2.6.2008 - Svet je stao

Da bi ceo svet stao,

neka moćna sila mora nastati...

Od sidra gravitacije jača...

Britkija od sudbinskog mača...

Da bi ceo svet stao nije potrebna,

užasna nuklearna katastrofa...

Ni sva mora da se u zlatna polja izliju.

Da bi ceo svet stao,

potreban je samo dodir slatke nesvestice,

poljupca jednoga  tvoga...

Usne smo usnama zaključali...

Visoko nad krošnjama lebdeo sam...

Kao da je vreme stalo zakucano.

Krv u venama proključala.

KAO DA JE NA CELOM SVETU,

SAMO NAS DVOJE OSTALO.

Da bi ceo svet stao,

neka moćna sila mora nastati...

Za SANDRU K.  02.06.2008. pred zoru...

28.4.2008 - DOZVOLIĆU...

Dozvoliću...

Ako nam se ruke slučajno dotaknu...

Samo ako nam se misli

o istu želju spotaknu...

Sebi ću da dozvolim ...

Da te zavolim.

Na keju koji u svom koritu

drži zarobljene čamce i zanemele ribe...

Dozvoliću sebi da te uhvatim u pogledu...

Dozvoliću sebi i drskost poneku...

Da se zagledam u tamne oči tvoje...

I u njima vidim odsjaj svoj i široku reku...

Pomračenje uma i pijanstva česta...

Nervozu ,nesanicu ,neurozu...

Pod senkom tvojom ,prihvatiću sve to.

Na kraju...

Dozvoliću sebi da klečim.

Posle svega...

Dopustiću sebi da molim.

Ako ne mogu drugačije...

Dozvoliću sebi...

Da te zavolim.

16.4.2008 - Samo toliko...

Samo toliko...Znači...

Toje bila sitna laž...Jedna od onih bitnih, neophodnih, laži podrške...Primetio sam je i tada...Usled nespretnosti ,pa i neke blede oholosti, nemarno je propustio...Da se mali znaci pažnje sakriveni od znatiželjne okoline, pamte, znao sam...Ali da se zanemare pa se jave iz zapećka sećanja nepozvani...Poznato mi je bilo i to...Neuhvatljivo, danima lebdi mirna i strpljiva zahvalnost...Dve reči koje tada nisam rekao , a hteo i mislio sam, ostale su u jeziku zapetljane i preko usta ne prevaljene...

Meko i sasvim tiho si rekla :

-Ne sekiraj se toliko, sako ti sasvim dobro stoji...-

i bila si jedina osoba koja me nije potopila i nisi me gurala u dublji samoprekor zbog brzoplete kupovine tog nesretnog sakoa, za ceo broj većeg...Koji je trebao da ostavi utisak, a izazvao nesigurnost, nervozu...Zbog druge...

U svojoj koži izgubljen, nisam ti ni odgovorio :

-Hvala ti...-

...za tu simpatičnu neistinu. Eto, trebalo je samo toliko...Sitne laži nekada tako  znače...

5.4.2008 - PRINČEVI POSTOJE

10.3.2008 - MAGNETNA OLUJA

Pod bledom kožom, duboko, bolan grč indukujem.

Krećeš se hitrim, usijanim pokretom...

U oluji tvog magnetnog polja sam zatečen...

Zna kako da me ujede...

Taj baš zna da zapeče...

Tačku ključanja noći...

Tačku topljenja želja...

Spuštaš sve niže, niže, niže...

Kroz varljive, naizmenične snove,

na visokim magnetnim talasima, jašem...

Registrovan , o tvom pogledu ovisnik...

Nemiri jaki, osmehom su namirisani...

Na svim računima u minusu,

a pozitivnim polom privučen...

Ipak, shvatam,  teško sam zaveden...

Matrica bespotrebne propasti...

Jednačina, sve poznate potpune ludosti...

Fiks ideja "težine" jednog  sumanutog megafluksa...

MAGNETNA OLUJA, slepa ulica i ja...

Dobro je da me zemlja još drži...

Noge na njoj još koraka hoće...

Od neba digao sam ruke...

Čuva mi glavu bednu, šuplju ,

ovakvog, namagnetisanog me trpi...

I pazi da se sa betonskim mislima ne sudaram,

u sitno limljen kamen ne zaronim...

Tačku ključanja noći...

Tačku topljenja želja...

Spuštaš sve niže, niže, niže...

U OLUJI TVOG MAGNETNOG POLJA,

VEČERAS,  SAM ZATEČEN...

10.3.2008 - GRANICA

Granica

Ako misliš da je nebo granica...

Volela bi da saznaš šta je iza ?

Šta te čeka kada se vrata širom otvore ?

Dobro...

I šta je iza neba ?

Pa, naravno-ZVEZDE !

Na hiljade...

Kao pahulja...

Hoćeš da ih vidiš kad je dan ?

Sa planete Zemlje da ih dohvatiš ?

Da ti slete na dlan...

Ako misliš da je nebo granica...

Da hladnoći nema kraja ove zime...

Pogledaj me dobro, pravo u oči...

Tamo ćeš sresti celo sazvežđe...

Sjajnih zvezda , lutalica ,roj...

Odazivaju se samo na tvoje ime.

I...

Šta je veće od neba? Od svemira?

Pogledaj me u oči, zaroni dubiko...

Videćeš kako mi se grudi šire...

Kako u njima sve diše...

Kako u njima sve kuca...

Za TEBE.

Ali, ako i dalje misliš da je nebo granica...