smrzla sam se) i kratka kožna jakna. Pitala sam
-Šta ćeš da obučeš? Kako ću te prepoznati?
-Farmerke, jakna od teksasa i duks, crvena torba.
U, pomislila sam što je opis, mora da je neka karakondjula. Baška ono crvena torba, takvih će biti mali milion na stanici.
Naravno milion poruka, pre sastanka
-Gde si?
-Evo još malo
-Koliko malo?
Bila sam uzbudjena, nije mala stvar papirnati bloger postaje živ! Krećem prekasno, mobilni vrišti kao poludeo
-Gde si ? Na stanici sam!
-Stižem za minut, ne mrdaj!
I dodjoh najzad, ko li je ? Dreknuh poznato ime. Okrete se.
Auuuu, uvek sam volela kad je neko visok, stasit, vitak, lep. I spontano pridjoh, ja koja ne volim da se ljubim, sem u onim situacijama, pa znate, sklekovi, i tako to. Zatrčah se ja poljubih, i ostadoh živa. Poljubac mi je bio pristojno uzvraćen.
Gde smo išli, nije bitno, završili smo u mom stanu. Ni u peti mi to nije bilo, stvarno, kad vam kažem, nisam to planirala. Naravno stan kao da je pala atomska bomba. A hrana?
Hrana je ono što se gura u usta da bi ljudi bili siti i zadovoljni.
Naravno moje domaćinske sposobnossti sam odmah pokazala, da ne bude posle. Naručih ja neke čorbice, naravno, teletinu, donesoše, naravno, pečenje koje je koliko juče, garantujem, ne mukalo, nego blejilo. Ja jagnjetinu ne volim. Prodje to kako prodje.
Sve je bilo dobro, samo , ovi blogeri mnogo puše, tri dana neću moći da dodjem sebi. I bilo mi je lepo, prijatno, grešim što se ne upoznajem tako češće, ali svaka greška se može ispraviti.
Poljubac, i nadam se da će večeras doći na chat, jedva čekam.
Ko zna ko je bloger neka ćuti, ostali koji ovde zabasaju, neka pogode.
Pomoć AneM u pogadjanju.
Visina 173cm
Oči tople smedje
Usne senzualne, stvorene za poljupce
Kosa svetlo smedja sa plavim sjajem
Puši, cigaretu ne vadi iz usta
Voli da priča mobilnim, non-stop mobilni cvrči
Kafu pije gorču(stavlja punu kašiku šećera, sav mi šećer potroši)
Šarm, više nego što je uobičajeno
Lepota, boli glava
Od mene dosta, ako neko pogodi ime, dobije od mene kafu!
Znam,
Imaš me više nego što pretpostavljaš
Jer s tobom osećam samo radost
Osećam preplitanje istine i mašte
Onog što želim i onog što sanjam
Onog što imam i onog što nikad neću imati
Čuvaj me na svom dlanu
Jer ja te ljubim
Još uvek je april
tebi
AnaM napušta blogoya po svoj prilici
Znate da se ja ne prenemažem, ali ovo je već ozbiljna stvar.
Prodajem stan, i selim se pod hitno iz SRBIJE!!!!
Znam da će mnogi odahnuti, neki neće ni primetiti, ali baš me briga, odoh ja!
Samo da sredim papirčine.
Pita li se neko zašto?
Prvo, na more idem pod obavezno u GRČKU!
A u JAPAN ne idem ni pod razno!
I sve je to zbog ovog članka, mislim da će mnogi slediti moj primer, e Srećko, Srećko, šta uradi naciji?
Objavljeno na jednom hrvatskom blogu
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Oni krenuli na zlato, a naši mučenici???
Eeeeee...
Bar da osvoje bronzanu!
Ma, nešto mislim, radnju ne rade priče, ovi što ćute, verovatno nemaju kad da pišu po novinama, rade ljudi... pa to, sklekove i tako to...
Da ipak ja to proverim pre nego što krenem, kakve sam sreće otićiću u Japan!
Palindromi su mi se uvek dopadali, ovo je objavio jedan novinar koga izuzetno poštujem i volim, neće se ljutiti što ga kopiram, neko me je učio da koristim copy-paste...
a i ako se ljuti, šta mu vredi...prošao voz...
