alternegokako
PREKLINJEM
POMOZI MI
OVDE JE MRAK
HLADNO JE
PRONAĐI PUT
POMOZI
PREKLINJEM
Buđenje mene samnom
{ 09:37, 2/2/2007 } { Posted in DNEVNIK-DANGUBDNEVNIK } { 9 komentara } { Link }
Evo , evo ustala sam.....
Pa dobro ! Idem , idem...
E , hajde oladi malčice ...
Zamolila bih svoju primadonu Od Savesti , da se malčice utiša...
Hajde pusti me da uživam u kafi ...
Hajde molim te !
Eto , sada si prizvala i Nervozu ...
Joj evo je i Pitalica Od Milion Pitanja...
Ooooo , ostavite me ....
Hajde iš.
Uh , pa ovo je neverovatno....
Cangr , beg , fiuuuu , doing – doing ...
Zuuuuum , beng , bla – bla ....
Šmrc – šmrc , brrrrr , deng....
Ma prestanite! Hoću da uživam!
SLATKIŠI
{ 16:34, 1/2/2007 } { Posted in PRICHICE ILI NESHTO SLICHNO } { 5 komentara } { Link }
Sećaš li se kada si mi kupio onu lizalicu , pa mi se ona toliko svidela da sam morala da odem i kupim još jednu. E pa baš tada , kada sam strčala niz stepenice i izletela na vrata , tada sam ugledala nešto najčudnije . Toliko je bilo čudno , da je čuđenje nestalo ostavljajući za sobom zanemeli osećaj pitanja. Šta je to?
Sećam se da su upravo tada počeli iz srca da blede svi oni slatkiši koje si mi poklanjao , ostajalo je samo sećanje i to kao opomena. Osećaj mi se ama baš nikako nije svideo , a nije mi se svidela ni ona lutalica što je kezila svoje zube na mene. Zaobišla sam to nešto naj čudnije , pokrila uši i obraze kragnom od jakne , polako , sasvim polako profunjala se pored lutalice i – NJA ! – štrafta. Kada sam zašla iza ćoška , bledo sam gledala niz ulicu i pitala se a kuda sam to ja pošla . Okretala sam se oko sebe i ništa , jednostavno nisam mogla da se setim šta me je to navelo da sa osmehom na licu izletim iz zgrade.
Pošto je napolju bilo prijatno , odlučila sam da prošetam. Onda sam ugledala neku gospođu koja mi je tako poznato delovala , ali neznam odakle. U levom oku držala je zarobljenu suzu .
Prišla mi je , njene plave oči su me plašile , njen pogled je izazivao u meni isti osećaj kao kada se pogledam izjutra u ogledalo.
Jeza mi je protrčala kičmom, gospođina zarobljena suza me je na trenutak zaslepela svojim bljeskom.
Pogledala me je i razvukla lice u osmeh , na desnoj ruci je imala crnu čipkanu rukavicu a na levoj obmotan sloj kaučuka . Pomazila me je levom , nisam osetila grebuckanje po licu iako sam to očekivala , kao da kaučuka nije ni bilo oko njene ruke.
Primakla se i šapnula mi :
- TU SUZU ĆU ČUVATI VEČNO , OBEĆAVAM TI . SVE DRUGE SAM PROLILA , ALI OVU NIKOME NEDAM. ONA JE MOJE POSLEDNJE ČEDO. NEBOJ SE , NIKOM JE NEDAM...
Ok , sada sam bila više nego zbunjena. Naglo sam se okrenula i dojurila do naše zgrade. Stvorila se u trenu do naših vrata i uletela unutra. Pružio si mi još jedan slatkiš. Tada sam te poglaedala i rekla :
- HVALA . SADA BI MI PRIJAO GREJFRUT
Ostala sam zatečena , pa ja čak i nevolim goko, niti da išta gorči. Ti si se okrenuo i naljutio.
HAPPY!
BESNI ZEC U SELIDBI !!!!! GRRRRRRR...
{ 16:19, 12/12/2006 } { Posted in DNEVNIK-DANGUBDNEVNIK } { 10 komentara } { Link }
KUTIJE , KUTIJE , KUTIJE, KUTIJE!
AAAAAA! POČELA SAM DA MRZIM KUTIJE!
ONE ODVRATNE , GROZNE BEZDUŠNE KUTIJE!
RASPAKUJEŠ JEDNU , RAZNESEŠ STVARI.
POMISLIŠ - UH TO JE GOTOVO.
