18.2.2008 - Profesor

Zavideo sam tom čoveku...Naravno, nisam mu zavideo što je mrtav i ohlađen već zato što je umro srećan... Žika-Samba je , bio lud ili ne ,u svojoj mašti ili negde na drugom mestu, video Brazil, osetio sve boje i nijanse  te velike, moćne zemlje...Ono što je sigurno te su se boje razlivale po suvom , zbrčkanom licu, delimično zaraslom u bradu koja je tek ponekad viđala makaze i berberina...Jasno su se mogle opaziti i u njegovim bistrim očima koje kao da su nekada bile plave...

Profesor ( i tako su ga zvali ) inače nije imao previše sreće u životu... Dobro ,ni neke posebne tragedije ali na svoju sreću svakako nije mogao da računa... Posebno ne sa ženama.. Njih nije krivio za to, bio je samokritičan...Na takva pitanja odgovarao bi sa :

-Znaš onu kletvu : Dabogda dobio ono što želiš. E , pa ja sam dobio ,itekeko...Kako bi bilo da se sad žalim ?-

Prva, Verica, napustila ga je posle par godina i otišla sa "ozbiljnijim" starijim muškarcem, pri tome su je i dalje zasmejavale  Profesorove zamotancije...Sa saznanjem da je tada bio mlad i nezreo, posle dugog vremena, oženio se kao iskusan i stabilan čovek sa Marijom...U početku pomisli ono čuveno :

-Evo to je to... Ono pravo...-,

da bi ubrzo spoznao svu "lepotu" iluzije...Druga žena utekla je od njega, kao da je jedna preduga zimska noć progutala sve sa njenom dugom , mirišljavom i mekom kosom...Pobegla je sa znatno mlađim ,naočitim i zabavnim muškarcem...

Žika S. je mogao imati 50 ili 70 godina...A to je moglo biti i pogrešno u oba slučaja...Niko to nije mogao znati sem...Pričalo se da negde u gradu ima malađu sestru koja bi ga povremeno propustila kroz ruke kada se ovaj uneredi...Iako je imao sasvim prepoznatljivi klošarski imidž nije se osećao i nije bio iscepan što uveliko potvrđuje priču...Govorio je nekoliko jezika : Švapski, Engleski, služio se Portugalskim i izgleda da je stvarno nekada bio profesor istorije u srednjoj školi...Držanje mu je blago naginjalo aristokratiji predratnih (pre 2. velikog rata) beogradskih porodica...U  to sam bio ubeđen...To je u pseudo-komunističkoj zemlji morao biti grdan minus , te tako sve rođene Beograđane i njihove potomke tuklo je neko prokletstvo da se nisu mogli daleko vinuti...Vukli su za sobom sramotu svog čistog porekla, koga su morali dobro kriti...

Prvi put kada sam ga sreo bio je ozbiljno zaronjen među velike listove "Frankfurter Alemane Zeitung-a". Sedeo je na stepenicama blizu prozora moga stana , odmarao se posle opsežnog istraživanja ostataka aktuelne "civilizacije", po kantama i kontejnerima u kraju...Pomislio sam :

-Kako je čudan ovaj čovek...Stvarno čita nemačke dnevne novine,odakle ih samo iskopa...I pretura po smeću...Naizgled sasvim nespojivo ili je on u tome uspeo ? -

Na istim tim stepenicama dve godine posle saznao sam da je umro...Pošto ga nisam dugo video obratio sam se zajednici lokalnih pijanaca koji su tu bili na dnevnoj "dužnosti" ispijanja piva...Džonson je skoro povratio ali je samo potmulo podrignuo i slegao ramenima...Čoveka su penzionisali pre vremena jer je kao instruktor, na poligonu pregazio kolegu, koji je prošao srećom samo sa povredom noge...Ostali nisu ni tako reagovali u blaženoj nezainteresovanosti za Profesorov lik. Mutavog Miću nije bilo svrhe išta pitati, nadimak je govorio sve...Da pio je ponekad sa njima , pa šta ? A i malo bi popio...Nije psovao, niti je mokrio na zid prodavnice pored česme na kojoj su se treznili...Nije mogao biti pravi član "MOKRE" ekipe...Izgledali su tupo i sirovo, a on je pričao zanimljive priče...

Jedan komšija izađe iz "Maksija" ,pozdravismo se i on nekako shvati da se raspitujem za Profesora...

-Pronašli su ga pre nedelju dana u Vitanovačkoj kako sedi na trotoaru...-,pa podiže pogled i okrenu se u pravcu te ulice:- Mrtav...Kažu da je imao neki čudan osmeh na licu...Čudan čovek...-

Pojavila se i čitulja u novinama potpisana kao Žikini drugari, iza čega su se krile njegove bivše kolege koji su učestvovale i u sahrani i pomogli oko spomenika na porodičnoj grobnici koja je bila zaturena u skrajnutom ćosku Centralnog groblja. Na sjajnoj kamenoj površini skromnog spomenika je ostalo zapisano :

-ŽIVORAD POPOVIĆ , ŽIKA SAMBA-

A u drugom redu nešto sitnije :

- Čovek koji je video Januarsku reku -