Ana voli Milovana ( e baš ga ne volim, i ne poznam ga)
Dali ste znali
Da sam slatka?
Ja nisam
Ali su znali komarci,
pogrickali su me večeras na Dunavu do....
Ja im mašem da ih oteram,
a oni mi dotrčali u naručje...
Da li znate?
Gde se kupuje ono što se bije meso, pa postanu šnicle?
Ja ne znam
Smučila mi se ona travuljina koju danima brstim, kao koza.
Da li ste znali?
Postoji platonska ljubav
Ja nisam,
Platone idi do djavola, ti i tvoje glupe ideje
SABLJA
Izbacivanje stvari se nastavlja.
Ekspresno!
Ima sve da pobacam, kad mi nešto treba nigde ga nema, a samo pravi lom. Izgubilo se ono sto se biju šnicle da budu tanke, sad ne mogu da kuvam jedino šta znam, šniclove.
U kompjuterskoj sobi umesto neke igračke za računar, sablja.
Šta ćeš ti tu, mislim se ja.
Ona ništa ne misli, ćuti.
Dugačka je oko 80cm. Kad se izvadi iz korica sjajna je i oštra. Baš su ljudi nekad bili krvoločni. Zamišljam kako vadim sablju iz korica i vitlam oko glave nekom razbojniku. Više bih ga povredila da ga klepim onom sabljom, nego što bih ga proburazila.
Ništa bez snajpera, moj brajko, tu ne moraš da budeš neka junačina.
Traži mi poznanik iz Boljevaca da mu dam tu sablju, a ja, baksuz, žao mi. A možda mu i dam, šta će mi.
Eventualno bih mogla da je stavim kod vrata umesto pištolja. Treba li i za hladno oružje dozvola, i ono što se plaća godišnje.
Sad zamislite ovu scenu, neko zvoni, a ja se obučem kao haremska igračica i počnem da vitlam onom sabljom. Otišli bi sektaši, oni što nude usisavač od 1000 EU, i oni što poklanjaju telefone uz još nekih pet drangulija samo da im date 20.000dinara. Pobegli bi glavom bez obzira, garant, da li od sablje, da li od mene, ali bilo bi efikasno.
More, razmisliću još da li da je dam.
Toliko o mom bacanju stvari.
Slika, je iz porodičnog albuma (neće se buniti niko), a sablja sa neta.
Moji prijatelji znaju da sam češkog porekla po ocu.
Broj osam je za Čehe fatalan.
Moji prijatelji znaju šta taj broj momentalno znači za mene. E, nema više rešila sam da zavedem red, pod hitno!
Sad smo u godini osmice, april...krećem!
Poslala sam nekoliko mailova, i SMS-a, ali to vam nije interesantno. Ih nije, znam da jeste, ali, šta vas briga ako niste na listi za SMS. Red ima da zavedem, i ona osmica neće više da mi bude nad glavom!
Krećem sad na kuću, ima da budem domaćica de luxe( ko se smeje? Ništa na ovom svetu nije nemoguće)
Ijuuu, šta je ovo?
Malo, dugačko tridesetak cm, visoko petnestak? Ima neka žica iz njega! Sad ću da gurnem to u struju. Jaaaaoooo, ima i neki točkić! Belo, pa zelenkasto. Piše da se zove Philips. E, Filipe gde si bio ceo moj život?
Joj vruće! Pec! Baš je zanimljivo! Sad ću da ga ispitam! Onako laboratoriski!
Zaključci.
1.Neindentifikovani predmet kad se stavi na majicu, majica postaje drugačija, nekako ravnija, kao kad se kupi
2. kad se gura tamo vamo, majica cela postaje ravna!
3.Kad se taj predmet stavi na zavesu, zavesa se zbrčka, treba da se točkić okreće.
4.Izlazi mu neka voda odozdo, i neka para odozgo! Svu me pokvasi, a kosa kao miš iz rasola, sve se ispravila!
5. Kad se predmet ostavi na majici i ode na telefon, majica dobije neku rupu na sredini, tamo gde se stavlja prising.
6.Predmet je vruć,( izgore me baksuz) dok je utaknut u struju.
