XVI I XVII nedelja

Bebica i ja smo se u startu dogovorile da ce 16. nedelja biti posvecena meni a 17. njoj i drzale smo se tog dogovora do kraja.:)
MD i ja smo isli i gledali pozivnice za vencanje, birali (na kraju nista nismo odabrali) ali dobro... ima vremena, doci cemo i do toga. E onda me je sestra od ujaka u sredu iscimala da idemo da gledamo vencanice... pristadoh ja i mogu vam reci da mi je bilo bas zanimljivo. Na kraju sam bila u problemu jer nisam mogla da se odlucim izmedju 5 modela... sta da vam kazem - za sve je kriv blizanac u meni! :)

Narednog dana sam povela dragog za ruku i pravac Piramida. Zajednickim snagama smo izabrali mog potajnog favorita i presrecna sam zbog toga! Valjda se necu ugojiti kao prase do vencanja, za prethodnih 5 nedelja sam dobila samo 1 kg.

Nego moram da se pozalim kako me par komentara iznerviralo oko kupovine vencanice.

Naime, kada sam pricala nekim ljudima da ce MD ici sa mnom da izaberemo vencanicu svi su u fazonu "Pa to se ne valja".

Druga stvar koja me iznervirala te nedelje jeste opste zgrazavanje ljudi kada pomenemo da ce MD prisutvovati porodjaju... vrhunac je bio biser moje sestre od ujaka pre par dana koja mi je rekla "Stvarno nisi normalna, sta ce ti on, muskarcu nije mesto u porodjajnoj sali". I opet kazem "A zasto?"

Uh, i sad se iznervirah samo kad sam se setila... Vikend je bio posvecen nasoj selidbi, subota spremanje stvari, pakovanje i nedelja kada je KONACNO dosao i taj dan... verujte, kako je krenulo cesto sam se pitala da li ce ikada doci (trebali smo da se preselimo jos sredinom juna).

Mene su u ponedeljak pocela da boluckaju ledja... na pocetku nisam pridavala mnogo paznje tome, medjutim onda se u sredu na UZ ispostavilo da su ti moji bolovi zapravo blage kontrakcije koje imam na zadnjem zidu materice i zbog toga sam morala da pocnem sa terapijom i evo ne idem na posao vec nekoliko dana. O tome kako sam reagovala na Gynipral ne bih ovde,  sve u svemu ne bas sjajno, al' drzim se. Iako sam posle petka na subotu bila resena da prestanem da ga uzimam ipak sam nastavila, jer ako ce to da pomogne mom cedu onda sve drugo nije bitno. Mamica ce preziveti i lupanje srca i drhtavicu samo da je bebac OK.

Da se vratim na UZ - u sredu je inace bio rodjendan MD pa sam se i tu malo istripovala "Sta ako nesto nije kako treba, bas ce mu biti poklon" i slicne klasicne, trudnjacke gluposti... medjutim, ponovo kazem Bogu hvala sve je OK.

Bebac je super, vitalan, jako aktivan (nas maleni vrtiguz) i napreduje u odnosu na svoj uzrast za par dana. Dr mu je uzela merice jer smo u sredu radili i kvadripl test a ja sam nakon toga sve vreme odmeravala velicinu butne kosti moje bebice (tada bila 1.81 cm)

Sve namestam ruke, pa gledam koliki je oblik glave, pokusavam da zamislim moju srecicu kako izgleda, a moj dragi se samo smeska. Inace ja na osnovu slicice koju smo dobili sa UZ odgovorno tvrdim da beba vec sad lici na svog tatu, ali mi se svi smeju i pitaju kako sam ja to uspela da vidim... a ja cudom ne mogu da se nacudim kako oni to pa ne mogu da vide! Isti oblik glavice i ista ustasca ima, potpisujem!
Eh da! Znate da mi nismo zeleli da znamo kog je beba pola... e sipak, doktorka se malo izletela i ja sam sad UBEDJENA da je DECAK!!!

