Sa pocetkom 29. nedeljice desile su se i dve bitne stvari:

1. Krenula sam ponovo na posao
2. Krenula sam i na psihickofizicku pripremu trudnica u Gradskoj bolnici

Sto se posla tice, meni je apsolutno fenomenalno. Toliko su svi ljubazni i predusetljivi da ne mogu da vam opisem! Imam direktorku kakvu samo pozeleti mogu!
Vezbice su mi super. Za sada mi jos uvek deluje sve tako neobicno i imam utisak da nikad necu nauciti te tehnike disanja i naprezanja, ali verujem da su svi imali takav utisak na pocetku. Babica koja nam drzi vezbe je super, bas sam zadovoljna.
Po prvi put sam zapravo cula kako izgleda kad krene porodjaj... koje su faze, sta treba raditi, sta ne u tim prvim momentima... Za sada nas je 6 u grupi, od  toga 2 koje su vec blizu finisa, 2 kojima je termin krajem decembra i nas dve, koje po terminu kaci pocetak januara.

Jucerasnji dan mi je dao novi razlog za brigu - iz cista mira, odjednom mi je skocio pritisak sa nekih 100/60 na 140/90. Jako sam se uplasila. Ne toliko za mene, vec iz razloga sto znam da to moze jako negtivno da utice na bebu. Videcu da li cu da odem do dr danas (ako mi pritisak bude ponovo toliko visok) ako ne - sutra ujutru. Ne znam... mozda sam bila premorena, prethodnu noc sam spavala svega 3-4 sata, pa isla na vezbice... nisam pametna. Uopste mi je se ne svidja ideja da pijem Bensedin i trujem moje cedo, gledacu sa njom ako ikakve sanse ima da to ne pijem.

XXX nedelja

 
U utorak su poceli da mi se javljaju neki cudni bolovi koji su kulminirali u sredu te sam na kraju, eto, imala priliku da se upoznam sa dr Hajdukovic i pre nego sto sam planirala. Stekla sam zaista jako pozitivno misljenje o njoj i volela bih da ako se dogovorimo ona vodi moj porodjaj danas sutra kad bude.
Sto se mog straha oko grlica tice bio je bezrazlozan, sa njim je sve u najboljem redu, medjutim zbog kontrakcija koje sam imala preporucila mi je da obavezno svaki dan 2 sata odlezim pre podne i 2 sata posle podne. Malo mi je promenila i terapiju koju sam imala do tad (Ukljucila je Utrogestan vaginalno) uz komentar da ako ne osetim poboljsanje u narednih 10-ak dana dodjem da malo odlezim u bolnici... srecom poboljsanje osecam, al' malo kasnije o tome.
Preporuceno lezanje je svakako samo jos jace uticalo na to da od naredne nedelje konacno odem na bolovanje.

XXXI nedelja

Moram da se pohvalim da moja terapija izgleda deluje! Bogu hvala od srede gotovo da i nemam kontrakcije! Bude ih negde 5-6 za citav dan, sto je extra, obzirom na to da mi se desavalo da ih toliko samo bude vezanih u vecernjim satima.
Jako sam srecna zbog toga, pre svega zbog mog malise, jer u citavoj toj prici oko kontrakcija ja i jesam bila najvise zabrinuta kako sve to deluje na njega.
Bas sam pricala i sa babicom koja nam drzi vezbice na tu temu - kaze ona da u principu te kontrakcije ne mogu da uticu toliko lose na bebca ali odobrava moje ukljucivanje disanja, jer ako nista drugo vec sad vezbam za "real thing".
Kad smo vec kod moje mrvice, kako smo ga MM i ja na pocetku price nazvali od miloste, on i nije mrvica.

Ovih dana je mnogoo aktivniji nego ranije i osecam po udarcima da je ojacao. Sinoc sam po prvi put jasno videla kako se mala izbocina krece po citavom mom stomaku... samo mi glupo jer ne znam sta je to bilo!

Onako okruglo, pravilnog oblika, duz citavog stomaka uzduz i popreko... Sta god da je, preslatko je, ja se sva raspilavih gledajuci u stomak, mislim da ce MM da sizne od mene i mog konstantnog "joj, vidi, vidi ovo..."