A L I !!!! IZ DRUGOG ĆOŠKA IZVIRI JOŠ JEDNA !
JOŠ JEDNA KUTIJA !
POKAZUJUĆI TI SVOJ SADRŽAJ. UZ PITANJE - A GDE ĆEŠ OVO DA STAVIŠ?!
GRRRRRR....
KUTIJE , KUTIJE , KUTIJE, KUTIJE!
AAAAAA! POČELA SAM DA MRZIM KUTIJE!
IZVINITE ŠTO VAS NE ČITAM , NEMAM VREMENA
JER TE KUTIJE , KUTIJE , KUTIJE....
GRRRR .... KUTIJE, KUTIJE, KUTIJE....
GRRRRR......
PA ŠTA AKO .........
ti ista ta vrata GURAŠ
Ti pažljivo pokušavaš da sipaš šećer u kafu ili čaj da je nebi presladio
Poklopac otpada i sav šećer FLJUS.
Svi ti se smeše na ulici,
Ti pomisliš danas sam posebna,
Kad pogledaš malo bolje a tebi OTVOREN ŠLIC.
Padaš niz klizavu liticu,
Hvataš se za grančicu,
Ona TRULA.
Ti nasmešiš se prolazniku na ulici
Prolaznik ti uzvrati
Ti zadovoljan
Dočeka te bandera - BAM po sred čela
Mrtav si gladan
Poslednji dinar daješ na precenjeni sendvič
Nervozni prolaznik projuri kraj tebe i...
Ti plačeš nad svojim sendvičom , koji te iz blata gledi.
Koračaš unazad,
Udaljavaš se od bankine da te ne isprskaju kola,
PLJUS -bara iza tebe.
I još MILION sličnih situacija.
To je život i kad tad svemu tome se smejem.
PEŠČANA ČAROLIJA
Neka slike govore ya sebe
IZAZVANO INSOMNIJOM KOJA SE RODILA U PRAZNINI ... BLA...BLA...BLA
Gledam unutar te male crne kutije i ćutim.
Nije da nemam šta da kažem.
Mnogo je toga u meni.
Gledam , vidim.
Slušam, čujem.
Ali nemogu da govorim , guše me reči.
Nesigurna sam u njihovom izgovaranju
iako ih jako dobro poznajem ,
znam im redosled ,
meloduiju ,
njihove tajne koje kriju.
Praznina između redova,
grubo isklesana slova večeras mi nisu prijatelj.
Ćutim već duže vreme ,
bol mi je postala bliska ,
zajedno sanjamo snove.
Osmeh ,
tu je osmeh ,
veći i lepši nego ikad.
Krije tajnu ,
moju tajnu .
Gde sam pogrešila ?
Možda odgovor i treba da ćuti.
Voz je krenuo sa perona i više ga nemogu zaustaviti.
NAŠ NOVI PRIJATELJ
SINOĆ SAM GA GLEDALA KROZ PROZOR NAŠE KUĆICE KAKO SE IGRA PO BAŠTI.....
MISLIM DA SMO DOBILI NOVOG PRIJATELJA...
SVIĐA?
MOJI ODLAZE
{ 16:20, 7/12/2006 } { Posted in DNEVNIK-DANGUBDNEVNIK } { 10 komentara } { Link }
Oni će otići ....
Znam da tako mora biti ,
ali suze moje nemogu zaustaviti.
Mama , tata , želim vam srećan put....
Konačno će se i vaš san ostvariti....
Nedostajećete mi , jako!
Ali srećna sam , suze moje zanemarite,
Volela bih da detinjstvo duže traje....
Slušala sam vas sinoć kako tiho pevušite ,
divno je posle toliko godina videti vas i dalje u zagrljaju.
I danas mi reči pesme u glavi odzvanjaju
Ne silazi sa chardaka
i ne pitaj gdje sam bio
zashto su mi ochi plachne
zbog chega sam suze lio
Stajao sam kraj mezara
i umrlu majku zvao
nosio joj dar od srca
ali joj ga nisam dao
Ne klepechi nanulama
kad silazish sa chardaka
sve pomislim, moja draga,
da silazi stara majka
SVETLOST
{ 16:29, 6/12/2006 } { Posted in PRICHICE ILI NESHTO SLICHNO } { 7 komentara } { Link }
-Tiho , pssst.
Pucketanje tishine , mirisi koji stvaraju nejasne slike u mislima . Mekana i ustreptala svetlost sveće.
-Čuješ li ? Slušaj .
