Postoji verovanje da oni vladaju svetom, da su oni ti koji povlače figure na svetskoj šahovskoj tabli.

Koliko pojedinci Iluminate shvataju za ozbiljan i jak ’Red’ govori jedna rečenica na koju sam naišao a koja kaže: „Ja nisam mason, ja sam Iluminat a nama masoni konobarišu“. Kako god da ste shvatili ovu rečenicu ona izvuče kiseo osmeh. Bez obzira da li neko veruje u njihovo postojanje danas ili ne Iluminati imaju svoju istoriju.

Zahvaljujući doktorskom radu iz 1914.godine Renea le Forestija (istaknuti istoričar masonerije) istorija i pozadina Bavarskih Iluminata je skoro do tančina poznata. Ovaj njegov doktorat koji se bavio Iluminatima imao je 700 stranica i sadržavao je podatke iz nemačkog arhiva i ostalih dokumenata. Njegovo delo je opšte prihvaćeno i ne može se dati neka ozbiljnija zamerka, jer delo obradjuje istoriju Iluminata, ne njihovu filosofiju.

Bavarska je u drugoj polovini 18. veka bila katolička kneževina u većinski protestantskoj Nemačkoj, i predstavljala je mesto u Evropina kome se uglavnom čuva duh katoličke reforme i razdoblje baroka. Kulturom i obrazovanjem je dominiralo Isusovo društvo gde bivši isusovci ostaju sa uticajem i posle ukidanja njihovog reda 1773.godine. U tim vremenima Crkva vodi borbu protiv prosvetiteljstva, i brojne knjige koje slobodno kruže Nemačkom, u Bavarskoj su bile zabranjene. Centar otpora u Bavarskoj protiv Crkve i prvenstveno njene zabrane u odnosu na prosvetiteljske knjige i dela je bio na univerzitetima.

Na univerzitetu u Ingolšatu mladi advokat, nekadašnji isusovački učenik, Adam Vajshaupt je u svojoj 25.godini postao profesor prava, a u 27.godini dekan Pravnog fakulteta. Vajshaupt povučen svojim shvatanjima i interesima (koji su se odnosili na zadržavanje stolice dekana) osniva sopstveno tajno društvo. Kao potporu i ohrabrenje za takav njegov naum pružio mu je njegov učenik, osamnaestogodišnji Anton fon Masenhauzen.

I tako 1.maja 1776.godine Vajshaupt u svojoj kancelariji univerziteta okuplja Masenhauzena i još trojicu studenata i osniva red koji je nazvao latinskim nazivom Illuminati, a pojam ’bavarski’ biće dodat kasnije kako bi se razlikovao od šire pojave iluminizma. Iako su imali samo 5 članova, red je bio već podeljen u „areopag“ (sud), koji su činili Vajshaupt, Masenhauzen i Maks Merc, i „novajlije“, kojima se moralo govoriti da Iluminati imaju za sobom već vek istorije, mnoge članove izvan Ingolšata isl. Svaki član je uzeo ime iz istorije ili mitologije: Vajshaupt postaje „Spartak“, a Masenhauzen „Ajaks“. Masenhauzen je dosta učinio na regrutovanju novih članova u Red; medju njegovim vrbovanim bio je i plemić Franc Ksavir fon Cvak, koji će postati desna ruka Vajshaupta i zauzeti mesto Masenhauzena.

Z a dve godine, 1778. red je imao 27 članova rasporedjenih u 6 loža ili „zapovedništava“.

Vajshaupt je imao negativne kritike u vezi sa masonerijom i ako je imao mogućnosti nije želeo da pristupi masonskoj loži. Medjutim, negde oko 1781.godine Vajshaupt pokušava da uspostavi jedan skoro masonski sistem, uz obrede inicijacije i tri stepena, koji su vrlo podsećali na masonske osnovne stepenove. Uveo je i nadzor nad pripadnicima, Quibus licet: „Rezervisano za one kojima je dopušteno da ih čitaju“, tajne beležnice, u koje su pristalice zapisivale svoja kulturna i duhovna iskustva, a Vajshaupt je imao pravo da ih pregleda i čuva.