Eh da! Moram mog sina malo i da kritikujem - ne dozvoljava mi dete da legnem na bok pa to ti je, tvrdoglavo malo magare, ljubim ga ja!
Uvece, kad krenemo na spavanje ja se lepo namestim na levi bok, ma, ne prodje minut eto njega kako se buni, ne odgovara mu poza, sve me prsticima bocka... ja se premestim na desni bok, on miruje nekih 5 minuta i opet ista prica! I ne vredi mu objasnjavati da mama mora zbog njega na boku da lezi, jer je to najbolji polozaj... na kraju odustanem, legnem na ledja i tako spavam :( Vec sad se zna ko ce biti glavnokomandujuci u kuci, lepo on to najavljuje unapred.

Sto se mojih trudnickih simptoma tice, plopnuo mi je sinoc pupak konacno (ja mislim, MM kaze da nije jos, al’ sta on zna), izasao mi je prvi hemoroid, ledja me ponekad od lezanja jaaaako bole, ali sve u svemu, hvala Bogu, jos uvek nemam problema sa spavanjem... samo da tako ostane jos malo!
Sledece nedelje bih trebala da odem u bolnicu na UZ (jos uvek ne znam kod kog cu lekara posto Hajdukovicka ne radi naredne nedelje u ambulanti) pa cemo da vidimo koliko je malisa porastao u prethodne 4 nedelje.

XXXII nedelja

Oni koji mozda trce ili prate Beogradski maraton znaju kako ide trasa istog. Elem, MM vec godinama unazad trci polumaraton.

"Sad si otprilike skrenula iz Milentija Popovica i ides ka Brankovom mostu. Izgleda ti kao da je ogroman put jos ispred tebe, a zapravo nije. To si ti na pocetku osmog meseca"

bile su njegove reci u subotu uvece, dan pre nego sto cemo po nedeljicama uci u ovaj famozni 8. mesec.

"A na kom mestu pocinje deveti?"

pitala sam ja, uplakana (taj dan smo isli prvi put do Gradske u ambulantu zbog grceva sa kojima se borim vec danima).

"9.mesec ti je otprilike Mek na Zelenom vencu. Kad stignes do njega onda je sve lako, znas da imas jos samo malo i na cilju si".

Ove godine sam ga upravo na tom mestu cekala dok je trcao, zaista ne izgleda tako daleko... doduse ja sam isla precicom.:)
Tek sam koji dan u osmom mesecu, a izgleda mi ka svi oni meseci koji su iza mene zajedno. A ovi grcevi koje osecam mi uopste ne olaksavaju posao...

Kako moji grcevi evo traju vec sesti dan za redom bez namere i najave da ce prestati juce mi jednostavno nesto nije dalo mira, morala sam da odem do dr da vidim da li je sa bebcem sve OK. Kapiram da to grcenje ne moze nikako biti dobro za njega, meni je neprijatno a mogu misliti kako je njemu, on je malecki, sklupcan u tom mom stomaku i ovako nema dovoljno mesta, a kad krenu grcevi mogu misliti koliko tek onda apartman postaje uzak za njega.
Bas kao i pre 2 nedelje dr Hajdukovic nas je primila u svojoj ordinaciji u Bel Medicu. Prvo me je ispitala kako se pokazala terapija protiv kontrakcija u dosadasnjem periodu, a onda sam joj detaljno izlozila moj problem.
Njena prva reakcija je bila pomalo razocaranim glasom "Pa, eto vidite ipak nije dobra terapija, cim vi imate kontrakcije". MM i ja smo je onda malo ubedjivali da to sto ja osecam meni zaista ne lici na kontrakcije koje sam imala (znaci ono klasicno "rast i stvrdnjavanje stomaka"...blabla o cemu smo se sve koje smo isle na PFP vec dovoljno naslusale).

Pomalo je nezahvalno objasnjavati senzacije koje osecamo, svi mi drugacije dozivljavamo neke stvari... i ko zna, mozda ovo i jesu neke kontrakcije, ali ja zaista iskreno mislim da nisu... jer da jesu onda cu ja biti jedina trudnica koja se poradjala nedeljama!
Na kraju smo presli na UZ da vidimo kako je Aleksa i kako je napredovao. Ona je bila jako zadovoljna onim sto vidi, detaljno ga je pregledala, pokazivala nam nogice, rukice, prstice, bubrege, besiku, pluca, srce, pupcanu vrpcu, kicmu... sve je to sasvim OK.