-Ne , nečujem ništa . O čemu govoriš , jsi li dobro ?
-Pssst , slušaj.
Suza je potekla i skamenila se na obrazu. Mogla je da čuje , ali šta je to čula . Sestra je gledala sa nevericom . Stusnula je za ruku i privukla sebi . Osećala je strah.
Vrata stana su se otvorila . Pognute glave kroz njih i duž zamračenog hodnika vukla se prilika , koja je pdsećala na ljucko biće , na ženu. Ali , samo podsećaloa.
-Majko , mamice , ovdesmo. MAAAMAAA! Makice , šta je sa tobom , podigni glavu pogledaj nas!
Jecaji devojke su se razbijali u ništavilo , histerično je počela grebati po svom licu . Grcajujći je molila svoju sestru da joj objasni šta se događa.
-Ana , molim te reci nešto , pomeri se , učini bilo šta! Mama , zašto vrištiš !? Ne , ne mogu ovo da izdrzim.
Ana je idalje skamenjena stajala , posmatrajući majku koja jecajima planine ruši i koja prolazi kroz njihova prozračna tela.
-Slušaj , oni dolaze . Spremi se Sanja , vreme je . Mama će biti uredu . Čuvaćemo je.
-Ti si luda o čemu to govoriš . Ne neidem ja nikud. Majkoooo!!!
Muk , težak poput olova širio se sobom . Žena je vrisnula , stegla je svoje grudi i...
-Deco moja , mile moje , zašto majku samu ostaviste! Čeda moja , vratite se ili sa sobom me vodite!
Jecaji su prestali ponovna tišina. Majka i dve kćeri su se okrenule i zakoračile u svetlost .
.................................
Iritirajući zvuk sata je narušavao jutarnju topliu.
-Ne! Mama , Ana! Uh! Mama mislim da ja i Ana nećemo ići na planinarenje , upravu si.Hoćemo li piti kafu?
-Naravno , mila . Drago mi je da si tako odlučila.Znaš nije da nemam poverenja u vas , samo... Opasno je ....
-Hej, dobro jutro vas dve. Gde je ta kafa ........ Hej bre , štati je Sanja , prekinini da me stežeš i balaviš....
Recept
Kap suze iz plavog oka
pustiti je da lagano sklizne niz zidove dushe
dodati uzdah olakshanja
lagano meshati dok se ne sjedine.
Dodati listic nade
izliti u kalup snage.
Ostaviti da istija na snovima detinjstva.
preneti u sud svitanja zore,
premazati shlagom strpljenja,
posuti mrvicama vere
na vrh staviti treshnju srece
Kada odstoji , uzivati u njoj uz sladak ukus prolaznosti.
Pripremiti namernice
za novi pochetak
uz zadovoljnu zasicenost predhodnog.
Za moje naj milije stvorenje
Hvala ti na svemu , pufnice moja mala. Hvala na neznosti i toplini , na ljubavi koju si mi pruzao. Na predivnim poljupcima tom tvojom mekanom njushkicom , hvala ti na osmehu koji si uvek mamio na moje lice . Hvala ti na osecaju da nisam sama ...
Nemam rechi , sve zvuchi tako prazno naspram onoga shto osecam.
Uostalom i sam znash da si bio naj divniji zeka , prijatelj , ljubimac , deo porodice , uteha i radost.
Hvala ti najmiliji ! Oprosti ako sam te ikada naljutila , a znam da jesam , pogotovo onda kada ti nisam dozvoljavala da grickash kablove....
Nedostajesh , tuga je prevelika ....
Ljubim njushkicu....
Sasvim obichan dan
{ 16:04, 9/10/2006 } { Posted in DNEVNIK-DANGUBDNEVNIK } { 16 komentara } { Link }
Hop tamo , hop ovamo , osmeh i pogled kroz prozor .
Kuc , kuc , stigla mi je dugogodishnja prijateljica na kafu. Odvela je klince u obdanishte pa svratila , prijatan razgovor.Smeh , toplina...
Nadam se da ce ovaj dan ostati ovako topao i miran a u isto vreme opojno ispunjen....
