18.2.2008 - Ponovo u Rupi

   ( Već objavljivano)              

28.12.2001. PONOVO U RUPI

Želeo sam da verujem da još negde postoji parče "onog" vremena, deo jedne noći zaglavljene u uskim ulicama kojima sam nekada išao pravo i veselo, malo manje pravo i dalje veselo, a u povratku vrlo veselo opasno krivudajući. Nevreme koje je ostavilo opustošenu zemlju haralo je trošeći obične ljude, naročito one koji su verovali u parče vremena, delove noći i posebne starogradske ulice. Srećom i to zlo je prošlo i svetlost je polako počela da se vraća u zenice...

Bilo je to ono doba godine kada se skidaju istekli i prelistani  kalendari, a kače se novi sa svežim mirisom štampe koji predviđaju budućnost, tačnije samo njen datum.2001. je bila sasvim na izdisaju, na svom dnu kada sam na radiju čuo kratku reklamu: "28. DECEMBAR-AKADEMIJA-OTVARANJE !"

Pročitana je ravno, strogo profi bez oduševljenja, kakvo je na primer bilo moje kada sam čuo tu vest. I radovao sam se nego šta, kao dete čokoladi, kao džanki kvoteru, kao nimfomanka...

Naravno da smo dotičnog datuma, kum i ja bili tamo ! Ta kratka rečenica koja je prostrujila etrom bila je znak da smo još živi, nešto olupani ali da još imamo do generalne. Ipak antifriz mora redovno da se menja,a to je uvek bilo i ostalo pivo. Još kod kuma popismo po dva građevinska. Tako je bilo praktičnije i jeftinije.

Štediš i pare i vreme. Postojao je još samo mali ali opravdani strah da ne upadnemo na neki ogavni Tehno-haj-trens  parti, jer je realno ta "muzika i bila razlog njenog zatvaranja. E tu ni pivo nije moglo pomoći...Ipak sve je bilo u redu. Čim smo ušli potresoše nas dobre vibracije njegovog visočanstva R`N`R-a, koji je zavijao

od poda do plafona u svim svojim graničnim oblicima. Od suvog, mekog, ispeglanog doznojavog i izdrpanog. Drndalo je naokolo iz onih istih razvaljenih zvučnika,mada su neki nedostajali. Pali su u slavu rocka. Večita im slava!

Došli smo prerano, kao kada smo kao klinci čekali šansu da utrčimo jer nismo imali propusnice. Sada su te propunice bile deo istorije kao što su bile i deo čarolije. Zidovi nisu davno bili ofarbani iako se to nekada radilo bar svakog meseca u sklopu  prakse studenata  FLU, a rasveta je jedva skrpljena. Nije bila baš

mnogo toga: bez lajt mašine, jedva dva blek-lajta, dva-tri zamuljana spota, jedan strob...I to je bilo sasvim dovoljno, mogao si da vidiš kuda i koga gaziš. Lepo se moglo videti da je Rupa otvorena onako na "mišiće". To je bila zasluga studenata FLU i ponekog profesora. Stisli su petlju, uspeli da rasprodaju neke svoje slike, a sada su još i nespretno kelnerisali za šankovima, uplašeni količinom  žednog sveta koji je krenuo da nadire. Tome je uvek doprinosio nedostatak ventilacije...A klinci, iako su u najboljim A-danima još pikili u krevetu ili u najboljem slučaju oni nešto stariji prevrtali pesak i kidali jadnim lutkama glave, imali su neki usađen osećaj za sve. Ne verujem da je to rezultat razmetanja matorih prdavaca ustilu: "Ne znaš ti kako je to nekada bilo." Sve je i svuda bio samo R`N`R !

    U reci likova iz mašte prepoznao sam neke bitnike koji su stigli da posede više od mene, kako ispijaju pivo zakovavši pogled pravo ispred sebe. Izgledalo je kao da su i juče bili tu, a ne da su protekle neke godine od tada. Uobičajeno vrela noć usred retko ledene zime ali negde krajem 80-tih godina prošlog veka. Utonuvši jednom u veseli mrak dugog, kao tunel, hodnika i soba čudnog oblika predao sam se raspamećenoj masi i solidnom tamnom ZOFMAN vršačkom pivu da me nosi. Devojčice prave, oble gde treba, zdrave i još lepše nego pre deceniju  i žive bile i vesele, lepo su reagovale i još bolje pile. Bilo je naravno i šutke ali bez ćuške. Zlatno pravilo je bilo kada te zgaze istrpi, nije namerno, akada ti nekog ugaziš, odmahni kao izvinjenje-opet nije namerno.

Sva sreća da je kum iskusno parkirao blizu. Odlazimo, zadovoljni, da ispunimo još jedan ritual. Odlazimo na prvi jutarnji, vreo,ubistveno mastan, decembarski BUREK!

U zarđalom mehanizmu grada, odbegli se zupčanik vratio na svoje mesto i ceo sistem radi bolje. U mojoj glavi je nešto bistrije, mada još zuji, a na duši malo mirnije... I dalje život smrdi na kanalizaciju i poneki stub padne, ali koga briga kada je krov ponovo na kući!

OD 28.12.2001. AKADEMIJA PONOVO RADI !