Naime, ona nas je pitala ponovo "Da li zelite da znate pol deteta?" na sta smo mi rekli da ne zelimo, ali sam se ja nadovezala i pitala

"A sto? Jel Vi vidite sta je?"

Ona se nasmejala i potvrdila, uz konstataciju da ipak ne moze da bude 100% sigurna jer je "jos uvek malo". Na to sam se ja nasmejala i rekla "Pa dobro, sad ste nam prakticno rekli da je decak" kaze ona kako ne mora da znaci... mada, nije mi uopste delovala ubedljivo kad je to rekla, tako da eto, po svemu sudeci - jos jedan pisonja na putu (uh, ako je to istina sreci moje mame i sestre MD nece biti kraja, a mi smo u problemu sto se imena tice).
Sto se UZ tice, imam dovoljno plodove vode, posteljica super izgleda, sve je kazem OK osim tih glupavih kontrakcija. Sada dosta odmaram, svela sam sve aktivnosti na minimum pa cemo videti.

U petak smo isli po rezultate kvadripl testa a inace sam radila u medjuvremenu ponovo i krvnu sliku i davala urin na pregled - sto se urina tice konacno se vidi poboljsanje, Bogu hvala na brusnici i Prolom vodi! KS mi je uglavnom u granicama normale, s tim sto su mi crvena krvna zrca na donjoj granici ali je gvozdje i dalje skoro na gornjoj pa me to sad malo buni. Ne znam da li cu morati da pocnem da uzimam nesto od vitamina… videcu danas na kontroli.

Tog dana (21.07.) se desila i jedna jaaaaaaako bitna stvar -po prvi put sam osetila bebca!!!

Kao sto rekoh, isli smo da uzmemo rezultate kvadripl testa pa smo onako usput prosetali do par prodavnica sa belom tehnikom ne bi li pronasli ves masinu i dok smo se vracali prvo sam osetila sa leve strane kao neko blago kuckanje, a onda jos jedan put malo blize sredini stomaka... mislim, ne mogu da potpisem 100% da je to TO ali sve nesto mislim da jeste. Osim ako se moje trenutne kontrakcije ne manifestuju nekako cudno... ko ce ga znati. ;)
Kad smo vec kod bebe, moram da vam se pohvalim da je moje prasence vec 208 gr tesko!!! Kaze doktorka da ce biti bas velika beba…

 
XIX nedelja

Meni su proradili hormoni u poslednjih par dana... malo malo pa se rasplacem i to za kojekakve gluposti, sama sebi sam smesna.

Bebac je sve aktivniji i aktivniji, stomace je poraslo i sve se pitam kad ce da mi ispadne pupak (sve se nekako nadam da cu se provuci bar tamo do 10-og septembra, a posle nek bude kako hoce). Ne znam ni kako ce mi vencanica stajati ako nastavi da raste ovim tempom.

MD me naravno samo zeza i govori "Rasti, tibo, rasti"... nemam ja nista protiv, da me ne razumete pogresno - nek raste tiba koliko god hoce - i treba da raste, ali posle vencanja! :)

Ne znam kako je drugima ali meni nista nista pa onda u roku od 3 dana hop - poraste bas bas. Za sada se u faci uopste nisam promenila, sve ide u cice i stomak pa ako nista drugo nek barem tako i ostane da na slikama ne budem k'o punjeni vrabac :)

9. avgust – It’s a boy!