Tim povodom meni jako draga pesma :
Ella Fitzgerald Black- Coffee
Haven't slept a wink
I walk the floor and watch the door
And in between I drink
Black coffee
Love's a hand me down broom
I've never know a Sunday
In this weekday room
I'm talking to the shadows
from 1 o'clock til 4
And lord, how slow the moments go
When all I do is pour
Black coffee
Since the blues caught my eye
I'm hanging out on Monday
My Sunday dreams to dry
Now a man is born to go a lovin'
A woman's born to weep and fret
To stay at home and tend her oven
And drown her past regrets
In coffee and cigarettes
I'm moaning all the morning
and mourning all the night
And in between it's nicotine
And not much heart to fight
Black coffee
Feelin' low as the ground
It's driving me crazy just waiting for my baby
To maybe come around... around
I'm waiting for my baby
To maybe come around
My nerves have gone to pieces
My hair is turning gray
All I do is drink black coffee
Since my man's gone away
Hmmmmm.....
{ 16:52, 5/10/2006 } { Posted in DNEVNIK-DANGUBDNEVNIK } { 16 komentara } { Link }
NEVERME
Sinoc se nebo raspuklo na million delova , rasulo nad mojim snovima . Munje su sevale I plesale u tamnoj noci , osvetljavale su zaspali grad . Tutnjalo je I treskalo , vetar je savijao grane I rushio saksije sa terasa . Meni , ni jedna saksija nije pala , dobro je . Chak mi ni krov nije prokishnjavao , dobro je.
Lezala sam nepomichno u krevetu I slushala dobovanje kishe po prozoru . Kako zivim u potkrovlju , a krevet mi je tachno naspram prozora , mogla sam jasno videti gnev neba . Delovalo je zastrashujuce , a opet je na neki nachin opushtalo.
Nisam bila sasvim sigurna da li me je probudilo nevreme ili san koji sam usnila. Srce mi je lupalo jako I suze su lile u potocima , bash kao shto su se krupne kapi kishe slivale niz moj prozor. Htela sam se pomeriti , ali jednostavno ni jedan deo mog tela nije me slushao.Neshato me je chvrsto drzalo prikucanu za krevet. Shvatila sam da se ne vredi boriti. Plakala sam I chekala da prodje .
Neverovatni prasak , cepanje neba , krevet mi se zatresao kao da se nalazim na uzburkanim talasima okeana . Grom je udario u moju zgradu , posle praska se dugo chulo neko shushtanje , naj verovatnije je to shushtanje bilo samo u mojoj glavi. Suze su stale , tuzna sam I dalje. Svi oko mene ochekuju da se pochnem smeshiti , a tuzna sam jako. Suze se slivaju ponovo , zatvaram ochi , sutra cu nacrtati osmeh na licu . Koristicu vodootporne boje , da kisha ne spere oslikanu srecu sa mog lica , ne zelim nikog da razocharam. Zaspala sam , u srcu je osecaj nezeljenog kraja koji ce se protezati josh dugo , obavijajuci moju dushu nesnosnim bolom.
Nevreme josh uvek nije proshlo , idem da uchim.
TADA
I tako kada vreme prodje , I ostavi za sobom samo svezanj pitanja koja se nocima pretvaraju u snove prepune znoja.
I kada se radujesh sa tugom u srcu .
Pozdravljash leto sa osmehom na licu , a onda krishom u tami plachesh.
Onda kada uspesh da ispunish ochekivanja , da zavrshish zapocheto , a zatim se zapitash – Zashto?
Kada nemash razloga za tugom , a boli te sve jache.
Zashto plakati kad su ti vec davno objasnili da morash samoziv biti , da nisu bitni drugi ljudi , da samo napred u buducnost treba gledati ?
Ali ti plachesh I boli , usamljen si I omcha ti se oko vrata steze.
Nemash kome reci , a da te ne gleda bledo.
Tada dushu svoju sklupchash , stegnesh je jako , podignesh glavu I odglumish snagu.
Jecaje pritajish , suze sakrivash u kosi I nabacish osmeh .
I onda cutish dok ne pukne jako…..
pa , zdravo zivo bili !
{ 16:50, 9/6/2006 } { Posted in DNEVNIK-DANGUBDNEVNIK } { 10 komentara } { Link }
iscrpljena sam , ali nema veze .
Idemo dalje.
Vidim ima dosta novih blogera , evo ovom prilikom ih pozdravljam :D
Bash ste mi se raspisali , neka - neka , drago !
Chituckamo se i evo svima po jedna chokojadica .
Eto tako javila sam se :D
a kako mu ono beshe ime ?
Koji li je ono bio , ne mogu se setiti.
Ja prsla , skroz na skroz a imena lepka se ne mogu setiti.
Koji li je lepak ono beshe bio ?
Sad mi tako treba jako ,
da zalepim sve ove oshashavljene delice sto od mene ostashe posle sinocne eksplozije jake.
