"Poznati muzičar i kompozitor, klavijaturista Laza Ristovski preminuo je rano jutros u Beogradu u 51. godini, posle teške bolesti."

(Tanjug)

...

Plavetnilo
Nedovršenih
Nota
U mojoj
Suzi
Danas
Dotakni
Dugu
Kao što si
Muzikom
Znao
Dotaći
Nas...

Bila mi je Velika čast poznavati Tebe, Legendo...

Tagovana od drage mi Nurlisoul :)

5 stvari koje volim (porodicu podrazumevam)

- muziku
- bajs, fitness, plivanje
- nes kafu
- ravnicu
- ples

5 stvari koje ne volim

- rat
- laz
- grubost
- dvolicnost i ljigavost
- zimu

5 stvari koje ne znam, a volela bih znati

- da skijam
- da pravim baklave
- da se iskljucim, kad okolina smara
- da ronim
- da slikam

5 stvari koje me fasciniraju

- deciji osmeh
- duge trepavice
- nebo puno zvezda
- iskrenost
- cvet suncokreta

5 stvari kojih me je sram

- pokrijem rukama usi kad grmi
- premalo kontaktiram sa rodjacima
- zimi redje brijem noge, jer sam manje u suknjicama :)
- nisam vratila prijatelju neke CD-ove
- jos uvek spavam sa plisanom igrackom

5 stvari koje zelim uraditi

- cuvati srecu i zdravlje svoje porodice, i svoje
- uloziti maksimum sebe u svoje dete
- razviti biznis
- doktorirati
- usreciti sve osobe do kojih mi je stalo

5 stvari na kojima sam zahvalna

- zdravlje
- ljubav
- genetika :)
- hrabrost
- sto umem u drugima da probudim ono sto je u njima najbolje (to mi rekose)

Tagovani su:   vojslav, mistichna, prolaznik, Giardia, Marija88

Nekultura pliva po trotoarima
Lenjost u kostima gradova
Klanjanje pogrešnim stvarima
Ekspanzija namirisanih smradova

Gramatika u svađi sa većinom
Virusi snobizma haraju
Vrednosti kubure s težinom
Kalupi i pripadanja smaraju

Reka gluposti poplavom preti
Nivo hronično doživljava padove
Izmešali se prioriteti
Grand tajfun tutnji kroz gradove

Dobar pravac, pogrešan smer
Vreme i mesto, konstantna zbrka
Lako je reći da nije fer
Promeni patike, još traje trka.

Iz kojih medenih priča
si ukrao sve te reči?
Kako ti uspeva da za jednu noć
nateraš žensko srce da kleči?

Ima li dovoljno vrata
za sve koje žele da uđu u tvoju bajku?
Postavio su tugu na ulazu,
ili ih čeka negde u prikrajku?

Ti nudiš kolačić sna
s mirisom grešne noći
i čašu punu iluzija,
a, kriješ svoje oči.

Aplauz ženskih uzdaha
tvoja sujeta traži...
a ja......
Smeškam se i šutiram tvoje laži,
baš kao kamenčiće po plaži...

Na pola puta između sna i jave, zadrhtala je misao. Nemoj mi otvarati vrata lavirinta strasti. Izgubićemo se u njemu, a neću uspeti da nestanem, pre nego što me zavoliš.

Moji su putevi preuski za oboje. Moja su jutra već rasprodata i nema u njima mesta za naša budjenja. Dala bih ti raj na dlanu, a, ostavila pakao u srcu.

Posle mene bi lutao tražeći mirise mojih magija. Svake noći bi iznova drhtao, u snovima, zahvaćen ludilom mojih pokreta.

Nemoj tu muziku. Zaboravi me pre nego što me doživiš.

Bolje da ja budem trenutak tvoje snage, nego ti trenutak moje slabosti.

Biti srećna
Nagrada ili kazna
Jedno pitanje
Putokaz za greh
Riznica sećanja
Puna a prazna
U jednom kutku
Samo tvoj osmeh
Sukob sa srcem
Kajanja retka
Početak kraja
A kraj bez početka.

Izabrao si pogrešno veče. Ne, nemoj da odlažeš... svako će biti pogrešno.

Ne gledaj me tako. Ne pokušavaj da razliješ boju svojih očiju po mojim neobuzdanim žudnjama, kao što si to davno činio. Ne trudi se da osmehom preuzmeš kontrolu nad mojim pokretima i treptajima.