E, jedino sto mali nije hteo da saradjuje, nikako nismo uspeli da ga ubedimo da nam prikaze lice. Okrenut licem ka mojoj kicmi spavao je i tek bi se ponekad promeskoljio u fazonu

"Sto ste dosadni, ostavite me na miru, zar ne vidite da uzivam".

Sada imamo negde oko 1758 gr, znaci za pune 4 nedelje moja ljubav je napredovala punih 700 gr i vise nije tako mali decak! I dalje prednjaci glavicom na dole, i sad je u onom polozaju koji sam cesto imala priliku da vidim na slikama. Nogice su mu skroz gore, kod glave i tako sklupcano pile moje leskari.
Zaimljivo je da dok mi je dr radila UZ moja creva su jaaako burno reagovala, a cak i na UZ je zabelezila komesanje tj. gasove sto nas je nagnalo na zakljucak da ipak tu nesto nije kako treba sa peristatikom creva.
Ono sto mi je predlozila jeste da uradim koprokulturu i obzirom na to da svakako idem u Gradsku u ponedeljak, kad mi je zakazan UZ kod nje da joj ponesem rezultate pa cemo videti sta i kako dalje. Za to vreme da pijem Probiotic kasule i jogurt bogat bifidusom, veruje da ce to malo poboljsati situaciju. Takodje, pomenula sam joj i kolacic sa senom, rekla mi je da to definitivno izbacim iz upotrebe (vec uradila dan pre toga) pa cemo videti hoce li biti poboljsanja.
Krajnja solucija jeste da me prikace na CTG u toku noci i prate sta se desava, ali to mislim da nije izvodljivo nigde osim u bolnici....

U svakom slucaju jesam malo mirnija sad kad znam da malisa lepo napreduje, al' da kazem da sam se umirila skroz - daleko od toga.

Videcemo sta ce se desavati u narednim danima, drage nase tete bicete informisane u svakom slucaju.

12. novembar 2006. – kraj XXXIII nedelje i komplikacije

S. je u gradskoj bolnici lezi,danas popodne oko 17:45 krenula se kontrakcije, prvo na 8 min. pa posle sve cesce otprilike na minut i po. Otisli smo do Gradske bolnice i posle pregleda je konstatovano da je otvorena 3 cm. Sto je zapanjujuce kontrakcije uopste nisu bile jake i pretpostavljaju da je sve to krenulo zbog peska u bubrezima i urinarne infekcije posto je konstatovana neka strafilokoka na zadjem ispitivanju urinokulture zbog cega je i pocela pre nekoliko dana da pije amoksicilin. Elem, sad blago krvari i prima gynipral intravenozno.Trenutno je prikacena na CTG pa cemo da vidimo, inace kontrakcije su se proredile.

16. novembar 2006. – Piskaranje trudnice iz bolnice

Kao sto je I. vec napisao kontrakcije su krenule iz cista mira u nedelju popodne. Bese mi malo cudno, ali sve racunam proci ce, da bih u neko doba shvatila da mi se stomak steze mnogo cesce nego sto bi trebalo. Izmerim jednom 1,5 min., rek'o sama sebi "ma nisi dobro… ajde ponovi",druga 1,5 min., treca.....negde oko desete smo se zabrinuli,ali sve nesto racunam lazne su, stace kod 16-17 sta cu bez veze u bolnicu. Sipak! Posle 20 u kontinuitetu sedosmo u taxi i pravac Gradska bolnica, a tamo, necete verovati na prijemu dr. Imer koji me je pregledao pre par nedelja! Mislim, koja je verovatnoca da se to desi?!?

U svakom slucaju, saslusao me je, odmah pregledao i rekao da ostajem u bolnici - 3cm otvorena, prakticno porodjaj je "knjiski" krenuo, a oni ce dati sve od sebe da ga prolongiraju koliko god je moguce.

Iako sam posle njegovog pregleda prokrvarila i imam utisak da mi je ispao famozni krvavo - sluzavi cep, u sustini necu da gresim dusu. Ispao je vrlo korektan i cak ljubazan. Odveo me je licno na patologiju i dezurnoj sestri sve potanko objasnio i kad sam se smestila otisao je na odeljenje na kom je bio dezuran.