Kao sto i sam naslov kaze sada je i zvanicno jos jedan PISONJA na putu!
Moj dragi deckic ovoga puta nije skrivao svoju muskost, tako da je tatici pokvario iznenadjenje, jasno se vidi na UZ. Vrteo se, namestao, pozirao, a onda svima stavio do znanja da se devojcice cuvaju, jer kad porastem bicu opasan smeker, musko sam i ponosan sam sto je tako... :))

XX nedelja

Vrtiguz je sve aktivniji i aktivniji, osecam ga cesto, a najcesce kad klopam i kad se vozim busom... ovo prvo mogu da razumem ali ovo drugo ne bas i upravo zbog toga mi je skroz simpaticno. Nikako da provalim da li to moje dete voli da se vozika il' ne.
Ove nedelje ga je konacno osetio i moj dragi, njegovoj sreci nije bilo kraja... sinoc mu se po prvi put bebac javio jacim intezitetom nego ranije pa se moja sreca sva zbunila, kaze "Pa, kako tako jako"... mislim se "Jako tek predstoji, ovo jos nije nista"... neka ga, samo nek se javlja, tako i mene umiruje na neki nacin... nekako onda znam da je sve ok... mozda zvuci cudno ali je tako.

 
XXI nedelja

Moj nemirko je ove nedelje bio jaaaako aktivan, po prvi put sam primetila pomeranje stomaka kada se i on pomera. MD mi prvo nije verovao, ali ubrzo se i sam uverio. Juce je i nas buduci vencani kum prvi put osetio svoje kumce, da ste samo videli kako se iznenadio (da ne kazem strecnuo ) kad se to desilo :)
Jos jedna stvar koja je obelezila jucerasnji dan - svima sam pocela da saopstavam da imaju fore do 1. septembra da diraju stomak a bogami od 1-og samo buduci tatica i ja cemo imati tu privilegiju.

Relativno losa stvar je sto sam ponovo pocela da osecam blage kontrakcije. Gynipral vise ne pijem a njih osecam manje ili vise u zavisnosti od toga koliko sam aktivna bila u toku dana... valjda ce proci uskoro.

XXII nedelja – 4D UZ

Elem, pre svega utisci o samoj ordinaciji - sve pohvale zaista za njih. Ona sestra koja nas je primila je toliko bila ljubazna, da meni bese, ajd’ necu da kazem neprijatno u trenucima ali… pa, recimo, skroz cudno da jos ima tako fino vaspitanih ljudi. Mislim, kapiram ja privatnik i tako to, ali nije mi ovo prvi put da odem kod privatnog lekara, pa da pravim paralelu u odnosu na drzavne institucije.
Sama ordinacija je zaista jako lepo uredjena, dok smo cekali (a cekali smo nekih 15 min jer je prethodna trudnica malo zakasnila na zakazani pregled) mogli smo da citamo casopise ili gledamo TV, sta je kome po volji. Ponudjeni smo sokicem, cokoladicom - ma ludilo!

Naravno, sve to nije ni prici onome sta nas je kasnije ocekivalo. Posle otvaranja kartona (to im je obavezna procedura, bez obzira sto ne planiram tamo da pratim trudnocu) usli smo u ordinaciju gde nas je docekao dr. Aleksandar Jurisic, simpatican cova, ali ne mnogo pricljiv. Ja sam lepo legla, okrenuli su mi monitor kako bih sve lepo pratila na njemu, MD je seo u fotelju i sa dr. na drugom monitoru pratio nasu srecicu kako se pomera. Mlatarao je rukicama, nogicama, pa onda se primiri i sve tako u krug. U jednom momentu je stavio rukicu u usta i doca ga je cak i slikao - ma haos! Moje malo cudo i dalje zuri 3 - 4 dana u odnosu na termin a sinoc je bio tezak 448 gr.

Ljudi moji, ja sam toliko odusevljena bila da zaista nema tih reci kojima bih vam mogla opisati. Sve mamice koje su bile na 4D uz sigurno znaju o cemu pricam.

Pregled je trajao skoro punih pola sata, a za to vreme doktor je osim onih standardnih stvari koje se kontrolisu na UZ pratio i protoke krvi kroz bebine organe, merio ga, premeravao - dobila sam citav niz nekih mera koje cu naravno odneti i mojoj dr. cisto da i ona pogleda. Komentar je bio da je beba super, sve je bas onako kako treba, rekao je cak da ima jako lepu i razvijenu kicmu a posto je moj nemirko skoro sve vreme bio aktivan cak me je pitao i da li je bebac uvek takav. Reko’ "Jeste".