7.Predmet je još uvek vruć iako je izvadjen iz struje( mora da je to perpetum mobile)
8. Pažljivo sam stavila vrući predmet natrag u ormar, da li je trebalo onu vodu baciti?
9. Sad ne znam ko taj predmet koristi? Muškarci ili žene? Da li da ga čuvam za sebe, ili da ga zavrljačim?
10. Nemam neko posebno mišljenje o njemu!
Pre podne ćemo da preskočimo da izbegnemo herc-atak Poglavičinom plemenu, a još više nekim saučesnicima u jutarnjim delatnostima.
Ručak ćemo isto da preskočimo, zaboravila sam da jedem, a i da skuvama. Niko se nije žrtvovao da to uradi za mene, a baš bi mi lepo legao neki kuvar.
I rano popodne ćemo da preskočimo, pravac popodne.
Naravno cvrči sve što može u isti čas. Odabrano cvrčenje, poseta u drugi kraj Beograda, nešto na M.
-Kako da stignem tamo?
-Najsigurnije ti je taksijem
Posebno je sigurno za moje džepove, mislim ja. Oni kavijar jedu za doručak, a ja sam ga jednom u životu probala i bljak. Taksi bi me sa Novog do M koštao kao dvogodišnja primanja, čak kad bih naišla i na onog našeg taksistu.
I dobijem ja detaljna uputstva, sve napisem, brojeve autobusa, ulice, skretanja, samo što ljude nisam nacrtala koji tu prolaze. I naravno, prešli ste se, nisam zaboravila papirče kod kuće.
Dodjem u centar, to je bilo lako
Trg Republike, ili kako se već zove, prvi problem.
Trebalo je ući u 26, ali nema, ima 27. Pa šta, mislim ja sigurno idu u istom pravcu,komšije i udjem. Zavoza me u vražju kapu, jeste M, ali nije ono moje M, pa ti ja nazad. U leb mu se ogadio, sidjoh u zlo doba kod Vuka. Sad je lako, samo Bulevaram, pa Sindjelićeva, pa Niška, pa....
To sve pa, je bilo strava.
Mislim ja Sindjelić, onakav junak velika ulica, i naravno skrenem u neku veliku. Prdedjem se, izgleda da je samo za mene junak, za gradske oce i nije neki, prcknedlastu ulicu sam našla posle pola sata.
A Niška?
E, onoliki grad Niš, a ulica pet metara. Naravno i tu sam Nišu dodelila veću ulicu i završila na Kalenićevoj pijaci koja nije oprana od Prvog srpskog ustanka!
Natrag je bilo lako, kad sam stigla, prevrnuli su oči i stavili me u kola do kuće, inače bih ja još razgledala naš lepi grad tražeći pogodan bus za Novi.
Sa tobom je sve kako treba
I kad si tu i kad te nema
I kad te dodirujem
I kad sam sama
I kad me gledaš
I kad pijem kafu
I kad ti se smejem
I kad te ljubim
I kad te gubim
U snu te grlim kad mi se spava
Zbog tebe me nikad ne boli glava
O tebi uvek sve znam
I samo ću tebi srce da dam
Sa tobom je sve kako treba
Jer ti si moj plišani meda
Odgovor
Oprosti mi, ne volim te na taj način
Sjajnije od zvezda danas su moje oči
Jer ti si mi osmeh podario u noći
Ja ću taj dogadjaj u pamćenju zanavek zadržati
Iako ti nisi muškarac koga želim zavoleti
Vatrenije od plamena danas su usne moje
Jer dotakle su načas žar usne tvoje
Ja ću taj dogadjaj u pamćenju zanavek zadržati
Iako ti nisi muškarac koga želim vatreno celivati
Dati svoje srce tebi, bila bi prava čar
Ali već ga dadoh drugome na dar
Ja ću taj dogadjaj u pamćenju zanavek zadržati
Ti si muškarac koga želim prijateljem imati
Ako bih ikad nekom svoju ruku i srce dala
To nikad ne bi bila samo nasmejana šala
Jer ja bih ga bezuvjetno, bezmerno volila
I za drugi život se ne bi borila
Ipak to je malo preozbiljna tema
Za mene takvog života nema