Ne pričaj o ljubavi. Loš pokušaj da sakriješ rat koji vodiš sa sujetom... baš sad... baš ovde.... pred mojim, po prvi put, budnim očima.

Srebrna knjiga. Strana 17. Sećaš se?
Pogledaj. Nemoj da preskačeš stranice, kao što si nekad preskakao moje nevine, dečijom iskrenošću uokvirene molbe. Ne zatvaraj knjigu, kao što si zatvarao moje prkosno napućene usne, poljupcima koji su mirisali na odrastanje.

Znam da znaš da sam udata, kao što ja znam da si ti nonšalantno, zabacivši šiške, izjurio iz kuće, ostavivši ženu da gleda tv, a svoju savest tamo negde medju knjigama, na polici... ne okrenuvši se...

Samouvereno skliznuo u prošlost da pronađeš devojčicu, kojoj si davno, pre puno godina nemirom bojio noći, na mestu gde je prestajala da postoji granica između 'neću' i 'ne smem'.... između 'želim' i 'sačekaj'....

Znaš,u medjuvremenu sam vaspitala iluzije, postala savršen krotitelj sopstvene požude, stekla doživotni imunitet na tvoj šarm.

Samo još ponekad dozvolim uspomenama da podivljaju, dok tonem u blues... ali, to je nešto samo moje... odavno sam se zarekla da više nikad ništa neću deliti sa tobom, čak ni sećanja.

Oštar pogled... uperen u Sutra
Snagom će pomeriti stoleća
Kad nam istog dana budu svitala Božićna jutra
Kad nas istom toplinom budu grlila Uskršnja proleća

I ko si Ti, što te Bogom zovu?
Zar nisi samo jedan?
Mole Ti se za zdravlje, sreću, lovu...
Koliko si, zaista, kome vredan?

Razna imena su Ti dali
Previše lica Ti nacrtali
Pravila u Tvoje ime smišljali
Pozivajući se na Tebe ratovali

Psovali Tebe jedni drugima
Pa zašto, konačno, ne objasniš ljudima
Da si Ti ljubav... dobrota... i spas
I da bi bio u svakom od nas

Kad bi prestali da Te kloniraju
I iza Tebe se kriju dok druge diraju
Ma, mogu Te tražiti u crkvama do veka
Kad nisi tamo! U duši si svakog čoveka...

I, kao, ja sam sad grešna?!
I, kao, neko će da mi sudi?!
Jer verujem u dobrotu duše čoveka
A ne u obeležja, koja su smislili ljudi.

Čekaš me već dugo, znam, baš tu, na raskršću umornih nadanja, i iznuđene prepuštenosti ko zna čijoj sudbini. Čekaš me, pijan od prekomerne doze sopstvenih i tuđih laži o uspesima kojima si prebukirao život. Da li si? Plašiš se svih odgovora koje ćeš mi dati, pre nego što ti postavim i jedno pitanje. Plašiš se, a, ipak me čekaš.   

I znaš da priznaćeš mi sve što ni sam sebi nikad priznao nisi. I znaš da mi neće trebati pogled u tvoje oči da bih videla sve neosvojene vrhove, zacrtane na mapi tvojih želja. I znaš da biću za tebe veći bol, od bola koji si osećao čekajući me. Znaš, a, ipak me čekaš.

Razbijaš iluzije pokušavajući da uhvatiš poslednji tren samozadovoljstva. Ne uspeva ti. Uništavaš uspomene, tražeći opravdanje za loše izbore i kukavičlukom ubijene šanse. Ne uspeva ti. Hvataš poslednji zalet u nameri da zauvek pobegneš od sebe ovakvog, a, sam se sebi vraćaš, spotičući se o prag sopstvene nemoći. U ogledalu istine, sad tražiš moj lik, jer tvog nema.

Idealizovano savršenstvo tvog života je do nedavno bilo tvoje remek delo, a, sad ti se čini kao najveći plagijat i najveća izdaja kojom si zgazio sebe. Svi zagrljaji u koje možeš navratiti, nisu dovoljno topli. Sve reči kojima te zasipaju, ne pronalaze put do onog dela tebe, koji si godinama čuvao i sakrivao. Od koga? Ili, zbog koga?

Da, znam da me već predugo čekaš, baš tu na raskršću izmučenih slutnji, i prerano datih, a, nikad ispunjenih obećanja.
Kao izazov. Kao upozorenje. Tu sam, sad, pred tobom.