Odmah mi je uiradjen CTG. Kaze mi danas sestra koje me je primila to vece "Verujte, ja sam mislila da cete se tad poroditi". Samo sam se nasmejala i rekla

" I ja sam"

Bogu hvala tokoliza je relativno brzo pocela da deluje, tako da svi ono koji tvrde da gynipral ne moze da pomogne kod prevremenih porodjaja - na sopstvenoj kozi sam osetila - MOZE! Da budem iskrena nije mi bilo svejedno sto ce me prikljuciti ( nekad ne valja ni previse citati iskustva drugih, uplasi se covek ) medjutim, ponovo Bogu hvala, podnela sam ga sjajno. Nikakve nus efekte nisam imala, samo mi je prve noci malo zalupalo srce, ali sve se na tome zavrsilo.
Sutradan uvece je dosla sada mogu slobodno da kazem i zvanicno moja doktorka, Gordana Hajdukovic - Obradovic, koja mi je ukljucila u terapiju i te inekcije za brze sazrevanje bebinih pluca, just in case. Kaze mi danas kad smo nesto razgovarale " Izdrzite bar punih 36 nedelja" - rekoh joj "Dr. da se JA pitam izdrzala bih i 42 ako treba, ali mislim da vise nista ne zavisi od mene". Ja bukvalno lezim 20h dnevno, ako ne i vise…  mirujem, uzimam terapiju redovno a bice onako kako je onaj gore bude odlucio. Ja sam skupila noge i ne dam bebcu napolje, a koliko cu biti uspesna u toj nameri - videcemo.:)
U svakom slucaju danas sam presla na gynipral tablete 6x1,verapamil 3x1. Dok vam pisem ovo upravo deluje ta koju sam uzela bez verapamila. Podnosljivo je sto se tice bolnice, osoblja i svega ostalog,mogla bih citavu stranu da ispisem ali necu da davim.

Trenutno smo u sobi ja i jos jedna cigancica,preslatko 19-godisnje dete, inteligentna, ma k’o secer je. Ona ce valjda ostati do ponedeljka tako da do tada pratim Velikog Brata - koji sam freak morala sam i da glasam za povratak Maje u kucu. Ako cu da gledam bar da mi bude zanimljivo.

Do sada sam imala incident sa jednom sestrom,ali ta krava nije vredna pomena,bice i ona jednog dana trudna boze zdravlja pa ce se mozda setiti kako je ispala skot.
Doktori nisu precizirali koliko cu ostati,ali verujem do ulaska u 9. mesec,ako bog da,valjda cemo izgurati do tad.A o njima - doktorima mogla bih posebnu temu da otvorim i ispisem ali necu.;)
 

28. novembar 2006. - malo tracarenja

Danas je 16-ti dan kako sam primljena u bolnicu,i zvanicno smo usli u 36-tu nedelju..

Prethodne nedelje su mi isli na nerve doktori, kako koji dodje ujutru tako resi da mi smanji dozu ni ne citajuci istoriju bolesti. Naravno posledice toga + sto sam sama selila stvari iz jedne u drugu sobu ( radila je ONA sestra,vec sam je pominjala ) - rezultat: ponovo 3 dana tokolize. Sad su valjda konacno resili da me vise ne drndaju. Jutros je bio dr. Luzajic u viziti (on je i rekao da ce me drzati do porodjaja )i covek je ispisao terapiju do petka. Po nekim mojim proracunima bas tad i ulazim u 9-ti mesec,po njihovom to je narednog utorka. U svakom slucaju dr. Hajdukovic je bila dezurna u nedelju i ukratko rece zena i taj dan da se porodim ne bi bilo strasno,ali isto tako da bi bilo dobro da se strpim do punih 36 nedelja. Nikako da shvate da sam ja strpljiva ali da ovo moje bebce zuri. Da se ja pitam rado bih bila i Georgina.:)

Ono sto je zanimljivo jeste da trenutno uopste nemam strah od samog porodjaja koliko od svega sto nas ceka nakon toga....

Sto se desavanja u samoj bolnici tice,sta da vam kazem.Trudnice dolaze i odlaze,neke na porodjaj neke kuci,a ja sam postala deo inventara.
Prethodna nedelja je bas bila zanimljiva u jednom drugom smislu - imala sam priliku da cujem kako to dr. najavljuje porodjaj koji je krenuo.

Naime, u noci sreda na cetvrtak, kod mene u sobi su dve Georgine dobile porodjajne kontrakcije, kao i jedna u sobi do nase. Ne treba reci da oka nisam sklopila tu noc. Devojka pored mene nije isla na vezbice i vidno se namucila (nije znala sta je snaslo, niti kako treba da dise ). Negde pred jutro u neko doba prolazi dr. Bojovic hodnikom ( moje 2 cimerke je konacno poslao u porodiliste, obe 5 cm otvorene )i u jednom trenutku se u onoj tisini samo cuje "SILVI (sestra) PORODJAJ!" Ljudi moji,meni bejase smesno. Odjednom se njih 5 sestara sjurilo niz hodnik.U pitanju je bila 4. porodilja,inace drugorotka, koja se eto nekih sat vremena pre toga pozalila sestri da ima bolove, ali su svi bili u fazonu "Sad ce vizita". Porodjaj je krenuo karlicno, ladno su njene cimerke videle bebinu nogicu kako je krenula da izlazi! U tom trenutku mi bas bese smesno, ali je veliko pitanje da kli bih se smejala da sam se zadesila tamo.

Zurka se ponovila i naredno vece jer su kontrakcije krenule dvema koje su zadrzane samo preko noci zbog CTG-a. Jedna od njih je bila jos i dobra, podnela je sve manje vise ok, ali ova druga (slucajnost ili ne, ni ona nije isla na vezbe), plakala, stenjala, kukala, svadjala se sa sestrom da bi na kraju u pola 6 ujutru nazvala svoju dr. i ko zna sta joj je sve napricala jer je zena zvala dezurnog dr. i sestru i insistirala da ovu spuste u porodiliste. Ispostavilo se da je spustena bez potrebe jer je u tom trenutku bila otvorena svega 1 prst ili kako sam konacno odgonetnula 2 cm.

Posle toga sam vec bila u fazonu "Ako mi dovedu i tog dana nekog ko treba da se porodi, porodicu se i ja uz put".

Srecom - nisu. Tog dana je dosla FE-NO-ME-NAL-NA devojka, koja je doduse primljena samo na jedan dan zbog CTG-a, ali je ubedljivo najbolji utisak ostavila na mene. Samo se nadam da cemo se sresti jos posto bi u petak ponovo trebalo da joj rade CTG.

Za kraj moram da pomenem i cigancicu koja je danas otpustena - ljudi moji, sebicnije stvorenje ne videh skoro! I ne moze niko da kaze da to ima veze sa godinama, posto ima jos jedna i obe imaju po 19 a nebo su i zemlja ( mislim da sam vec ranije pisala o mojoj bivsoj cimerki cigancici Mariji ). Elem, ova vam je ljudi  primljena zato sto je prokrvarila posle sex-a sa muzem (koji inace ima 15 godina! ) Na predlog da se suzdrzi od toga neko vreme, dok joj ne kazu da je sve ok sa bebom komentar je bio "Ne pada mi na pamet, to je prirodna stvar, istrpece beba!" Savet da ne jede preslanu hranu - "Jeste, boli me uvo, treba da umrem od gladi zbog bebe"...a da ne pominjem redovno komentarisanje hrane u bolnici - "Zasto da jedem bolesnicku hranu kad mi je mama donela pecenje?!?" Sreca pa nisam bila u sobi sa njom, inace da jesam verujem da bih od nje dobila kontrakcije!
Mogla bih ja ovako do sutra, ali je dosta bilo tracarenja za ovaj put.

XXXVIII I XXXIX nedelja

Kao sto sam naziv kaze, eto nas i u 38. nedelji (da mi je neko 12.11. rekao da cemo dovde dogurati ne bih mu verovala), iscekujemo dolazak naseg malog vrtiguza. Vec sam rekla u onim pisanijima iz bolnice volela bih ja da on saceka i termin, medjutim videcemo da li ce poslusati mamu i tatu ili ne.
Inace, moj dragi i ja smo poceli da primenjujemo "obrnutu psihologiju" vec sad sa nasim bebcem. Posto je vec sad u stomaku tvrdoglavko i svojeglavko, onda bar nek bude jarac u horoskopu kako bi i trebalo po terminu pa da ga "pravdamo" kad malo poraste u fazonu "Pa, jarac je, nije ni cudo". Eto, tako smo mi poceli od ponedeljka da mu pricamo kako treba da gleda da ne bude jarac i da pozuri. Za sada nas ne slusa... mogao bi tako da nas ne slusa jos jedno 7-8 dana, sta bi mu falilo :)

Sto se naseg vrtiguza tice, on ovih dana ne sutira kao sto je radio ranije, ali osecam meskoljenje non stop. U prvi mah sam pomislila da se primirio jer se sprema za grand finale, medjutim onda sam malo razmislila i skapirala da je apartman ipak tesan za njega (koliko god se cinilo po slikama da nije)

Omiljena fora mu je ovih dana da me bode laktom (to ja pretpostavljam da je lakat jer je siljato i malecko). I. je prvo bilo cudno sto skacem svaki put kad me "ubode" a onda je i on sinoc imao prilike da se licno uveri kako to izgleda.... najsladji nas lakat na svetu, neka ga samo nek bocka!
Zao mi je sto mi nisu u ponedeljak pre nego sto su me otpustili uradili UZ, cisto da znam koliko je prasence sada, ali dobro, kapiram da je vec presao 3 kg, a ako budemo izgurali citav termin, ko zna, mozda dogura i do 4 - na mamu ( ja imala 4200, kaze moja keva u porodilistu kad su me donosili na podoj ja u jednoj ruci, dve bebe u drugoj:))

Inace na brzinu samo da iskuckam otkud to da su me pustili - u nedelju je moja dr bila dezurna ceo dan, a ja srecna k’o kuce, bila sam u fazonu "Bas lep dan za porodjaj"
Dosla zena u vizitu, pita kako sam i onda iz cista mira kaze mi "Mlada damo, jel bi ti malo kuci?"

A meni oci ko sarme iskocile, samo je gledam i trepcem.

"Pa ja bih ako Vi mislite da mogu", bese odgovor k'o iz topa. Kaze ona meni u fazonu u redu, sutra ujutru cu te pogledati pa ako je sve ok ides, a ja i dalje samo trepcem od srece. Videla ona moju facu pa na kraju odluci da me pregleda nakon vizite. Joj, da li treba da kazem koliko sam srecna bila kad mi je posle pregleda na onoj listi stavila strelicu za izlazak!!! Kazem ja njoj usput da je Luzaic (nacelnik) rekao da ce da me drzi do porodjaja, a ona meni lepo na to da ako bude nekih problema zvrcnem nju i da ce ona porazgovarati sa njim. Ponedeljak ujutru sam jedva docekala, budila sam se na svakih pola sata da vidim koliko jos ima do vizite. Dosla i vizita a nacelnik kao da ne vidi onu strelicu (!) samo prokomentarisao da sam skinuta sa terapije. Kazem ja njemu da je dr. Obradovic rekla da mogu kuci, on me pogleda, kaze "Jel rekla?" Reko' "Jeste", on na to rece "Pa dobro onda kad krenu bolovi vi dodjite da Vas porodimo" a jaaaaaaaaaaa …. Da sam mogla poskocila bih od srece!

Pre nego sto sam otisla odradila sam ono sto sam zacrtala sebi a po pitanju one guske Snezane, sestre sa kojom sam imala non stop incidente... lepo sam ispala najveca tuzibaba i prijavila je glavnoj sestri! Ja se pozdravljam sa ovim sestricama koje su se zadesile taj dan na odeljenju (divna deca stvarno) kad nailazi glavna sestra. Ja onako fino reko' da se pozdravimo, imate divno osoblje za svaku pohvalu a ona razvukla kez od uva do uva, ali je ubrzo nestao. "Osim sestra Snezane, ona ne zasluzuje da bude ovde", zavrsila sam. "STO?" U kratkim crtama joj objasnim kako sam 2 dan po dolasku cekala na tokolizu 45 min, pokusala ona nju da opravda kako mozda nije dr napisao terapiju, na sta sam se ja samo nasmejala i rekla "To je bilo posle vecere" ;)
Posle sam se cula sa jednom od cimerki, kaze i ona je uradila isto. Ispricala je svoj slucaj i usput pomenula da i druge pacijentkinje nisu njom zadovoljne ali da se jednostavno plase da bilo sta kazu... sto i jeste istina. Pitam se pitam se da li je uopste dobila neku packu posle toga. Al' dobro, Sneza ostade samo jedna jako ruzna uspomena koja ce vremenom izbledeti...

Najsmesniji momenat pri otpustu mi je definitivno bio kada sam otisla po otpusnu listu, ulazim u tu famoznu sobu 14. kad tamo, ni manje ni vise pogodite ko? Dr. IMER!!! :)) Vidim ja covek me sve nesto zagleda, merka, pomislih u sebi "Boze sta mu je" kad na kraju on prokomentarisa onako na glas "Sto ste vi meni poznati". Objasnim ja njemu lepo da me je u 33-oj nedelji primio sa dijagnozom "Preteci prevremeni porodjaj" i da sam sad punih 37. nedelja i da su me pustili par dana da odem kucici, zahvalim mu se na savetima koje mi je dao te dvanaeste novembarske veceri kad on meni ni pet ni sest kaze "To, mala, baci kosku!" I stavi ruku covek a ja stacu, bacih kosku i poceh da se smejem. Mnogo mi simpaticno bilo. Posle su jos 5 minuta on i sestra komentarisali kako sam junak i bravo i svasta nesto jos, samo sam se smesila, sta cu :)

Kad sam stigla kuci mene stigose emocije, plakala sam k’o najvece dete - od srece, naravno. Mislim da ja zapravo sve do tog trenutka nisam bila potpuno svesna sta mi se sve izdesavalo i koliko mi je zapravo taj mesec van kuce tesko pao. Prioritet je bio zadrzati bebca u stomaku sto duze, ni o cemu drugom nisam razmisljala!

I tako ja sad uzivam u mom lepom domu, iscekujuci dolazak bebca na svet... ne forsiram se previse, uglavnom leskarim, ali ipak sam uspela da ispeglam posteljinu za krevetac, a lepili smo i borduricu za naseg Aleksicu u sobi... cisto da kazem da sam nesto uradila :)
Od jutros su me nesto srafile kontrakcije pa sam za trenutak da to mali guzonja najavljuje svoj dolazak ali izgleda da je bila lazna uzbuna... I. i ja smo se dogovorili ako se nista ne desi do subote da idemo u grad da kupujemo stvarcice!

22. decembar 2006., 6:45 h – Pokucala nam roda na vrata

Drage moje,
dok budete citale ovo mi cemo vec uveliko biti na putu za Gradsku bolnicu, a ko zna, za one sto kasnije ustaju mozda bude jos neka lepa vest ;)

Elem, kao sto znate, u ponedeljak smo bili na UZ. Sve sto sam tada napisala stoji… ono sto ne znate jeste to da je dr Hajdukovic konstatovala da je vec vreme da se bebac rodi, obzirom na zrelost posteljice, njegovu velicinu, moje krace cikluse i natecenost. Razgovarali smo jako dugo sa njom (sto se nje tice ona je bila voljna da Aleksa dodje na svet jos koliko sutradan) i na kraju smo se dogovorili da ako malisan sam ne resi da izadje do petka da dodjem u bolnicu, a obzirom na moja vec dobra 3 prsta otvorenosti, da prokine vodenjak i onda da cekamo da porodjaj krene…
Dok pisem ovo (sad je 6:45) jako sam uzbudjena i uplasena i svasta nesto… ne mogu da verujem da cu upoznati moju srecicu Boze zdravlja za nekih 24 h maximum. Vise ne znam ni da li sam sve spakovala, ni kako cu se ja snaci u citavoj toj prici, imam utisak da nisam procitala dovoljno o dojenju, a sa druge strane sam sto se samog cina porodjaja tice jako smirena – ne hvata me panika uopste, u glavi mi je samo to da se moj malisa sto manje pati (nadam se da cu uspeti koliko toliko u tome disanjem koje sam naucila na vezbicama).
I. ide sa mnom i verujem da ce vam on ispisati svoje impresije sa porodjaja cim bude dosao sebi :)
Ne zamerite sto nisam rekla ranije, nismo rekli ni nasima, evo upravo snimamo poruku na sekretarici…. Joj, al’ ce se babe i dede iznenaditi kad budu culi :)