Red je posedovao javni i tajni cilj. Prema tom javnom cilju Iluminati zastupaju moralno usavršavanje svojih pripadnika prema etici koja podseća na onu koju je zastupao Imanuel Kant (iliti Emanuel Kant). A taj neki „tajni“ cilj je bio širenje ideja prosvetiteljstva koje je dolazilo iz Francuske i u tom smislu borba protiv Katoličke crkve i bivših isusovaca. Areopag Iluminata organizuje distribuciju raznih knjiga po Bavarskoj, knjiga koje su bile najstrože osudjivane od Katoličke crkve. Medju tim knjigama bilo je onih koji su se kretali od nekog blagog deizma pa do otvorenog ateizma. Kao još jedna ’tajna’ Iluminata jeste bila i ta da je učenje Iluminata bilo pod uticajem ideja i stavova Paula Hajnriha Ditriha i Klod-Adrijena Helvecijusa, gde je samo posedovanje njihovih dela (a kamoli neko propagiranje) bilo najstrože zabranjeno u Bavarskoj.

Kako se Red vremeno polako rastao, Vajshaupt je uvideo potrebu da stvori istoriju svojih Iluminata. Zaveden Zaratustrinom religijom, on razdoblje Iluminata smešta u 632.godinu posle nove ere, u godinu dolaska kralja Jacegerda III na presto Persije(koga nekad meša sa Jacegerdom II).

Jacegerda III pristalice Zaratustrine religije smatraju poslednjim zakonitim vladarom Persije pre muslimanske invazije, pa tako od njegovog krunisanja(16.juna 632) indijski parsi i danas računaju godine, a njihov kalendar je prihvatio Vajshaupt 1779.godine. Vajshaupt je izjavio da „Red će se u svojim višim stepenima tako nazivati Red Vatre, Kult Vatre, Red Parsa“.

U februaru 1777. kada je bio u Minhenu, Vajshaupt je pristupio masonskoj loži Zur Behutsamkeit (Razboritost). Ali obredi mu se nisi učinili bitno naprednijim od njegovih. Tražio je ’pravu’ ložu u kojoj će moći ravnopravno razgovariti sapripadnicima „visokih stepenova“. Povučen time 1779.godine Vajshaupt navodi minhenske iluminate na pribavljanje dozvole jedne berlinske lože za stvaranje nove masonske lože u bavarskoj prestonici,  nazvane „Teodor od Dobrog Saveta“, u čast kneza-izbornika Karla Teodora.

Vajshaupt pronalazi barona Adolfa Franca Fridriha Ludviga fon Knigea koji je bio upoznat sa masonerijom toga doba, ali je bezuspešno pokušavao da udje u ’Zlatni ružin krst’ da bi se ta njegova želja kasnije pretvorila u otvoreno i vatreno neprijateljstvo prema Zlatnom ružinom krstu. Vremenom fon Knige se pokazao kao presudan čovek za uspeh Iluminata.

Knige je izmedju januara 1781. i januara 1782. privodio kraju svoje delo koje je sadržavalo slikovite obrede za „prosvetljeno masonstvo“, odnosno reformisani Red Iluminata.

Uvodi tri stepena: 1. Novicijata/iskušenik, 2. Minervinski stepen i 3. Minervinski prosvetljeni (koji se naziva „Illuminatus minor“). Ova tri stepena su bila priprema za tri osnovna masonska stepena: učenik, pomoćnik i majstor, a zatim su dolazili dva visoka stepena preuzeta iz kontinentalne evropske masonske tradicije, a to su ’škotski novajlija’  i ’škotski vitez’, kao i 4 mistična stepena Sveštenika, Regenta, Maga i Kralja.

Kao što je Vajshaupt zagovarao da  Red Iluminata vuče korene iz Zaratustrine Persijeuoči islamske invazije, tako se Knige potrudio da ovoj ’istoriji’ da još dublje značenje, „još dublju istinu“. Naime, Knige je govorio da naziv prvog meseca parškog kalendara, Jedzedjerd, je akronim sastavljen od prvih slova reči Johannes Evangelista Zebedei, Detractus, Ecclesias, Domitiano Interfecto, Erexit Regnante Traiano, tj. „Jovan Jevandjelista, (sin) Zavedejev, dok se nalazio zatvoren (na ostrvu Patmos) podiže nove crkve, posle ubistva Domicijeva, za vreme Trajanove vladavine“.  Knige je govorio da su „Nove Crkve“ nove lože Reda Iluminata koji je osnovao Noa (Noe), a ponovo ih pokrenuo sveti Jovan. Govorio je da su u prvoj Crkvi, pre korupcije koju su doneli rimski vladari, svi hrišćani bili Iluminati. Knige se pozabavio i sa masonskom tradicijom i likom Hirama. Govorio je da je pravo ime Hirama bilo Hieram, te je reč o istovremeno istorijskoj i simboličkoj predstavi Isusa Hrista; tj. njegovo ime znači Hic Iesus Est Restituens Amorem Mundi, „Evo Isusa koji vraća ljubav u svet“, kao i Hic Iesus Est Resurgens a Mortius, „Evo Isusa uskrslog iz mrtvih“.

Ovakvu ’istoriju’ Iluminata su učili oni koji nikad nisu prešli stepen škotskog viteza. U svojoj privatnoj korespodenciji, Vajshaupt je priznao da ovo nema tri blage veze sa pravom istinom.

Oni koji dodju do stepena sveštenika otkriva im se da u pozadini vere kojom su učeni u prethodnim stepenovima koja služi da bi se zadržale granice morala, stoji u stvari podučavanje o deizmu: religiji  koja odbija pojam besmrtnosti duše i svoje shvatanje Boga svodi na tako nejasnu ideju da je od ateizma deli samo korak.

Uticaj na Red Iluminata izvršili su masonski i paramasonski redovi, medju njima i Zlatni krst ruže (i pored svih netrpeljivosti), Red afričkih arhitekata, Inicirana azijska braća.

Element po kome se Red Iluminata razlikovao od nemačkih masonskih sistema je onaj politički. Do stepena škotskog viteza se proklamovala lojalnost postojećim vlastima, na stepenu sveštenika otkriva se da zajedno sa deizmom postoji i averzija prema monarhiji kao i preferiranje republikanskih i demokratskih oblika vlasti. Iz tog učenja u vidu nekakvog gesla postoji rečenica: Ako kralj nije najbolji medju podanicima, neka onda onaj najbolji medju njima bude kralj“.

Vrhunac bavarskih Iluminata bio je 1784.godine sa 2500 članova, što je više nego pristojno za jedno tajno društvo toga doba. Red je imao lože u Nemačkoj, Švajcarskoj, Poljskoj, baltičkim zemljama i u celom Austrougarskom carstvu, kao i u Milanu u kome je osnovana loža Concordia.

U Red Iluminata na nagovor Karla Avgusta od Saske i Vajmara 1783.godine ulaze Johan Volfgang Gete (i u redu dobija ime „Abaris“) i Johan Gotfrid fon Herder (dobija naziv „Damascus Pontifex“). Iako je Gete odmah primljen na nivou stepena Regenta, nije pokazao veliko interesovanje za samo funkcionisanje Reda. Može se reći da su oba intelektualca bili samo formalno članovi Reda Iluminata.

Vremenom počinje pobuna protiv Reda Iluminata.

Sukobi su izašli na videlo na evropskoj masonskoj Konvenciji održanoj 1782.godine u Vilhelmsbadu, na kojoj su mistično-ezoterični „iluminati“ bili uvereni da su odneli pobedu nad racionalističkim „iluministima, ali ovim su i bavarski Iluminati bili zadovoljni jer ih niko nije osudio pa su uspeli i da u svoje redove privuku jednu od važnijih masonskih ličnosti, Johana Joahima Kristofa Bodea. Upravo ovaj uspeh je izazvao zavist i bes.

U to vreme, Vajshaupt prestaje da veruje svojim saradnicima u strahu da žele da mu oduzmu vodjstvo, tako da prekida odnos sa Knigeom koji 1784. definitivno napušta Red kojem je mnogo doprineo.

Brojni unutarmasonski sporovi prerasli su u prijave Iluminata bavarskom knezu. Ovaj je 22.juna 1784.godine izdao edikt kojim je zabranio sva tajna udruženja i društva koja nemaju direktnu dozvolu vlasti. Tada Iluminati obustavljaju rad lože ’Teodora od Dobrog Saveta’. Kasnije, 2.marta 1785.godine knez Karl Teodor izdaje još jedan edikt u kome navodi da se  zabrana odnosi najviše na masoneriju i na Red Iluminata.

Red Iluminata vlastima prijavljuju njegovi bivši članovi koji su predavali spiskove sa imenima Iluminata. Tako da negde od jula 1785.godine dolazi do prvih hapšenja Iluminata. Neki uspevaju da se spasu begom, a i Vajshaupt beži u Regenzburg. Ali ono najgore za Iluminate dogodilo se 1786.godien kada je bavarska policija u Minhenu upala u kuću Franca Ksavir fon Cvaka, koji je bio desna ruka Vajshauptu.

Tu pronalaze dragocenu dokumentaciju koja govori o tome ko je Red osnovao, kada, ko s njim upravlja isl. Nadjeni su i privatna Vajshauptova pisma Cvaku, kao i uputstva Redu. U Cvakovoj dokumentaciji nadjene su beleške koje govore o veličanju ateizma i u pojedinim delovima i samoubistva, zatim plan osnivanja ženskog reda inicijacije. Pronadjena je i čuvena aqua tofana, otrov koji je izmislio pustolov Alesandro di Kaljiostro koji se vadio iz masti svinja koje su prethodno hranjene arsenom. U privatnim beležnicama, veruje se i za krajnje privatne potrebe, pronadjeno je uputstvo kako kod žena izazvati furor uterinus, tj. neodoljivu želju za seksualnim odnosom.

26.marta 1787.godine u Minhenu objavljuje se „Izbor iz izvornih spisa Reda Iluminata“, delo je sadržavalo preko 400 stranica a materijal su prikupili „odpadnici od Reda“ na nagovor vlasti. Tada dolazi do hapšenja Masenhauzena, iako on više nije imao nikakvog uticaja u Redu.Traži se izručenje Vajshaupta iz Regenzburga, ali Vajshauptu u pomoć pritiče jedan Iluminat vojvoda Ernest II od Saske i Gota koji ga imenuje za svog atašea i tako mu obezbedjuje diplomatsku zaštitu.

5.maja 1787.godine policija pronalazi još jednu zbirku dokumenata koji su pripadali Redu i objavljuje je pod naslovom „Dodatak izvornim spisima koji se odnosi na službu Iluminata“. Zahvaljujući njima, Karlo Teodor ponovo 16.avgusta 1787.godine traži od svojih sudija najoštrije mere i kazne za Iluminate. Te kazne i nisu bile nešto posebno stroge i „zatočeništvo“ Iluminata i nije bilo tako krvavo.

Tada se jedna za drugom lože van Bavarske zatvaraju. Jedna verzija bavarskih Iluminata poznati kao Iluminati Saske su nastavili funkcionisanje ograničavajući se na prve stepene, ali ovaj Red je sam prestao da postoji 1790.godine. Te godine prestaje da deluje i Nemački savez- sistem od 6 stepena koji je bio delo Lajpciga Karl Fridrih Barta, koji je na trenutak uspeo da zainteresuje Knigea predstavljajući svoj red kao ’nastavak’ Iluminata. Knige umire 1796.godine ostajući čvrsto ubedjen u iluminističke ideje.

Adam Vajshaupt iz Regenzburga prelazi u Got i traži pomoć gostoprimstvo vojvotkinje Šarlote Amalije. Vajshaupt se skrašava u Gotu. U njegovom životu dolazi do promene (mada mnogi sumnjaju u razloge te promene), jer se miri sa Katoličkom crkvom i zalaaže se za izgradnju crkve za katoličku manjinu iz Gota. Crkva ga oslobadja svake cenzure i ekskomunikacije, a on piše svoje filozofske spise.

Adam Vajshaupt umire 1830.godine kao čovek koji je skoro zaboravljen i odbačen od sviju.