Sada znam otprilike gde je u stomaku i nije ni cudo sto mi je stomak toliko porastao u ovih par dana, jako se podigao u odnosu na prosli UZ.

Posteljica je super, ima dovoljno plodove vode, grlic je super - sve u svemu on je bio jako zadovoljan. Predlozio je da ako zelim izmedju 28. i 30. nedelje dodjem ponovo, da vidimo kako je moja lepota napredovala i cisto da se uverimo da li je sve ok sto se tice dijabetesa. Tada valjda moze i to da vidi na UZ , kako - pojma nemam.

Doca je takodje prokomentarisao ono sto sam ja rekla jos prethodni put - bebac ima bradu na tatu. Kako sam samo pocela da se smejem.

Slozio se da obicno majke mogu da vide i ocene ono sto drugi ljudi, pa cak ni buduce tatice ne mogu- materinski instinkt. Na sta je MD morao da me zeza, kaze “Da, da, tebi je tvoj materinski instinkt govorio da je devojcica” - mislim da je to ipak pre bila moja potajna zelja nego stvarno stanje stvari - a sad... sad moju srecu ne bih menjala ni za sve devojcice na ovom svetu!  
Sve u svemu - moja topla preporuka jeste ordinacija “Jurisic” - mislim da ovaj dozivljaj vredi svaku paru!

XXVI nedelja

U petak sam otisla ponovo na UZ i sto se tice plodove vode (koja me je brinula jer sam istripovala da mi otice) sve je sasvim OK, ali doktorka je ponovo zabelezila glupave kontrakcije na zadnjem zidu i, eto, druzimo se Gynipral i ja ponovo. Na kontrolu treba da idem 4-og, do tada mi je rekla da se malo primirim... a ja trebala da krenem na posao 2.10. i ujedno na vezbice za trudnice. Gynipral podnosim relativno dobro... mislim sad vec znam sta me ocekuje, onih prvih dana uzimanja mi je bilo zaista grozno, mislila sam da ce mi srce iskociti a sad kad mi je puls 135 ne potresem se mnogo, samo legnem iskuliram dok ne spadne negde na 100 i onda nastavljam sa aktivnostima.

Sto se mog bebirona tice, UZ je pokazao da je glavicom sada okrenut na dole (to ce se jos 1000 puta promeniti dok mu ne dodje vreme za druzenje sa nama uzivo kaze dr), videli smo bubrege, besiku i zucnu kesu na UZ, videli smo kako pomera obrascice i trepce ali je za divno cudo taj dan kada smo bili na pregledu bio extra miran - dr kaze verovatno spava. Tek bi se ponekad malo promeskoljio, za razliku od njegovih dnevnih aktivnosti kada me sutira i sutira i namesta se... uh, kako ga volim tako nemirnog!

Ono sto sam definitivno primetila jeste da obozava da se nabije na moju desnu stranu stomaka. Znaci: ja lezim i samo osetim kako mi se odjednom ide u WC a znam da nema sanse jer sam isla tipa 5 minuta pre. Podignem majicu i onda samo vidim malu izbocinu sa desne strane kako strci E, a onda I. lepo stavi ruku na stomak i deluje svojom "bioenergijom" na dete - posle par trenutaka situacija se vraca na normalu i on je ravnomerno rasporedjen svuda. MM (moj muz – prim.prev.) kaze da ga koristim da plasi dete i da ga se njegov sin jos u stomaku boji. Gluposti! Ne mozes coveku dokazati da to nema veze s mozgom!
Tiba je porasla bas bas, a moja srecica ima izmedju 850-900 gr (zapravo toliko je imao u petak, sad je verovatno i tezi)

Moj pupak samo sto nije plopnuo napolje... doduse, vec nedeljama unazad mislim da ce se to desiti pa nista, ali evo ovih dana bas mi sve nesto lici na to. :)