E , znala sam da treba da zapishem ,
da sam zapisala sad se ne bih pitala.
Koji li to lepak beshe koji raspuknute delove ponovo spaja.
Ko me shisha , sad sam nashla da prskam ,
Sad kad je oskudacija i kad su skupe pare.
I da znam kako mu je ime para nemam da ga kupim.
Prs , prs !
Vidi opet prskucem
Posle osam decenija
{ 16:56, 31/5/2006 } { Posted in PRICHICE ILI NESHTO SLICHNO } { 6 komentara } { Link }
-“A pitao sam se gde si se sakrila.
Nije te bilo vishe od osam decenija , ipak sam te svakog jutra chekao.
Znao sam da docicesh , da me zaboraviti necesh.
Ali opet,
Ova moja dusha prosta , tugovala je svakog povecherija kad bih shvatio da nisi doshla.
Tvoja lepota je I dalje nezamenjiva , zivot u tvom pogledu nije utihnuo I ritam tvog srca I dalje pesmu andjela poje.
Eh , shto li ti je tako dugo trebalo , voleo bih da si se ranije vratila .
Ali nema veze sada si tu.
Drago mi je da me vid I dalje sluzi , jer srce bi mi prepuklo kada ne bih mogao da vidim lepotu tvoju .
Vidish li ono drvo pokraj kuce , onu japansku breskvu ?
E to drvo zasadih tu nebili cvetalo I radjalo u tvoju chast . Ne bili te privukao da mi se vratish . Eh , sad znam da nisi doshla zbog slasti ploda drveta moga. Shto mi nekako I drago , jer znam da doshla si zbog mene.
Tvoji dodiri su I dalje tako topli I opijaju poput rujna vina. Cutish ne prichash.
I nemorash , bitno je da si tu.
Sa tog drveta koje tako milo sada gledash , sa tim blazenim smeshkom na licu , e pa nisam ni jedan plod ubrao.
Deca iz komshiluka se slade ovim raskoshnim i sochnim breskvama.
A onaj potok shto izvire ispod plavog kamena , taj potok sam ja ovde doveo , da bi te svojom bistrinom dozvao.
Mislio sam da cesh pozeleti da se ogledash u njegovoj svezini i zapojesh pesmu, istu onu pesmu koju si mi zapevala na dan mog rodjenja.
Sanjao sam te nocima i chekao jutrima.
Bolno kucashe srce moje svih ovih godina .
Zivot je prolazio kraj mene , a ja sam chekao I chekao ….
Chekao tebe , jedino savrshenstvo .
Nisam mogao prihvatiti nishta shto manje je od tvoje velichanstvenosti .
A na ovom svetu i ovom mom zivotu sve je tako mizerno naspram moci i lepote tvoje.
Dobro je doshla si…
A kuda si se denula , kuda si pobegla , shto ranije ne dodje…”
-“Letela sam i snove tkala , srecu ljudima krala , sne u zoru na param parchad razbijala , svojom lepotom ochi oslepljivala, tugovala kada bi neko u sitnicama uzivao , sladila se pohlepi.
Mazila druge poput tebe.Dochekivala ih na rodjenju , i ispracala na samrti .
Pevala im pesmu nedostiznu i ljubila usnama vrelim .”
-“O chemu ti to zborish ludo moja.”
-“Ah , ma zaboravi .
Nije to ono shto ja zelim raditi , ali tako mora biti.
A tako sam se nadala da cesh ti znati ziveti , a ne samo u chekanju zivotariti.
Sada je kasno , spremi se.
Doshla sam da te vodim do tachke iz koje cesh se ponovo roditi.
I molim te kada sledeci put na rodjenju moju pesmu chujesh i moje lepote svestan budesh , ti je iskoristi kao zrak snage , a onda grabi shto vishe mozesh , zivi zivot i oseti sve te predivne sitice koje ja nikada dostici necu.
Zivi i srecan budi , jer samo cesh onda , kada ponovo po tebe dodjem , moci da josh jednom zadovoljan i srecan moju pesmu slushash.”
-“Ne shvatam , ali nije ni bitno unutar mene sve je tako prazno.
Ah , nema veze ti si tu.”
Starac zatvori ochi I izdahnu. Ona pusti suzu I zapeva pesmu prelepu poput svitanja zore , punu nade poput radjanja novog zivota.
-“Shvaticesh…”
By DreamyBanny
{ Last Page } { Page 1 of 5 } { Next Page }
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |